Svojom listom književnih dela koja su dostojna pažnje savremenog čitaoca, Marsel Rajh Ranicki je uzbudio nemačke intelektualce

      Marsel Rajh Ranicki "papa" literarnog sveta u Nemačkoj, predložio je tzv. kanon književnih dela nemačke literature. Naravno, to nije "knjiga zakona", već lista književnih dela koja su, po merilima ovog strogog književnog kritičara, dostojna pažnje savremenog čitaoca. Kako je kratko napomenuo, svaki kanon je "produkt svoje epohe i obojen ličnim ukusom. Kako će on izgledati narednih 20 ili 30 godina, uopšte me ne interesuje. Sigurno je: razlikovaće se od današnjeg", izjavio je Rajh Ranicki, čije su "Memoare" (koji imaju ogroman uspeh na nemačkom književnom tržištu), fragmentarno upoznali i čitaoci NIN-a.
       Kako izgleda novi literarni kanon?
       Hronološki, počinje sa 13. vekom, "Nibelunškom pesmom", a završava se delima nemačkih nobelovaca Hajnriha Bela i Gintera Grasa i pesnicima, među kojima su najpoznatiji Paul Celan, Ingeborg Bahman i Hans Magnus Encensberger. Dela i njihovi autori koji su, u izboru "književnog pape", preporučeni savremenom čitaocu, u prvom redu srednjoškolcima i studentima, su Martin Luter (prevod Biblije), pesme Andreasa Grifjusa (1616 - 1664), Hristijana Hofmana fon Hofmansvaldaua (1616-1679), zatim pesme Johana Hristijana Gintera (1695 - 1723), pa dela G. E. Lesinga ("Mina od Bornhajma", "Hamburška dramaturgija" i "Natan mudrac"), J.V. Getea ("Jadi mladog Vertera", "Faust I", "Iz moga života", "Pevanje i istina", Pesme), F. Šilera ("Kabala i ljubav", "Don Karlos", "O naivnom i sentimentalnom pesništvu", "Valenštajn", "Marija Stjuart" i Balade). Potom, sledi kratak izbor pesama Johana Petra Hebela, Fridriha Helderlina, Novalisa, i skoro sva dela Hajnriha Klajsta. Klajsta je mnogo cenio Miroslav Krleža.
       Književni predstavnici 18. i 19. veka još su Klemens Brentano, Albert fon Šamiso, J. F. fon Ajhendord, F. J. Rajmund, August Grof od Platena, Aneta Droste-Hilshof, Hajnrih Hajne, Eduard Merike, Georg Bihner, Teodor Storm, Gotfrid Keler, Teodor Fontane (sa četiri dela) i Fridrih Niče (Eseji).
      
       Potkresani Gete
       "Rodonačelnici" 20. veka su Artur Šnicler, nobelovac Gerhard Hauptman ("Pacovi"), Frank Vedekind, Hajnrih Man, Hristijan Morgenstern, Hugo fon Hofmanstal, Austrijanac Karl Kraus - (koji je, inače, mnogo uticao na Krležu), nobelovac Tomas Man, Rajner Marija Rilke, nobelovac Herman Hese, Karl Štemhajm, Robert Valcer, Alfred Deblin, Robert Muzil, Franc Kafka, Gotfrid Ben, Georg Hajm, Georg Trakl, Jozef Rot, Bertold Breht, Erih Kestner, Ana Zegers, Odon fon Horvat, Peter Huhel, Volfgang Kepen, Ginter Ajh, Maks Friš, Arno Šmit, Peter Vajs, kao i već pomenuti pisac sa čijim se delima ovaj literarni kanon završava.
       Rajh Ranicki je, dakle, napravio "veliki rez" u nemačkoj književnosti: izostavio je znatan broj nemačkih autora, među njima, recimo, Ahima fon Arnima, K. F. Mejera, Brentana, Štefana Georga itd. Mnogi su zastupljeni samo sa jednim književnim delom ili skraćenim izborom pesama. Među njima su čak i oni koji važe za "božanstva" ili "svece" nemačke književnosti kao što su Gete, Hajne, Viland, Herder itd.
       Po mišljenju ovog istaknutog kritičara, glavni kriterijum jeste šta jedno književno delo nudi čitaocu savremenog doba. Ukoliko današnji čitalac može da ima dijalog sa tim delom i ukoliko mu ono pruža zadovoljstvo, onda ono zaslužuje da se čita. U protivnom, bez obzira na to koje mesto ima autor toga dela u istoriji nemačke i evropske literature, ono pripada više prošlosti nego sadašnjosti. S tim u skladu, od dela Hajnriha Mana, brata T. Mana jedva da je šta ostalo. Slično se dogodilo sa delima nobelovaca Hauptmana i Hesea, pa Tuholskog ili Švajcarca Maksa Friša. Čak je od Kafke preporučen samo jedan roman - ("Proces") i nekoliko priča ("U kaznenoj koloniji", "Promena" i "Izveštaj jednoj Akademiji"). U izboru Rajha Ranickog nisu se naročito kotirala ni dela nobelovaca Bela i Grasa. Iz Belovog celokupnog opusa, izabrane su tri knjige ("Čovek s nožem", "Putniče, ideš li u Spa...", "Doktor Murkes"), dok iz opusa Grasa samo dve ("Limeni doboš" i "Mačka i miš").
       Na pitanje koje bi knjige iz nemačke literature preporučio kao neizostavnu lektiru, naročito maturantima, Rajh Ranicki je, doduše, nerado, ipak odgovorio: Verter (Gete), Elfi Brist, (Teodor Fontane), Budenbrokovi (T. Man), Proces (F. Kafka), Fausti (Gete), po jedan tom s izabranim dramama od Šilera i Klajsta, po jednu knjigu izabranih pesama od Getea, Hajnriha i Brehta. Ovoj listi "neizostavnih dela", dodao je još Bihnerova dela ("Danteova smrt" "Vojcek" i "Lene") i izbor iz lirike nemačkog romantizma!
       U izboru Rajha Ranickog, nisu našli mesto poetska dela nobelovke Neli Sahs ("njene pesme su uvek bile precenjivane i u međuvremenu su preživljene") - ili dela savremenih pisaca nemačkog govornog područja kao što su Peter Handke, Hrista Volf, Jurek Beker, Boto Štraus, Hans Erik Nosak ili Sigfrid Lenc koji se smatra najvećim piscem sadašnje Nemačke.
      
       Šnicle - iznenađenje
       Najveće iznenađenje u novom kanonu nemačke literature jeste Artur Šnicler (1862-1931). Ovaj Bečlija, lekar po zanimanju, prijatelj "oca psihoanalize" Frojda, dobio je vrlo istaknuto mesto u izboru Rajha Ranickog, naročito njegova zbirka priča "Lajtnant Gusti". Ova novela napisana 1900. na četrdesetak stranica, kao razgovor vojnika sa samim sobom u noći pre planiranog samoubistva, prvi je "unutarnji monolog" u nemačkoj literaturi. Rajh Ranicki smatra da je ovom svojom novelom Šnicler pre i slikovitije izrazio "novo literarno otkriće" koje je pripisano DŽojsu.
       Ovaj novi literarni kanon, u izboru Marsela Rajha Ranickog, neće ostati bez odjeka u kulturnoj javnosti i literarnom životu Nemačke, Autrije i Švajcarske. On dodiruje razne oblasti koje su direktno ili indirektno u vezi s nemačkom literaturom, počev od ministarstava za obrazovanje, univerziteta, gimnazija i srednjih škola, sve do izdavača i književnog tržišta. Kanon ove vrste mogao je sročiti ne samo čovek ogromnog znanja o nemačkoj literaturi, već i čovek koji već godinama slovi kao "papa" nemačkog književnog života i literature - Marsel Rajh Ranicki.
      
       RAJKO ĐURIĆ