NASLOV: "Grafička zavera" (1-4)
AUTOR PROJEKTA I UREDNIK: Zoran Penevski
IZDAVAČ: "KVS", "REX", "Samizdat Free B92", Beograd 2000-2001.
PRODUKCIJA: "CdžberREX", Beograd

      Slobodan Ivkov
      
       Vreme je pokazalo da je "Grafička zavera" tokom poslednje dve godine bila nesumnjivo najznačajniji i najobimniji, i štampani i izložbenim prostorima namenjeni projekat posvećen srpskom stripu. U ovom pogledu, bar po broju publikovanih i na izložbama predstavljenih novih radova, preuzeo je primat od akcija časopisa "Striper" Radovana Popovića. Osmislio ga je, a i danas ga uspešno vodi Zoran Penevski, novinar Radija B92.
       Čitava zamisao je, bar za sada, kulminaciju i svojevrsnu retrospektivu imala na nedavnoj izložbi "Savremeni srpski strip", održanoj u okviru "Zlatnog pera Beograda 2001" (Galerija "Reks"). Postavku su pratila čak dva kataloga: prvi, manji, oficijelni i ujednačen sa katalozima ostalih postavki na "Zlatnom peru", sa svega tri crno-bela lista i drugi, neuporedivo obimniji, raskošna knjiga u punom koloru, na izvanrednoj hartiji i na više od osamdeset stranica - (izdanje "Grafičke zavere 4"). Ne bi valjalo donositi prebrze zaključke, no na prvi pogled se čini da je to najvažnija antologija domaćih stripova objavljena za poslednjih šest, sedam godina.
       Posle julske izložbe Enkija Bilala, na čijem je otvaranju u Francuskom kulturnom centru francuski ambasador otvoreno rekao da su tek sada konačno uspostavljeni puni diplomatski odnosi između Francuske i Jugoslavije (tako smo iznenada imali priliku da saznamo čemu još strip, osim zabave, kod nas i u svetu može da služi), zajedničko predstavljanje dva strip izdavača "Beopolis" i "Samizdat B92", dakle njihovih proizvoda "Stripera" i "Grafičke zavere" u Centru za kulturnu dekontaminaciju u petak 27. jula nesumnjivo je najznačajniji stripski događaj dosadašnjeg dela godine. Sa njim jedino mogu da se mere promocije i izložbe (Tihomir Čelanović, Aleksa Gajić, Andrej Vojković) u klubu "Andergraund".
       "Zavera" je jedan od retkih projekata, ako ne i jedini na srpskoj kulturnoj sceni, koji je i mnogo pre 5. oktobra 2000. godine bio osmišljen, specijalizovan i hrabro tematski usmeren da jezikom stripa suoči javnost sa krajnje neprijatnim činjenicama o onome što se kod nas događalo, o ratu, i o svemu ostalom pre i posle njega.
       Reč je po svemu o vanserijskom poduhvatu. Tokom 2000. i 2001. godine objavljene su pod istim nazivom četiri izdavačke jedinice, naizgled svaka zasebna, te i po formi (podnaslov, broj stranica, grafički dizajn...) i sadržinski (teme, grupisani autori...) izdiferencirane. Zajedničko im je što sveske zajedno čine stripsko, papirno ogledalo društva, što ga suočavaju s onim neprijatnim, s istinom, odgovornošću, posledicama... Isleđuju, ali i nude pomirenje; možda oproštaj, no, nažalost, ne i zaborav. Nezamenljiv su i istorijski trag o duhu vremena.
       Na primer, raspisanim konkursom i zadatom temom "Grafičke zavere 2", definisanom kao "Odiseja: Srbija 2001", elegantno je isprovociran jedini umetnički, uslovno populistički jezik primeren komentarisanju savremenog, prošlog i možda budućeg trenutka društva: jezik ironije, cinizma, vulgarnosti, izvesnog autizma, samoispitivanja, samokažnjavanja, tuposti, nemogućnosti većeg dela eksjugoslovenske populacije da uvidi Problem, koliko svoj toliko i tuđ, kao i nesposobnosti za empatiju i komunikaciju, dok je suptilnom selekcijom te druge po redu sveske ovekovečen sav splin društva poslednje decenije dvadesetog veka. U ovom slučaju pokazalo se da je strip, kao kreativni izraz i kao sinteza likovnog i literarnog, idealan medij kroz koji se događaji prelamaju kao i svima razumljiv jezik kojim se oni dočaravaju. Odazvao se šezdeset i jedan autor. Oni su nam, samo u toj svesci, na sto dvadeset i pet stranica, na zaprepašćujuće načine ispričali svoje priče - u suštini jednu jedinu. NJen neizrečeni naslov je ujedno i jasno artikulisan naziv naredne, treće sveske, sačinjene bez konkursa: "Katarza". Stotine mladih stripara, probuđene kreativne energije, izložbe, kreativne radionice i prijateljska okupljanja, sve to je dosadašnji rezultat projekta.
       Tek kad se taj projekat u tri maha obratio prividno nepolitički nastrojenom i naizgled za društvena dešavanja i previranja nezainteresovanom segmentu naših mladih stripara, ponudivši im da progovore jezikom savremenika, pokazalo se da su navedene predrasude o generaciji koja će naslediti ovu srozanu i opljačkanu zemlju samo izgovor za dosadašnju oportunističku pasivnost konzervativnih srpskih kulturnih poslenika u svom odnosu prema mladima, za nesposobnost da shvate njihov način razmišljanja i poimanja "kulture slika", bilo da je reč o kompjuterima, video-igrama, grafitima, savremenoj animaciji, video-spotu ili alternativnom stripu. Iznuđeni larpurlartizam naših najmlađih stripara koji su, ponekad, u intervjuima i na okruglim stolovima, znajući šta se od njih očekuje, izjavljivali kako "ih politika ne interesuje" i kako "strip i politika nemaju nikakvih veza", preko noći se pretvorio u žestoku politiku, što danas vidimo i u "Zaveri" i u časopisima "Bager" i "Naša krmača".
       Otkako su velika stripsko-izdavačka preduzeća početkom prošle decenije prestala da podržavaju naše stripare, drugim rečima da im naručuju dela, da ih objavljuju i da autore plaćaju za ono što urade, oni su morali da se ili okrenu drugim poslovima i puste da strip nestane sa kulturne scene, ili da sami sebe finansiraju, da deluju u getu i da rade "za svoju dušu" ili - da odlaze u inostranstvo. No, vitalnost scene, veoma duga tradicija i snažno ukorenjena potreba ovdašnjih likovnih umetnika da pripovedaju jezikom likovne umetnosti doveli su do toga da se razvije toliko snažna "alternativa" koja je potpuno potisnula "mejnstrim". Pored očiglednih nedostataka, to je imalo i dve prednosti koje se vide u "Grafičkoj zaveri". Prvo, umetnici su potpuno oslobođeni žanrovskih konvencija i komercijalnih prohteva često slabo obrazovanih urednika i naručilaca posla; drugo, tako oslobođen, prepušten eksperimentima sjajnih grafičara, dobro upućenih u aktuelna dešavanja na svetskoj sceni, strip se potpuno i bezrezervno stopio sa savremenom likovnom umetnošću.
       Srpski strip posle ove desetogodišnje prinudne faze "andergraunda" nikada više neće biti isti, a kakav sada jeste i kojim putevima će se razvijati, na najbolji način pokazuju sadržaji četiri sveske "Grafičke zavere".