"Filosofija palanke" Radomira Konstantinovića posle tri decenije od objavljivanja nije izgubila na aktuelnosti, o čemu svedoče i prevodi na druge jezike

      U relativno kratkom vremenskom intervalu, izuzetnu pažnju stvaralaštvu Radomira Konstantinovića posvetila su dva naša vodeća književna i teorijska časopisa - Književnost (11-12/2000) i upravo obnovljeni Treći program (111/2001). Oba su za to našla povod u tridesetogodišnjici objavljivanja Filosofije palanke, po danas uvreženom uverenju, Konstantinovićevog najznačajnijeg dela.
       Nekako u isto vreme poraslo je u inostranstvu, a i kod nas, interesovanje za prevode i nova izdanja ovog kapitalnog dela srpske kulture. Krajem prošle godine objavljeno je u Skoplju. Na makedonski ga je prevela Mira Veljkovik a izdavač je NIK List. Nedavno je Filosofija palanke izašla i u Budimpešti. Prevodilac je Viktorija Radič a izdavač kuća Kijarot Kiado. U pripremi je zatim izdanje u Nemačkoj i prevod njenog dela na francuski (za časopis). Na dve ponude naših izdavača da ponovo štampaju Filosofiju palanke autor tek treba da da pristanak.
       Da postoji minimum kulturnog sluha, jubilarna godišnjica objavljivanja Filosofije palanke ne bi smela biti datum samo za pojedince i redakcije ponekog časopisa. Onoga što mi ne uočavamo svesni su, međutim, stranci pa tako, recimo, publikovanju Filosofije palanke u Makedoniji i Mađarskoj nije pristupljeno kao čistom komercijalnom poduhvatu već su u njemu, s finansijskom podrškom, učestvovala i tamošnja ministarstva kulture i fondovi za otvoreno društvo.
       Kod nas je, da se podsetimo, Filosofija palanke prvi put objavljena u časopisu Treći program 1969. godine, a isti izdavač je 1970. štampa i kao posebnu knjigu. Drugo izdanje pojavilo se 1981. godine u NOLIT-u, u znamenitoj biblioteci Sazvežđa koju je uređivao Miloš Stambolić. Ima, dakle, i punih dvadeset godina od tog poslednjeg izdanja a to su, nažalost, bile i godine u kojima je palanački duh o kojem govori ova knjiga metastazirao u mržnju i etničke i verske sukobe.
       Zato Milorad Belančić u tekstu u Trećem programu, kada naznačuje šta je to uticalo da Filosofija palanke u tako dugom vremenu ne izgubi ili ne umanji svoju aktuelnost već da je uveća do neslućenih razmera, s pravom kaže sledeće: "Proces koji se u ovih tridesetak i naročito poslednjih deset godina odvijao nazvaću povratkom palanke... Palanka je sve drugo samo ne nešto što je daleko - iza nas. Ona ne pripada nikakvoj političkoj paleontologiji, već našoj sadašnjoj aktuelnoj situaciji." Nešto slično napisaće i Rada Iveković u zagrebačkom Arkzinu 1997. godine: "Gledajući retrospektivno, Konstantinovićev značaj porastao je s obzirom na događaje koji su se zbili u zadnjih deset godina pojavom nacionalizma i ratova na Balkanu. NJegova knjiga Filosofija palanke, izdana puno prije događaja o kojima je riječ, postala je nezamjenjivi teorijski orijentacijski okvir, dosad najvjerodostojniji."
      
       SAVA DAUTOVIĆ