U slovenačkom gradiću skoro poetskog imena - Šmarje pri Jelšah, održan je treći Slovenački trijenale satire i humora koji, pored ostalog, pokazuje da nam Slovenci još nisu postali daleki

      Poslednji partijski kongres Saveza komunista Slovenije održan je pod parolom "Evropa zdaj". Sada znamo da ih niko nije razumeo. Tada je jedan novinar upitao konobara Bosanca: "Odoše oni u Evropu, a gde ćeš ti?" Ja ću kući, a onda u m......"
       I Slovenci zaista odoše u Evropu a svi ostali tamo gde onaj Bosanac proreče - s tim što Makedonci uvek kasne i tek sada počinju da žive u našoj prošlosti. A satira ne bi bila satira da se i Slovenci nisu setili svog čuvenog slogana i u časopisu "Aritas" broj dva objavili montažu ovog čuvenog plakata na kome je deformisan Igor Bavčar sa zamenjenim evropskim zvezdama koje su naprasno postale šestokrake (znaci celjskih vitezova).
       Ovih dana je stigao katalog Trećeg trijenala satire "Aritas", ako pročitate unazad, znači isto što i "satira" - Aritas-satirA"). Pošiljalac je Stane Jagodič, slovenački slikar, karikaturista, satiričar i aforističar i duša svih velikih umetničkih projekata u Sloveniji u poslednjih četvrt veka. Kod nas i u svetu ostao je poznat po osnivanju poslednje velike umetničke grupe, koja je okupljala najpoznatije slovenačke, jugoslovenske (SFRJ) i svetske umetnike svih profila i orijentacija (tako su se tu našli i ilustratori i karikaturisti) i uprkos raznolikosti zastupala sve što je tih godina bilo avangardno u likovnom izražavanju. Grupa se zvala "Junij" i njene godišnje izložbe bile su praznik za LJubljanu i Beograd.
      
       Vitez iskrivljenog pera
       Na otvaranju tih izložbi prvi put su se videli multimedijalni "prikazi", uključujući muziku i balet. što bi rekli sve je bilo "svetski", a bilo je samo zahvaljujući ogromnom ("krvavom") radu jednog umetnika.
       Jedno vreme u NIN-u je na vratima tehničke redakcije bio zalepljen papir na kojem je bilo dvadesetak pera (oni što se stave u držalju i umaču u mastilo) u različitim "pozama" sa nazivim : pisac, skeptik, satiričar, mudrac, političar... Ponekad kad je nedostajala adekvatna ilustracija, mi smo to koristili i s vremena na vreme nanovo gledali ne znajući ko je autor. A bila je to jedna od prvih ilustracija Staneta Jagodiča.
       Tek kada je "Junij" prvi put gostovao u Beogradu otkrivena je "tajna" mladog i perspektivnog slikara. Jagodiča je više i od slikarstva zanimalo bavljenje satirom. Videli smo to i u njegovim instalacijama i fotomontažama iz ranih sedamdesetih godina. Onda je, kada su se ispunila predviđanja onog Bosanca sa početka priče, u Sloveniji počeo "Aritas".
       Slovenci su oduvek imali sklonost prema satiri, kao i svi građani socijalističkih, sad bismo rekli nedemokratskih zemalja, naročito onih gde je bilo malo više slobode, pa su usta, ipak, mogla da se ponekad otvore bar radi operacije krajnika. U LJubljani je pokrenut satirični list "Pavliha", još 1951. godine, koji je uvek imao probleme, ali je dosta doprineo da na "sunčanoj strani Alpa" uvek ima dobrih satiričara.
      
       Pogodnost
       Ove godine, na Trećem trijenalu satire i humora v Šmarju pri Jelšah zlatni "Aritas" dobili su Marjan Tomšič i Božo Kos. Drugog ćemo predstaviti čitaocima, jer je dobio nagradu za karikaturu a prvog samo pomenuti (bez ljutnje) jer je tekst za koji je dobio nagradu previše dugačak za novine.
       Međutim, možemo navesti neke aforizme. (To je najprihvatljivija dužina teksta za novine, možda bi i novine trebalo pisati tako.)
       Stane Jagodič, koji je ovde i učesnik (pored svega ostalog) ali van konkurencije - nagrada mu je to što je trijenale održan, piše:
       "Mi, Slovenci droge ne prodamo,
       jer se sami dobro fiksat znamo."
       "Nekoć Slovencu Moskva je solila pamet,
       a danas Bruselj mu ponuja žamet." (somot)
       Čini vam se poznato i kao da niste zaboravili slovenački (ako ste ga i znali). To je samo zato što je tako izabrano - da se razume na ćirilici. Iako nije toliko ni različito. A da Slovence muče slične muke iako su postali Evropa kaže Mitja Cjuha (nominacija za nagradu).
       "Lažje preživimo udarec po glavi kot po džepu" , ili (ipak prevedeno) "U vinu je istina, ali ne u prvoj čaši."
       Borja Kuralt (takođe nominovan za nagradu) već se bavi politikom.
       "Svet je velik cirkus. Glavnu reč vode klovnovi." I, "Slepi vide bolje od onih koji neće da vide."
       Ponovo Jagodič. "U slovenačkom društvu postoje velike ideološke razlike, o materijalnim da ne govorimo."
       Satira je, dakle ista, uvek i svuda ista. I uvek se začudimo kada to ponovo otkrijemo. Prema dijalektičkom marksizmu, to je potpuno normalno, ali ostalo nije bilo baš sasvim normalno - što nije uticalo na satiru, ali na drugo jeste. Bitno je kako koje društvo prima satiru, gde se zbog toga gubila glava a gde ne. Slovenci su svoju sačuvali, sa njom i vedar alpski duh. A što pisci svih tekstova nisu napisali, reći će ilustracije.
       "U evropskoj čekaonici svi tvrde da su rođeni u znaku bika".
      
       MILAN DAMNJANOVIĆ