Trubač i džez predavač Stjepko Gut predložio Ministarstvu kulture Srbije osnivanje džez centra u Beogradu po ugledu na slične institucije u svetu

      Do 1990. godine Beograd je, uz mnogo šta drugo, bio poznat i po Beogradskom džez festivalu. Najbolji svetski muzičari dolazili su u naš grad često, a razvijala se i njima dostojna domaća scena. U međuvremenu, kao i sve dobro, za džez festivalom otišli su u svet i naši muzičari. U 2001, godini osnivanja Međunarodne džez alijanse, naš proslavljeni trubač i džez predavač Stjepko Gut predložio je osnivanje džez centra, po ugledu na slične institucije širom sveta, koji bi se bavio afirmacijom ove umetnosti, vraćanjem Beogradskog džez festivala, ulaskom u džez alijansu, kao i informativno-organizacionim poslovima i neformalnom edukacijom studenata džeza. Pisma sa predlogom upućena su zvaničnicima, o njegovoj ideji zna i Ministarstvo kulture koje je, kaže, veoma raspoloženo da pomogne.
       U okviru centra postojao bi klub za održavanje nastupa i promocija domaćih muzičara, za seminare i koncerte stranih svirača, omladinske nastupe, video-projekcije. Centar bi imao i ulogu baze podataka jugoslovenskog džeza, prezentera džez kulture, uz Internet sajt, časopis, komunikaciju sa svetom. Ovakva institucija bila bi i lovac na talente, mesto gde bi izrastale buduće zvezde.
       - Džez centar bi omogućio da, recimo, ljudi iz NJujorka snimaju u Beogradu, mnogo je jeftinije i svi bi bili mnogo zadovoljniji. Ovde bi radili, držali koncerte, seminare, sešn nastupe. To je prilika da Beograd postane za džez ono što je Prag za klasičnu muziku. DŽez je klasika 20. veka, uz Stravinskog tu je, na primer, Elington. Čak, pre petnaestak godina, londonska Kraljevska akademija, koja je najkonzervativnija, uvela je odsek za džez. U Evropi, muzičar koji snimi dobru ploču, sledeće godine dobija platu i ne mora ništa da radi.
       U ovaj projekat Stjepko Gut ulaže ceo svoj arhiv, lične kontakte i dovodi svoje prijatelje, velike svetske svirače:
       - Kad muzičar dođe da snimi ploču, on i nastupa, o istom trošku slušaju ga klinci, sutradan ujutru je seminar, pitaš ga kako svira. Profitiraju i domaći muzičari koji sa njim sviraju, a njihovo ime piše na izdanjima Poligrama, Sonija.
       Naš sagovornik napominje da se deo scene kod nas razvijao, muzičari, publika, dok su mesta na kojima se svira ostala zapostavljena:
       - Suština je da broj muzičara raste. Rekao bih da je oko dve stotine naših ljudi napolju. Samo na studijama u Gracu imam njih 35. Tu su od onih koji počinju da sviraju do zrelih muzičara. Međutim, kod nas nema pravog muzičkog kluba. U Beogradu ima mnogo publike koja ne odlazi u ove takozvane klubove koji sa pravim klubovima nemaju veze. Bez ikakve negativne konotacije, ovde smo ostavljeni na milost i nemilost kafedžiji, da li će da uzme džez ili ne. Samo ne znamo da li je to da bi zaradio ili da mu se odbije od poreza.
       Među mladim muzičarima ima mnogo potencijala, tvrdi sagovornik NIN-a i pominje trubača Marka Đorđevića, koga već zovu "Gojković-Gut", upoređujući ga sa dvojicom velikana. Iza njega već je mnoštvo festivala i velikih nastupa, "ulazi u džez porodicu, vole ga i stariji muzičari", zadovoljno se smeši Gut. Ističe još jedno ime, Predraga Revišina, kontrabasistu, koji je u Africi: "Naši klinci automatski bi se vraćali ovamo i stvarali scenu prirodnim putem. To bi išlo lako, ima mnogo energije. Poznato je da je džez blizak našem mentalitetu. I veliki svirači pamte sešn nastupe u Beogradu."
       - Ja sam u životu toliko dobijao i ne mogu ništa da tajim. Ideja o ovakvom klubu kod mene postoji bar 20 godina. Ne postoji džez predavač, već dobar muzičar koji može da prenese znanje - objašnjava naš sagovornik želju za osnivanjem džez centra.
       Ako se taj poduhvat "razradi", namerava i da napusti Grac i da ostane u dva grada u kojima radi - Beogradu i NJujorku.
       Stjepko Gut je redovni predavač na Univerzitetu u Gracu, jedini Evropljanin na samitu legendarnih svetskih trubača u francuskom gradu Marsijaku, u All Star orkestru Lajonela Hemptona i Big Band-u Klarka Terija. Član je Internacionalne asocijacije džez predavača, učesnik je najvećih svetskih festivala, džez seminara i radionica i autor velikog broja džez albuma objavljenih kod nas i u svetu.
      
       D. JELISAVČIĆ