Skandal je već i samo izazivanje skandala. Skandali su uvek vezani za viđenije ljude. One koji važe i treba da su časni. Skandala nema ukoliko se dobro ne potrese celokupno društvo. Zato je prirodno da se pita kome je u interesu skandal. Društvu sigurno nije. Ono sigurno gubi, jer postaje ranjivije. U našem slučaju nije ni u interesu države, jer nam država postaje nepouzdana u trenutku kada očekujemo važne inostrane investicije za oporavak ranjene privrede.
       Kao i u slučaju zločina, kada se desi skandal postavlja se pitanje kome je u interesu otkrivanje skandala. U "slučaju Gavrilović", dakle, postavljaju se dva pitanja - kome je u interesu zločin, a kome u interesu skandal.
       Zločin bi očigledno bio u interesu onih koji su hteli da ućutkaju Momira Gavrilovića, a on može biti u interesu samo onih koji su u sprezi sa mafijom, ili onih koji su ućutkali Gavrilovića da bi republičkoj vlasti bila pripisana ta sprega.
       Delikatna ravnoteža snaga u DOS-u ponovo je na opasnom ispitu. Jednom je već bila od fatalne štete po ovo društvo. Ponovo može da bude fatalna iz mnogo razloga. Onima koji se igraju vatrom, bilo spregom sa mafijom ili opasnom igrom izazivanja skandala, iz taktičkih razloga, tamo gde ga možda i nema, možemo da poručimo da se igraju sudbinom već duboko unesrećenog naroda. I to ponovo iz egoističkih materijalnih interesa ili vlastoljubivosti.
       Da su skandali stara institucija govori i starogrčko poreklo same reči. Reč skandalon na helenskom je najpre značila klopku za divlje zveri i životinje. Zatim je u Latina u obliku scandalum dobila i prenosno značenje za klopke koje ljudi postavljaju jedni drugima, a napokon i poznatu sintagmu kamen spoticanja. A odatle do pojma skandala u savremenom smislu je samo jedan korak.
       U srednjem veku skandal je u crkvenoj terminologiji bilo stanje religiozne osobe zahvaćene grehom. Da, to je veliki skandal!
       Francuzi koji uživaju da se podsmevaju svojim prekomorskim susedima preko svog pisca Andre Moroa (1885-1967) su rekli: "Kod Engleza postoji samo ćutanje ili skandal". Moja generacija se seća velikog skandala "Profjumo", priče o britanskom ministru i devojci laka morala iz 1963. godine. Nešto kao Klintonov "seksgejt".
       Ironični Irac Oskar Vajld je jednom napisao: "Ogovaranja su šarmantna! Istorija je niz ogovaranja. A skandal je kad se moral umeša u ogovaranja."
       Nama nije smešno.