Građani korupciju smatraju ozbiljnijim društvenim problemom čak i u odnosu na loše privređivanje, nezaposlenost, loše zdravstvo i obrazovanje. S druge strane visok je nivo njihove spremnosti da učestvuju u korupciji

      "Loše je to što je moralo da se dogodi ubistvo da bismo počeli da govorimo o korupciji, koja je najveća anomalija našeg društva. DSS se neće složiti da, kao u prethodnom režimu, borba protiv korupcije počne od uličnih prodavaca cigareta, već treba početi od glavne karike u lancu. Postavlja se pitanje da li DOS uopšte mora da postoji, ako se neće boriti protiv korupcije", rekao je Dejan Mihajlov, šef poslaničke grupe DSS-a povodom ubistva Momira Gavrilovića.
       I zista, neke članice DOS-a kao da su zaboravile na predizborna obećanja kada su borbu protiv korupcije najavljivali kao apsolutni prioritet. Sada se novi vlastodršci poput bivših javno "grle i ljube" sa "anđelima" podzemlja, na konkretna novinarska pitanja odgovaraju da ne vide ništa loše u tome što se poznaju i sarađuju sa njima. Ubistva iz prethodnog perioda ostala su nerazjašnjena, potiskuju ih nova. Polako se obelodanjuju konkretni dokazi o zapanjujućem obimu i sadržaju korupcije i organizovanog kriminala u kome su barabar učestvovale državne i druge strukture pod kontrolom partija na vlasti. A opet, ko je osuđen zbog nuđenja i primanja mita.
       Svetska istraživanja poslednjih godina upiru prstom u nas - SRJ je jedna od najkorumpiranijih zemalja na svetu. Osim što smo pocrveneli i što su nam političari obećali kolektivno "hemijsko čišćenje" ništa se promenilo nije. "Ugledni srpski domaćini" ubeđeni su da nije pristojno (srpski) ućutati kada ih neko podseti na prošlost. Za njih je sve isto. Jednako opslužuju šćućureni u krilu novih gospodara. Postavlja se pitanje smeta li nam zaista vladavina "lopovske oligarhije" koja nam je, kako tvrde sociolozi, određivala proteklu deceniju i koja, kako tvrde zli jezici, uprkos deklarativnom zaklinjanju da nikad više neće biti isto, nastavlja da vlada.
      
       Procena javnosti
       Šta građani misle o korupciji i šta stručnjaci kažu o oblicima njenog ispoljavanja, gde su uzroci korupcije i kakvi su joj efekti, te koje su strategije borbe protiv korupcije, moći će da se pročita kada se odštampa obimna publikacija Centra za liberalno-demokratske studije: "Korupcija u Srbiji".
       Krenimo od ankete. Istraživanje javnog mnjenja o korupciji realizovano je od 23. do 31. januara 2001. godine na uzorku od 1 632 ispitanika u Srbiji bez Kosova. Građani smatraju pojavu korupcije "jednim od najozbiljnijih problema" sa kojim se naše društvo danas suočava. Smatraju je ozbiljnijim društvenim problemom čak i u odnosu na "loše privređivanje", "nezaposlenost", "loše zdravstvo i obrazovanje" i "loše međuetničke odnose". Prema njihovom mišljenju ne postoje značajne razlike što se tiče raširenosti korupcije u prošlosti (pre pet godina) i danas. Građani očekuju od novih vlasti "da će se obim korupcije u budućnosti znatno smanjiti. "Skoro 60 odsto njih očekuje da će predstavnici nove vlasti biti "znatno manje" ili "manje" podložne korumpiranju od prethodnih. Svega dva odsto smatra da će one biti podložnije a 14 odsto ne očekuje neku bitnu razliku.
       Po ocenama ispitanika proizlazi da je korupcija najviše zastupljena u carinskoj službi, pravosuđu i policiji, a najmanje zastupljena u Kabinetu predsednika Jugoslavije, Statističkom zavodu i Vojsci Jugoslavije. Građani, takođe, smatraju da je više od tri četvrtine svih državnih činovnika umešano u korupciju. Iako je načelni stav prema korupciji pretežno negativan, korupcija, međutim, nije generalno i bezuslovno osuđena pojava. To se objašnjava činjenicom što su devijantni oblici ponašanja u dužem vremenskom periodu društveno tolerisani. Mnoge pojave koje su karakteristične za period tranzicije kao što su "siva ekonomija" - neregularne ekonomske i poslovne transakcije, šverc, nedozvoljena trgovina novcem, potkradanje sopstvenih preduzeća, nedozvoljena gradnja, podmićivanje i korupcija - za mnoge ljude ne predstavljaju ozbiljne moralne, a ni ozbiljne zakonske prekršaje (između ostalog i zbog nepostojanja adekvatne zakonske regulative). Građani smatraju da su "opšta moralna kriza društva, opšte osiromašenje društva i nepostojanje pravne države", osnovni uzroci pojave korupcije kod nas. Utešno je da naša javnost i dalje veruje u "moral kao mehanizam uspostavljanja reda u društvu, odnosno prepreku nastanka i širenja korupcije".
      
       Spremnost na korumpiranje
       Ne teši, međutim, visok nivo spremnosti građana da učestvuju u korupciji. Zapravo više od tri četvrtine anketiranih su spremni na kompromis i odstupanje od sopstvenih načela pod određenim okolnostima i u nedostatku alternative. U stvari "građani su skloniji kompromisu u situacijama kad korupcija služi ostvarenjima njihovih sopstvenih ciljeva i interesa". Situacije ili problemi koje građani navode kao opravdanje za sopstvenu umešanost u korupciju najčešće su vezani za oblasti zdravstva i zapošljavanja. Najveća spremnost da se plati mito, naime, postoji u nastojanju da se obezbedi bolja zdravstvena usluga (51 odsto) ili da se reši problem zapošljavanja (41 odsto). Spremnost da se korumpira najmanja je kada je reč o rešavanju problema građana u oblasti školstva (devet odsto).
       Svaki drugi ispitanik od onih koji su bili u situaciji da daju novac, dao je mito lekaru što znači - svaki četvrti građanin. Zoran Vacić autor poglavlja istraživanja "Korupcija u zdravstvu" kaže da ako pod korupcijom podrazumevamo dobrovoljnu razmenu u kojoj se kao akteri pojavljuju onaj ko prima mito i onaj ko mito daje "suočićemo se sa ozbiljnim problemima primene definicije korupcije - zato što u zdravstvu onaj ko daje novac da bi dobio uslugu nije u poziciji da slobodno odluči, bez ozbiljnih posledica po svoje zdravlje". Dakle, da li će platiti za uslugu na koju ima pravo po zakonu, ili će podmititi zdravstvenog radnika koji je dužan da mu opet, po zakonu, pruži uslugu. "Očigledno je da se ovde ne radi o dobrovoljnosti, bliži smo, nekako, iznuđivanju ili reketiranju."
       Sklonost direktora zdravstvenih ustanova da mnoge poslove obavljaju na nelegalan način, prenela se i na ostale zaposlene. Tako je došlo do uspostavljanja mreže onih koji su skloni reketiranju pacijenata. Po spirali koja je uspostavljena razmišljanjem "ako može direktor mogu i ja, ako može načelnik mogu i ja, ako može kolega mogu i ja, ako može sestra mogu i ja", nivo korupcije se produbio i uspostavljeni su precizni tarifni sistemi koji omogućavaju da se svi koji su korumpirani drže međusobno u nekonkurentskom odnosu i povezanosti koja rezultira svojevrsnom zaverom ćutanja kada se priča o mitu pokrene.
      
       Sudstvo, policija, carina...
       Neveselo je i u sudstvu koje se na listi korumpiranosti "odlično" kotira na vicešampionskom postolju. Još 1997. godine u anketi "Argumenta" na uzorku od 200 građana koji nemaju predmete u sudovima, 71 odsto smatralo je da korupcije u sudstvu ima. Sledeće godine među ispitanicima koji imaju predmete u sudovima njih 95 odsto je posvedočilo da sudstvo robuje korupciji. NJih 95 odsto se izjasnilo da se uz dobru vezu može uticati na sud. Da se predmeti posebnog značaja uvek poveravaju određenim sudijama, izjasnilo se takođe 95 anketiranih. Jedan od uzroka ovakve slike je što je sudska vlast stavljena pod starateljstvo izvršne vlasti. Preko tog starateljstva (u kome su se mešali interesi političke elite i kriminala), "širila se sfera uticaja na sud, prema paradržavnim i parapolitičkim organizacijama, kriminalizovanim centrima moći i moćnim pojedincima". Sudije i danas žive siromašno a nemaju pravo da dopunskim radom uvećaju zaradu.
       Kada je postavljeno pitanje u kojoj meri su pripadnici određenih profesija uključeni u korupciju, za policiju se opredelilo 62 odsto ispitanih. Na pitanje šta nmisle o rasprostranjenosti korucpije u policiji, čak je 76 odsto ispitanika odgovorilo da smatra da je ona u toj službi rasprostranjena "mnogo" ili "veoma mnogo". Dalje, građani su mogli da navedu jednu od osam institucija (vojska, crkva, školstvo, predsednik SRJ, zdravstvo, SANU, opozicione partije, policija) u koju imaju najviše poverenja. Samo dva procenta ispitanika naveli su da najviše poverenja imaju u policiju. Tako je ona svrstana na poslednje, osmo mesto. Korupcija, politizacija i neuspeh policije u rasvetljavanju nekih izuzetno značajnih ubistava, smanjili su i smanjuju poverenje u policiju.
       Ubedljivo prvo mesto na top-listi najkorumpiranijih zauzela je Savezna uprava carina. Zato je nesumnjivo najzaslužniji Mihalj Kertes, smatraju anketirani. Ipak, ne treba zaboraviti da je za sprovođenje bilo kog vida korupcije na carini, neophodna policija. Da u to nisu uključeni, mogli bi bez problema da spreče carinske prekršaje u najvećem broju slučajeva.
      
       U dobrom društvu
       Zanimljivo je kako su nadležni u saveznoj vladi primenjivali spoljnotrgovinske propise. Najveći broj dozvola kod uvoza prehrambenih proizvoda (žvakaće gume, šećer, banane, čokolada...) bio je - tvrde autori studije - rezervisan za velike uvoznike bliske vlastima. Na primer: "Delta M", "Geneks" (i firme u sklopu "Geneksa"), "Nelt", "Stankom trgovina", "Deljug". Osim toga, često su se pojavljivala i manja preduzeća, neretko sa dva do tri zaposlena koja su dobijala dozvole za uvoz pojedinih proizvoda. Takva je, recimo, Industrija hrane "Dunja", registrovana u Beogradu, Bulevar Revolucije 276 (zanimljivo je da na toj adresi ne postoji nikakva fabrika) koja je 2000. godine dobila dozvole za uvoz čokolade u vrednosti od jednog miliona dolara.
       Sledeći fenomen je nerealno niska cena po kojoj je uvoz prijavljivan. Tako se prikrivala korupcija. Tu je prednjačila firma Internešel CG (International CG) u sastavu "Geneks"-a koja je dobila dozvolu za uvoz 6 100 tona banana. Prijavljena cena bila je u proseku manja od 10 centi za kilogram. Takođe, preduzeća pod kontrolom "Geneks"-a su dobila dozvole za uvoz dodatnih 1 500 tona. Drugi uvoznici su sveukupno dobili dozvole za uvoz 900 tona banana. Prosečna cena je kod njih bila između 40 i 50 centi po kilogramu.
      
       Samo odabranima bilo je omogućeno da nekažnjeno vrše utaju poreza, da uvode iliti sprovode reket, da se bave švercom, da koriste kreditna sredstva po posebnim olakšicama, često uz realno negativnu kamatnu stopu. Firme koje su poštovale zakon nisu mogle da opstanu pored ovakve konkurencije. "Korupcija je postala sastavni deo menadžerskog ponašanja." Rezultati ankete pokazali su da su privatni preduzetnici od jednog do 10 procenata svog godišnjeg prihoda izdvajali za plaćanje mita...
       Pravna nesigurnost, neizvesnost o ishodu nekog pravnog postupka i mogućnost da pravo bude različito primenjeno u istim ili sličnim situacijama čine građane nezaštićenim od države. Da bi ostvario pravo koje mu pripada građanin se često nalazi u poziciji molioca čija molba ima neizvesnu sudbinu. Tako nije čudo (rezultati ankete to potvrđuju) da se kod mnogih korupcija pojavljuje kao način koji će pospešiti ostvarenje prava, mišljenje je autora ove studije. Po ko zna koji put potvrdilo se da svako ograničavanje individualne a posebno ekonomske slobode, istovremeno znači i stvaranje uslova koji podstiču korupciju. Ključni uzroci korupcije su dakle, odsustvo vladavine prava, poremećenost društvenih vrednosti, sveprisutna državna intervencija i male (čitaj bedne) plate državnih službenika. Sudeći po društvenom rasulu koje nas ne napušta, pesimisti predviđaju da će nam se koliko god to neverovatno zvučalo brže poprviti ekonomske prilike a da će biti opotrebno više vremena da ojačaju socijalne norme i da se uspostave pokidane socijalne veze. Uostalom, Dušan Mihajlović, aktuelni ministar policije javno govori o pokušajima organizovanog kriminala da se infiltrira u novu vlast: "Mafijaši sada traže novog kuma unovoj vlasti." Šta ako su ga već pronašli? U tom slučaju i ministruje jasno: Srbija će postati mafijaška država. "Ako se ta granica pređe nema te vlade, predsednika i policije koji će se s tim izboriti."
      
       MARIJANA MILOSAVLJEVIĆ