NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Promenili se ljudi

Etnička distanca među ljudima koji vekovima žive zajedno na ovim prostorima primetno je narasla u proteklih deset godina

      Ima nas, statistika kaže, nešto više od deset miliona, na ovim prostorima dramatično prekrajanim u proteklih deset godina. Stručnjaci kažu da posedujemo “genetsku homogenost”, ali da smo etnički veoma šaroliki, i po toj raznovrsnosti jezika, kultura, veroispovesti nalazimo se veoma blizu samog vrha evropske lestvice. Podaci poslednjeg popisa stanovništva potvrđuju multietničnost, multikulturalnost i multikonfesionalnost SRJ, u kojoj predstavnici različitih nacionalnih i etničkih zajednica čine 33,7 odsto ukupne populacije.
       Po tom istom popisu, poslednjem rađenom pre početka krize u bivšoj SFRJ i početka njenog raspada, najbrojnija manjinska zajednica bili su Albanci, koji su činili 16,49 odsto jugoslovenske populacije, koji su bili najkoncentrisaniji na Kosovu i Metohiji, i u toj pokrajini predstavljali su većinsko stanovništvo. Sledeću veliku zajednicu predstavljaju Mađari, koji čine 3,31 odsto ukupne populacije a koji u najvećem broju žive na teritoriji Vojvodine, naročito u njenom severnom delu. Te godine su se kao i dalje značajna grupa pojavili i Jugosloveni 3,36 odsto. Slede tada Muslimani, a danas Bošnjaci ili Muslimani sa učešćem od 3,23 odsto, potom Romi 1,38 odsto, Hrvati 1,07 i drugi. Sve ukupno skupilo se na ovim prostorima preko dvadeset registrovanih nacionalnih zajednica, od kojih se čak šesnaest, s obzirom na karakteristike, moglo smatrati relevantnim.
       Promenilo se nešto u ljudima, konstatuju istraživači i prebrojavaju broj mešovitih brakova, nekadašnju karakteristiku ovih prostora. Sada ih, kažu, ima samo u Vojvodini. Etnička distanca među ljudima koji vekovima žive zajedno na ovim prostorima primetno je narasla u proteklih deset godina, objašnjava Srđan Bogosavljević, direktor agencije “Stratedžik marketing”, uz konstataciju da najveći stepen netolerancije postoji između dva najbrojnija naroda - Srba i Albanaca, te da je doveden do nivoa rasizma i maksimalnog neprijateljstva.
       Stvari su dobile takav oblik da su se podelila i “dva oka u glavi” - Srbi i Crnogorci. Podela je, tvrde stručnjaci, više političke, a manje emotivne prirode i to ilustruju zgodnim primerom. Etnička distanca se, naime, najlakše meri preko četiri pokazatelja, odnosno dobijanjem odgovora na četiri pitanja i to utvrđenim redom: da li biste pristali da neko bude ravnopravni građanin; da li biste ga rado videli kao komšiju; da li biste imali nešto protiv da vam taj bude šef, i konačno da li biste se sa istim orodili? Odgovor na prvo pitanje najčešće je pozitivan jer predstavlja minimum usvojene “političke korektnosti”, dok odgovori na treće i naročito četvrto pitanje otkrivaju pravi nivo etničke distance. Tu se sa Srbima i Crnogorcima dešava nešto zanimljivo. Pred poslednje izbore u Crnoj Gori porastao je broj đetića kojima je bilo normalno da se žene Srpkinjama ili udaju za Srbe, ali kojima je ideja da im taj isti bude šef (čitaj da dominira) neprihvatljiva. “To pokazuje da se etnički identitet Srba i Crnogoraca razlikovao samo u tome za koju su se političku opciju opredelili,” objašnjava Bogosavljević.
       Kada je o politici reč vredi još napomenuti da i kod drugih zajednica etnički princip dominira kod pitanja pripadnosti određenoj političkoj opciji. Glasa se uvek za “svoga”, a glasovi preusmeravaju teško i samo kao posledica dogovora i saveza kakav je postojao u Srbiji, pred septembarske izbore. Tada su pripadnici različitih zajednica glasali za DOS, ali prvenstveno zbog toga što su se u njemu nalazili predstavnici njihovih manjina.


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu