NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Bludni otac ili grešni sinovi

Arhimandrit Ilarion, dosadašnji starešina manastira Hopovo, osumnjičen je za protivprirodni blud sa maloletnom muškom decom a on proklinje one koji su izneli takvu priču

      Priča je “muška”, a njeni glavni akteri su arhimandrit Ilarion (svetovno ime Jovan Mišić), dosadašnji starešina manastira Hopovo, i grupa maloletnih dečaka karlovačkih, odnosno roditelji njihovi.
       Ova priča ima dve potpuno suprotstavljena kraja, a gde je sredina (suština priče), to još niko nije uspeo pouzdano da utvrdi. Možda je i na jednom od tih krajeva.
       Pođimo od jednog kraja. Otac sedmogodišnjeg dečaka Nenad Miladinović se prvi oglasio:
       - Probudi me plačući supruga i ispriča šta je čula od svoje sestre, petnaestogodišnje devojčice. Kaže da joj je sestra poverila ono što je čula u svom društvu, od dečaka, da ih u dvorskoj bašti okuplja neki čovek i da mu onanišu. Pošto mi reče da je u tom društvu bio i desetogodišnji sin Zorana Torbice, ja odem kod Zorana, ispričam mu šta sam čuo i dogovorimo se da pojedinačno ispitamo, svako svoje dete. Priče dece bile su identične, opis čoveka, radnje... Potom saznam da su tu bila i deca mog brata. Proveravamo i kod starije dece. Priča opet ista...
       Miladinović je čuo od dece kako su tog čoveka sa bradom, u beloj košulji, najpre iz prikrajka gledala kako pored jednog platana onaniše. Onda je on nekako stupio sa njima u kontakt. Pred decom je skidao i donji veš. Verovatno je, veli, hteo da im pokaže kako se to radi. Potom je tražio da ga dodiruju, i da onda oni njemu to rade. Miladinović ističe da je bilo troje dece, među kojima je bio i njegov sin. Drugog dana radila su druga dva dečaka. Kaže, bilo je tu još dece koja su sve to gledala. Trećeg dana priča se već pročula.
       Miladinović napominje da je utvrdio da je taj čovek, za kojeg je ubeđen da je Jovan Mišić, dvojici dečaka dao po sto dinara, a jednom pedeset. I prenosi reči dece kako im je taj čovek rekao: “Zovite me čika Jova” i preporučio: “Neka to bude naša mala tajna”. Govorio im je još da je iz Novog Sada i da mu to deca isto rade na Petrovaradinskoj tvrđavi i na Fruškoj gori.
      
       Susret
       Kada su sve to čuli, Miladinović i Torbica rešili su da “upoznaju” tog “čika Jovu”. Otišli su u dvorsku baštu da igraju fudbal. Deci su rekli da dođu posle njih i da im se ne javljaju, a ako primete tog čoveka da im jave. Ništa nije bilo neobično. Oko pola osam uveče krenuli su kući, deca su išla pedesetak metara ispred njih...
       - Na nekih dvesta metara ispred nas primetim čoveka čiji je izgled odgovarao dečijem opisu, nastavlja Miladinović. - Kada su ga deca ugledala dotrčala su do nas. Kažu: “To je taj čika Jova!” A on kada je video kako deca beže ka nama, ubrzano krene sporednom stazom. Komšija mu prepreči put, a ja potrčim za njim. U tom trku on se saplete i padne. Bio je u našim rukama... Pitam ga: “Zar te nije sramota da to radiš deci?!” Nisam naglasio šta. On poče da se pravda: “Nisam ja, deca lažu, ja sam svešteno lice...” Krsti se. Podignemo ga. Zoran mu traži dokumenta. Nije ništa imao. Sednemo u njegov auto, ja pozadi sa njim, Zoran vozi, deca pored njega. Odvezemo ga u policijsku stanicu. Ispričamo šta je bilo. Dežurni policajac mu je uzeo podatke. Otpoče provera podataka. Stiže i informacija da je pre deset godina zbog istih radnji uhvaćen u Sremskim Karlovcima.
       Potom je došao i inspektor za seksualne delikte iz Novog Sada. Uzeo je izjave i od roditelja i od dece. Prisutnim roditeljima rekao je da obaveste i ostale roditelje za čiju decu znaju da su sa njim bili u kontaktu. Došlo je, kaže, desetak roditelja sa decom.
       Osumnjičeni Mišić je tu noć proveo u policiji u Sremskim Karlovcima. Poziv za izjave došao je i od istražnog sudije iz Novog Sada. Prvo su svedočila deca a onda roditelji. Slučaj je preuzeo javni tužilac.
       - Videćemo kako će se završiti ovaj slučaj, po službenoj dužnosti. Ako ne budemo zadovoljni, ja, a možda i još neko, podnećemo privatne tužbe - rezignirano najavljuje Miladinović.
       Drugi kraj priče je sasvim suprotan. U manastiru Hopovo, kad čuše kojim povodom dolazimo, ne dočekaše nas s dobrodošlicom. Kažu da su sve to izmišljotine. LJuti su pogotovo na novinare, za koje kažu da po nečijem nalogu smišljeno sprovode hajku. Ne ponudiše ni da sednemo. Ne vrede nikakva objašnjenja i ubeđivanja. Kažu da arhimandrit Ilarion nije tu, otišao je u Irig da popravi kola, ali da ne vredi da ga čekamo, jer nikakve izjave neće davati. Taman što smo krenuli, kolima, u civilnom odelu, stiže arhimandrit. Čim se predstavismo, poče žustro da reaguje. Kaže da više neće nikakve izjave da daje, jer šta god on kaže novinari ili iskrive ili neće da objave. Ne pristaje i pored našeg čvrstog ubeđivanja da će svaka njegova reč biti doslovno prenesena. I on ne nudi da sednemo, kao da želi da se ovaj susret što pre okonča. Reaguje sve žustrije. Kaže:
       - Sve su to izmišljotine. Evo mesec dana kako traje ova kampanja. Ali, sve je više onih koji su ubeđeni da je ovo jedna organizovana hajka... Idite dole u Irig i pitajte svet šta o tome misli. Idite u narod pa pitajte, nemojte da ja sam sebe pravdam i branim...
       Nervozno šeta, a onda setno nastavlja:
       - U Crkvi sam od prvog razreda osnovne škole, od 1949. godine, 1957. upisao sam Bogosloviju. Za mene ništa nije postojalo osim Crkve. Samo Crkva. I samo sam za Crkvu živeo. Te gluposti na pamet mi ni tada padale nisu. Sada mi koješta pripisuju kada sam starac izrabljen, koji je radio na traktorima, i leti i zimi, na imanju. Sada sam ja proglašen takvim, zato što sam dva ili tri manastira unapredio i podigao. I velike prihode manastiru ovde ostvario. Nekome je zinulo sada na taj prihod. A to su ljudi koji su u mantiji. Sva zavera je u mantiji!
       Priča nam to u revoltu, a stalno pominje da neće da daje nikakve zvanične izjave.
       - Evo, jeste li videli to - pruža saopštenje u čijem je potpisu “Odbor za zaštitu manastira Hopovo i arhimandrita Ilariona Mišića”.
       A ovde, između ostalog, piše: “Mi, građani Iriga, pravoslavne i katoličke veroispovesti, koji smo rođeni i odrasli pored velike pravoslavne svetinje Manastira Hopovo, a poštovaoci smo oca Ilariona, ne možemo više da ćutimo i na ovaj način se obraćamo vernicima, građanima, državnim institucijama, sredstvima informisanja, Srpskoj pravoslavnoj crkvi i javnosti uopšte.” Odmah zatim dodaju: “Mi ne znamo šta je bilo u Sremskim Karlovcima i smatramo da o tom slučaju, ako ga je bilo, zvanično treba da se izjasne sud i policija, ali znamo ko je arhimandrit Ilarion.”
      
       Zasluge
       Potom se ističu njegove zasluge: “Zahvaljujući ocu Ilarionu, manastir Hopovo je postao najbogatiji na Fruškoj gori, sa godišnjim prihodom od oko dva i po miliona dinara. Manastirski posed od oko 50 hektara (oranice, šume i livade) uzorno se obrađuju. U manastiru se gaji krupna stoka i ovce. Manastirski ribnjak je obnovljen i pun kvalitetne ribe. Tokom cele godine otac Ilarion za rad u manastiru angažuje svakodnevno pet do deset radnika iz Iriga i okoline. Manastir poseduje kompletnu mehanizaciju za obradu zemlje. Otac Ilarion lično ne poseduje nikakvu imovinu, čak je i svoje porodično nasledstvo priložio manastiru Hopovo.”
       Zaključak je da je “cilj hajke na oca Ilariona da se novac, materijalna dobra i budući prihodi oduzmu od manastira Hopovo, jer četiri odsto od godišnjeg prihoda, koliko je manastir obavezan da daje eparhiji Sremskoj, izgleda nekome nisu dovoljni”. Još se napominje da je ceo ovaj slučaj “dobro došao” protivnicima uvođenja veronauke u škole.
       Posle ovog slučaja arhimandrit Ilarion je smenjen sa dužnosti starešine manastira Hopovo, a uprava je poverena monahu Savi iz Krušedola.
       U pomenutom saopštenju se ističe da su “eparhijske vlasti odmah oduzele sav novac iz manastirske blagajne” i da je u toku “rasprodaja stoke, inventara, a svi radovi na manastirskom posedu su obustavljeni”. I još, da je “posle 38 godina monaškog života, ocu Ilarionu dozvoljeno samo da služi u manastirskoj crkvi” i da se “dvojica monaha i jedna monahinja pripremaju da napuste manastir Hopovo”.
       Taman kada smo se spremali da krenemo, otac Ilarion uzima novosadski “Dnevnik” i pokazuje na kratku vest pod naslovom “Priveden oronuli bludnik”, a koja u celosti glasi: “Zbog osnovane sumnje da je počinio krivično delo - bludne radnje, danas je (30. jula) priveden dežurnom istražnom sudiji Opštinskog suda Đura Furdek (1930) iz Sremskih Karlovaca. Kako smo saznali, maltretirana je osmogodišnja devojčica.”
       - Šta ćemo sad! Vidi kolicna vest. A kad treba mene da oblate, onda po celu stranu i na sve strane - nekako smirenijim tonom reče arhimandrit Ilarion.
       Nezvanično saznajemo: sačekaće se da pravu istinu utvrdi građanski sud, a onda će se oglasiti i eparhijski sud!
      
       JOVAN JANJIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu