Kako su JUL i SPS preoteli “Mišićeve dane”, proslavu Kolubarske bitke i zašto nisu dozvolili Karićima patronat nad Dragačevskom trubom

      U javnosti se malo zna da su JUL i SPS uspeli da skoro sve važnije tradicionalne, narodne svetkovine u Srbiji, poput “Mišićevih dana” u Mionici, proslave Kolubarske bitke u LJigu, “Kosidbe na Rajcu”, Dragačevskog sabora trubača Srbije u Guči i druge, uzmu pod svoje, politizuju, odnosno kako se to u narodu govorilo “julizuju”.
       Kulturno-turističku svetkovinu “Mišićevi dani”, u slavu vojvode Živojina Mišića, ustanovili su i osmislili 1997. godine ljudi iz Kulturnog centra u Mionici. Svečanost je trajala dva dana, o vikendu. Narod i gosti su to veoma lepo primili pa su u Kulturnom centru odlučili da sledeće, 1998. godine “Mišićevi dani” traju sedam dana i da se programi održavaju u Mionici u sali Kulturnog centra, na Trgu vojvode Živojina Mišića, u Struganiku, ispred vojvodine rodne kuće, sada spomen-muzeja, i u obližnjoj banji Vrujci.
      
       Stradija
       Ustanovljena je nagrada “Velika zlatna plaketa - vojvoda Živojin Mišić”, koju je oblikovao vajar Oto Logo, koji je izradio i vojvodin spomenik u Mionici.
       Na poziv organizatora, na “Mišićevim danima” 1998. godine učestvovao je i književnik Dobrica Ćosić. U prepunoj sali govorio je i odgovarao na pitanja publike o sebi, svom književnom radu, posebno o svom romanu “Vreme smrti”, čija se radnja događa u Valjevu i okolini a zavičaj literarnih junaka tog Ćosićevog dela je, takođe, valjevski kraj. Domaćini su tom prilikom Dobrici Ćosiću dodelili prvu Veliku zlatnu plaketu - vojvoda Živojin Mišić”.
       Ali, to je bio znak za uzbunu. Sledeće 1999. godine organizaciju i režiju “Mišićevih dana” preuzeo je režiser Jovan Ristić Rica, u to vreme pomoćnik generalnog direktora Televizije Srbije i član Direkcije JUL-a.
       Te godine “Velika zlatna plaketa - vojvoda Živojin Mišić” dodeljena je Slobodanu Miloševiću i načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljubu Ojdaniću. Milošević nije došao da primi plaketu niti mu je ona ikad uručena, negde se zagubila.
       Prošle, 2000. godine, Plaketa je dodeljena generalu Nebojši Pavkoviću. Tom prilikom ustanovljena je i “Mala plaketa - vojvoda Živojin Mišić” koja je dodeljena desetorici istaknutih funkcionera SPS-a sa Milomirom Minićem na čelu. Tada je glumcu novosadskog pozorišta Nebojši Saviću, rodom iz ovih krajeva, zabranjeno da izvede monodramu “Stradija” Radoja Domanovića. Kad su za to čuli književnici LJubodrag Simović i Predrag Marković, koji je posle predstave “Stradije” trebalo da učestvuju na književnoj večeri, odbili su da dođu u Mionicu. Rekli su: “Kad na ‘Mišićevim danima’ nema mesta za jednog Domanovića, onda ni mi tamo nemamo šta da tražimo.”
       - Tek ove godine dolaskom demokratske vlasti - kaže predsednik Skupštine opštine Mionica reditelj Miroslav Trifunović - uspeli smo da “Mišićevim danima” vratimo pravi sadržaj i dostojanstvo i da ih oslobodimo političkih okova julovaca i socijalista. Da ih potpuno oslobodimo svake politike.
      
       Švabe
       Svetkovinu je ispred vojvodine rodne kuće u Struganiku otvorio predsednik Vojislav Koštunica.
       - NJemu nismo dodelili Zlatnu plaketu - kaže Trifunović. - Već ju je on uručio drugima, zaslužnim da je dobiju.
       Plaketu su iz ruke predsednika Koštunice dobili Slađan Ristić, najbolji pitomac 48. klase Generalštabne škole Vojske Jugoslavije, i doktor pukovnik Branislav Đorđević za knjigu “Istorija srpske ratne veštine”. Ispravili smo i onu nepravdu sa Domanovićevom “Stradijom”. Izvedena je ove godine, a u gostima su nam bili LJubomir Simović i Predrag Marković.
       Slučaj sa proslavom Kolubarske bitke je još drastičniji. Naime, 1999. godine trebalo je u LJigu proslaviti osamdesetpetogodišnjicu ove slavne bitke u kojoj je vojvoda Mišić odigrao presudnu ulogu. Mira Marković je naredila da se i ta proslava mora održati pod pokroviteljstvom JUL-a a da se to javno ne kaže. Za glavnog organizatora i govornika na proslavi Mira Marković je izabrala svog vernog saradnika doktora Milovana Bojića, koji je tada bio potpredsednik Vlade Srbije. Scenario za proslavu je napisao, takođe julovac, urednik u Televiziji Srbija, Dragan Kolarević. On je povezao slavnu pobedu srpske vojske 1914. na Kolubari i, navodnu, spektakularnu pobedu jugoslovenske vojske 1999. nad NATO-om. Po njemu, u Kolubarskoj bici učestvovali su čak i švapski avioni, kao što su u nedavnom ratu učestvovali i američki.
       Doktor Milovan Bojić, u svom govoru u prepunoj sali u LJigu, čije prve redove su ispunili funkcioneri JUL-a i SPS-a, sa Milanom Milutinovićem na čelu, najmanje je pričao o bici i vojvodi, a najviše o uspešnoj politici JUL-a i SPS-a. I da će svi naši spoljni i unutrašnji neprijatelji proći kao Švabe na Kolubari 1914. godine.
       Mudri Dragačevci su pre više od četrdeset godina izmislili, a njihov zemljak književnik Branko Radičević krstio i osmislio praznik trube, koji se, evo, već toliko godina, održao i koji za tri dana, koliko Sabor traje, poseti čak i do 300 hiljada ljudi iz zemlje i sveta.
       Interesovanje trubača Srbije za takmičenje u Guči iz godine u godinu bilo je sve veće, jer biti prva truba ili najbolji orkestar na takmičenju u Guči značilo je ne samo prestiž i slavu nego i lep prihod. Pobednike iz Guče pozivali su na mnoge društvene i privatne svetkovine u zemlji i svetu, na snimanje televizijskih i radio-emisija, igranih i dokumentarnih filmova. I sve se to dobro plaćalo.
       Zbog ovako velikog interesovanja trubača, Odbor Dragačevskog sabora, Saborska vlada, kako je popularno zovu, uveo je svojevremeno predtakmičenja trubača u raznim krajevima Srbije. U Surdulici, Vranju i Grljanu, za jug Srbije. U Kotraži i na Zlatiboru za zapadnu Srbiju. Pobednici na ovim regionalnim takmičenjima stiču pravo da se takmiče u Guči.
       Sila
       Dugogodišnji reditelj Dragačevskog sabora u Guči bio je Žika Ajdačić, sekretar Udruženja estradnih umetnika Srbije u Beogradu i funkcioner SPS-a u mnogim kulturnim ustanovama u Beogradu.
       Ali, Ajdačić se bio toliko osilio da gotovo nije zarezivao odluke Odbora Dragačevskog sabora već je radio po svome i uticao na to kakav će program biti, ko će od trubača učestvovati.
       I Dragačevci su se zahvalili Ajdačiću na daljoj saradnji. LJut zbog toga a koristeći svoju političku moć, Ajdačić je požurio da ono do tada predtakmičenje trubača na Zlatiboru pretvori u novi Sabor trubača Srbije i vremenom uguši Guču.
       Ideju Žike Ajdačića da Sabor iz Guče preseli na Zlatibor oberučke je dočekao i Dimitrije Radljević, tadašnji predsednik Opštinskog odbora SPS-a na Zlatiboru. Radljević je bio radnik u jednoj fabrici u Čajetini, ali kada je postao partijski funkcioner, njemu se u fabrici nije radilo pa su ga postavili ništa manje nego za direktora Kulturnog centra na Zlatiboru.
       Direktori PTT-a Srbije, “Jugopetrola”, Osiguravajućeg zavoda “Dunav” pošteno su odrešili kesu i dali novac za održavanje Sabora trubača na Zlatiboru. Žika Ajdačić je za Sabor na Zlatiboru sastavio potpuno istovetan program kao i za
       onaj u Guči. U programu koji je odštampao nije, kao ranijih godina, stajalo da je to predtakmičenje za Guču, već samo krupnim slovima na naslovnoj stranici: “Sabor trubača Srbije - Zlatibor 2000.”
       Za tu priliku napravljena je i letnja pozornica u centru Kraljevih Voda ispred restorana “Zlatan bor”. Pored modernih hotela i kafića razapete su vašarske šatre.
       U organizacionom odboru Sabora bili su sve funkcioneri JUL-a i SPS-a, među njima i nekoliko tadašnjih saveznih i republičkih ministara.
      
       Napumpavanje
       I u stručnom žiriju bili su sve uvaženi članovi SPS-a i JUL-a: profesor Radmila Bakočević, predsednik, Jovan Ristić Rica, reditelj, profesor Svetislav Božić, Dragan Babić, glavni urednik Drugog programa Radio Beograda, i Milovan Petrović, trubač.
       U ceo ovaj Ajdačićev poduhvat uključio se i Hadži Dragan Antić i tadašnja “njegova” “Politika”. Na Zlatibor je za ovu priliku kao specijalni izveštač doputovala saradnica kulturne rubrike “Politike”, inače Ajdačićeva dobra prijateljica. Ajdačić ju je naknadno uvrstio i u novinarski žiri čiji je predsednik bio Dragan Kolarević, urednik Radio-televizije Srbije, koja je bila i medijski sponzor novog Sabora trubača Srbije na Zlatiboru.
       U “Politici”, na kulturnoj strani, krupnim naslovom preko tri stupca, sutradan je osvanuo tekst u kojem je, pored ostalog, pisalo da je “na Zlatiboru održana grandiozna kulturna manifestacija” kojoj je prisustvovalo više od 150 hiljada ljudi”. Za tri dana, koliko je ova Ajdačićeva fešta trajala, jedva da je prisustvovalo oko 30 hiljada ljudi, i to uglavnom gostiju koji su se ovde odmarali. Ali, “Politika” je i posle ovoga u još nekoliko brojeva, takođe na kulturnoj strani, objavila pompezne napise o odjecima ove “grandiozne kulturne priredbe na Zlatiboru”.
       Radio-televizija Srbije, pod budnim okom reditelja Jovana Ristića Rice, koji je sedeo i u žiriju, snimila je ceo sabor na Zlatiboru. Dragačevci su posle nekoliko dana, uoči svog Sabora u Beogradu, održali konferenciju za novinare. To veče svi elektronski mediji, sem Televizije Srbije, objavili su izveštaj sa te konferencije, a RTS je u to vreme emitovao 45 minuta emisiju o Saboru na Zlatiboru.
      
       Brljotina
       Nova demokratska vlast koja je uspostavljena i na Zlatiboru zbog svih ovih brljotina nedavno se izvinila Dragačevcima i prošle nedelje na Zlatiboru održala predtakmičenje trubača za Sabor u Guči.
       Tako je propala ideja da turistički moćan Zlatibor preotme od male Guče Sabor trubača, jer ipak truba nigde tako ne zvuči kao u - Guči.
       Ovo nije bila jedina politička ujdurma oko Sabora trubača u Guči. Braća Karić, koji su svoju karijeru počeli kao muzičari u Peći, pre nekoliko godina u Guči su, namesto velike plehane trube koja je kao spomenik stajala u centru varošice, podigli veoma lep i atraktivan bronzani - Spomenik trubaču. Dragačevci su to sa zahvalnošću primili. Karići su pomogli da se napravi letnja pozornica na kojoj se održava takmičenje.
       Prošle godine, pred Sabor trubača u Guči, nastala je prava trka ko će biti generalni pokrovitelj Sabora. Karići su hteli da to budu oni ne pitajući koliko to košta. Ali, hoće i JUL i SPS. I, naravno, pobeđuju politički moćniji, pa smederevski “Sartid” postaje jedini i generalni pokrovitelj prošlogodišnjeg Dragačevskog sabora, sa svojim generalnim direktorom Dušanom Matkovićem na čelu, funkcionerom SPS-a.
       Da bi utešili Kariće, nemoćni Dragačevci Sretena Karića proglašavaju za, do tada nepostojećeg, počasnog predsednika Sabora. Sreten Karić je sa svojim ljudima došao na Sabor, ali po završetku Sabora nije otišao na zajedničku večeru i veselje koje se po tradiciji priređuje, već je sa svojim ljudima i gostima celu noć lumpovao za svoj groš u hotelu “Zlatna truba”.
       Tajnu ljutnje Sretena Karića nedavno nam je otkrio Joviša Slavković, direktor Doma kulture u Guči i direktor Sabora.
       - Karići su pošto-poto hteli da budu glavni pokrovitelji. Nameravali su da na Sabor dovedu Slobodana Miloševića i proglase ga za počasnog predsednika Dragačevskog sabora. Hteli su da mu daju Plaketu i da mu daruju i oni statuu “Zlatnog trubača”, minijaturnu kopiju spomenika u centru grada, koja se inače daje i najboljem trubaču u Guči.
       Kad su za ovo doznali, duhoviti Dragačevci kažu:
       - General Nebojša Pavković je hteo Miloševića da proglasi za narodnog heroja, a Karići za - prvu trubu Dragačeva.
      
       BOGOSAV-BOCA MARJANOVIĆ
      
      

Šta kažu Karići U želji da čujemo drugu stranu, potražili smo Sretena Karića ali on je na odmoru.        Zoran Pavlović, izvršni direktor za odnose sa javnošću Kompanije “Braća Karić”, rekao nam je sledeće:        - Ja sam sa Sretenom učestvovao u svim dogovorima i poslovima oko prošlogodišnjeg Sabora trubača u Guči. Dragačevci su došli i tražili da Kompanija “Braća Karić” bude glavni pokrovitelj, a Sreten Karić domaćin Sabora koji će svojom besedom otvoriti svetkovinu.        Međutim, pokroviteljstvo je preuzeo smederevski “Sartid”. Dušan Matković nije dozvolio da Sreten Karić otvori Sabor, već je tražio da to učini Željko Simić, tadašnji ministar za kulturu Srbije. S ovim se nije složio SPO, koji je bio tada na vlasti u opštini Dragačevo. Na kraju, Sabor je svojom nadahnutom besedom otvorio Slava Nikolić, seljak i pesnik iz Dragačeva.        Zoran Pavlović na kraju kaže:        - Sreten Karić je bio izričito protiv svakog mešanja politike i političara u Dragačevski sabor, pa samim tim nije ni imao nameru da tamo dovede Slobodana Miloševića.        Kad smo ovo predočili Joviši Slavkoviću, direktoru Kulturnog centra i Sabora u Guči, on se nasmejao i rekao:        - I Bogoljub Karić je nedavno na televiziji tvrdio da nije bio prijatelj sa Slobodanom Miloševićem i Mirom Marković pa mu se narod smejao. Da je Sreten Karić želeo da pozove Slobodana Miloševića u Guču i da mu uruči Plaketu sabora i statuu “Zlatan trubač” postoji nekoliko svedoka, među kojima i Dušan Matković, direktor “Sartida”.