(“Ireverzibilni mozak”, NIN br. 2637)

      Predmetni napis isteruje na videlo staru priču o posleratnim policajcima. Po završetku Drugog svetskog rata, u nas je sve bilo narodno: narodna vlast, narodna vojska, narodni sud, pa i policija, zvanično: narodna milicija. Regrutovana iz ratnih partizanskih brigada, okosnicu su joj činili borci sa sela, polupismeni, pa i nepismeni. Organizovane su večernje škole za opismenjavanje i osnovno opšte obrazovanje. Na času S-H jezika, predavač pita narodne milicionere: ko je napisao “Gorski vijenac”? Posle pet-šest neznalica, dođe red na Mehu. Videvši da predavač nije zadovoljan odgovorima, odnosno ni sa jednim pomenutim imenom, Meho brže-bolje “skonta taktiku” i odgovori: “Ja nisam”.
       Tako i sada, posle nepunih šest decenija, i bivši ministar policije i drugi bivši, i po supremaciji i po subordinaciji, na pitanja - ko je osmislio “hladnjače sa leševima”, ko je naredio asanaciju, odgovaraju kao i Meho: “Ja nisam”. Treba im verovati! Pa to su ljudi koji su godinama bili nadležni da hapse lopove, prevarante i lažove, da štite poštene građane. Ali, izgleda da im sadašnji nadležni ne veruju. Zato, bolje bi bilo da su zaštitu potražili u istoriji. Međutim, policajci ne uvažavaju “učiteljicu života”. Oni su oduvek preferirali pendrek i druga slična vaspitna sredstva, a i marketing im nije blizak. Jer, da su zapazili najavu knjige “Znamenite ličnosti Srema I-XX. veka” (na pr. u NIN-u 2636/5.7.2001), naišli bi na rečenicu: “Svaka čast Rimu, ali šest rimskih careva su bili Sremci.” I sad dolazimo do saznanja kako istorija i marketing zajedno, pomažu da razbistrimo stvar.
       Rimski imperator Trajan (Marcus Ulpius Trajanus, 53-117. poreklom iz Španije), mnogo je gradio, naročito na Balkanu: kameni most na Dunavu kod Kladova, zatim Trajanov put, desnom obalom Dunava, od Singidunuma (Beograd) do mosta, i druge objekte. Svedočanstvo o tome je i Trajanova tabla (Tabula Traiana), latinski tekst urezan u stenu kod Tekije. Međutim, naši preci, umesto da mu zahvale na graditeljskim poduhvatima, prišili su mu onu poznatu priču - “U cara Trajana kozje uši”. LJut zbog uvredljive priče, car Trajan je, najverovatnije, smislio lukavu osvetu: sa onog svog kamenog mosta, gurnuo je hladnjaču punu leševa u “ladno Dunavo”, a posle izvesnog vremena, ljubomoran što je čak šest Sremaca imalo carske titule, a Španac samo jedan, naredio je da se leševi iz hladnjače pokopaju u Sremu, kod Batajnice, da se osveti Sremcima.
       Dakle, pošto to sve navedeno, nije uradio niko iz bivše vlasti, svi su izgledi da su to uradili Rimljani. Ne kaže uzalud narodna pesma - “Latini su stare varalice”.
       Što se tiče asanacije, ona je verovatno trebalo da bude “kolateralna hasna”, a izgleda da je ćar (j...) sustigao vajdu.
      
       LAV MIROLJUBOVIĆ,
       Beograd