Prošlo je mesec i po dana od registracije prvog obolelog, a testirana su svega 302 lica, još 684 čeka da se skupi novac za reagense koji su jako skupi

      Šezdeset dvoje štićenika Zavoda za zbrinjavanje odraslih u kragujevačkom naselju Male Pčelice, jedne od nekoliko socijalnih ustanova koje se brinu o duševno obolelim i mentalno retardiranim licima u Srbiji, inficirano je zaraznom polnom bolešću - sifilisom. Ovaj broj nije konačan, jer još nisu testirani svi koji ovde žive i kojih ima 986. Zapravo, od 2. jula kada je otkriven prvi slučaj do 14. avgusta testirana je samo trećina, najsumnjiviji i najrizičniji.
       Koliko je poznato, epidemija, koja je konstatovana odmah po stizanju prvih rezultata TPH testova, nije se proširila na ostalo građanstvo Kragujevca. Kontrola nije sprovedena. Poznato je jedino da u Kragujevcu, od početka ove godine nije zabeležen nijedan novi slučaj, ali to što nema novih, ne znači da nema starih, jer u Epidemiološkoj službi Regionalnog instituta za zaštitu zdravlja u Kragujevcu tvrde da u ovom trenutku postoji 15 trudnica obolelih od sifilisa!
      
       Lanci
       Sifilis je inače hronična, infektivna bolest koja se najčešće prenosi direktnim putem, pri intimnom kontaktu, mada je moguće i indirektno prenošenje (neveneričnog, endemskog sifilisa). Ona može da zahvati sva tkiva i organe i može se javiti kod svakog čoveka. Uzročnik je mikroorganizam. Inkubaciono vreme traje 21 dan od prvih vidljivih znakova. Postoji više vrsta: neurosifilis, kongenitalni (sifilis fetusa i novorođenčeta koji prenose obolele majke), endemski sifilis. Ovaj poslednji se javlja na jednom području u određenom vremenskom periodu, kod velikog broja stanovnika bez obzira na pol, uzrast, društveni položaj.
       Kragujevački Zavod za zbrinjavanje odraslih postoji od 1972. godine i najveća je institucija ovog tipa u Srbiji. Prošle godine je zbrinuo preko hiljadu duševno i mentalno obolelih, a ove godine ih je za samo nekoliko desetina manje od hiljadu. Stalno stižu novi pacijenti i kako kaže novi direktor ove ustanove LJubiša Ranković, trenutno više od 200 ljudi čeka na prijem. Štićenici su iz cele Srbije, Crne Gore pa i Hrvatske i Bosne koji se vode kao izbeglice. Dom je mešovit i prostire se na osam hektara površine. Pored paviljona za spavanje, korisnici imaju i razne društvene prostorije u simpatičnom parkovitom ambijentu, ali idiličnost narušava to što su neki od njih vezani za stolice i klupe teškim metalnim lancima. O tom "medicinskom pomagalu" ovde govore kao neophodnom, jer se u Zavodu leče teško retardirane osobe koje su sklone i nasilju.
       Promiskuitetno ponašanje, koje je dovelo do širenja sifilisne zaraze, u ovakvim institucijama je normalna pojava, bar tako tvrdi osoblje koje je tu zaposleno. Događa se i da se sa ulice ili nekog od prozora paviljona gleda, ne baš uvek mlad par, u ljubavnom zagrljaju. Ovde se "ljubav" kupuje za cigaretu, ima i drugih oblika prostitucije, a događaju se i silovanja. U Zavodu kažu da su njihovi štićenici hiperseksualno aktivni, i to najviše oni od 40 do 50 godina.
       Zavod se smatra institucijom socijalnog tipa, te ne kontroliše njihove međusobne odnose, a ni njihovo kretanje, pa veliki broj štićenika ljubavne doživljaje ima i prilikom slobodnog izlaza i slobodnog vikenda, uglavnom sa civilima iz najnižih društvenih slojeva. Ne krije se da se pre izvesnog vremena dogodio i jedan incident u Kragujevcu kada je štićenica koja je tog dana pobegla iz Zavoda, najverovatnije silovana.
       Tako, otprilike, izgleda mesto na kome se pojavila epidemija sifilisa. Odmah po registraciji prvog obolelog, preduzete su mere da se oni kod kojih je bolest otkrivena podvrgnu lečenju penicilinom, koji je veoma efikasan, kao i posebne dezinfekcione mere, a po preporuci Epidemiološke službe do prestanka perioda inkubacije (tri meseca) svima je zabranjen izlazak u grad.
      
       Izolacija
       Niko, međutim, ni ne pomišlja na izolaciju ni jednog od drugog, a kamoli bolesnih od onih za koje se za sada misli ili zna da su "negativni". Osim toga, događaju se i bekstva iz Zavoda, preko ograde a i na sve druge načine, te tako prave zaštite od širenja sifilisa među zaraženima, a i građanstvom Kragujevca - nema. Zaposleni u Zavodu ne vide u tome nikakvu opasnost, iako ima Kragujevčana koji seksualno opšte sa njihovim štićenicima. U blizini Zavoda je i kasarna, u kojoj je, prilikom prethodne epidemije sifilisa (1978. godine) bilo, takođe, zaraženih.
       O uzrocima pojave sifilisa u ovoj ustanovi još se raspravlja. Doktor Vladan Ćirić, pomoćnik direktora za zdravstvo u Zavodu, jedan od troje stalno zaposlenih lekara, uz 44 medicinska tehničara i četiri lekara u statusu konsultanta, ističe da je isključena mogućnost da je bolest uneta preko nekog novodošlog pacijenta, jer se svi pri prijemu testiraju i na sifilis. Svako međutim, može da se zarazi bilo kojom bolešću pri izlasku, i to je, kažu ovde, nemoguće sprečiti.
       Osim zdravstvene provere pri prijemu, svi štićenici se podvrgavaju i redovnom godišnjem sistematskom pregledu, a žene među njima jednom mesečno odlaze i na ginekološku pretragu. Deo zdravstvene brige odvija se u samom Zavodu, a deo u zdravstvenim institucijama širom Srbije.
       Na pitanje zašto se i muškarci ne podvrgavaju nekom pregledu koji bi mogao da bude kontrola od veneričnih bolesti, odgovara se da su genitalne tegobe (ranice i slično) kod muškaraca očiglednije i da se oni sami javljaju kada ih nešto zasvrbi ili zapeče. Slično misli i dr Gordana Tavčić, dermatovenerolog iz Doma zdravlja, koja je sada angažovana da pomogne u sanaciji epidemije. Po njenim rečima, promene kod muškaraca može otkriti i osoblje koje im pomaže pri kupanju.
       Upravo zbog finansijskih razloga sanacija epidemije ima brojnih propusta. Prošlo je mesec i po dana od registracije prvog obolelog, a testirana su svega 302 lica, još 684 čeka da se skupi novac za reagense koji su jako skupi. Po rečima dr Tavčić, najbolje bi bilo da je odmah urađena "baterija testova" svih seksualno aktivnih, što je i bila njena preporuka, ali nad medicinskim razlozima prevladali su materijalni. Nestašica novca će, po svemu sudeći, sprečiti da se uradi i naredna serija testova kod onih koji su "pozitivni" kako bi se tačno utvrdilo da li je bolest suzbijena.
       Na osnovu nekih "primarnih" znakova iz prve faze bolesti konstatovano je da je epidemija u Zavodu skorašnjeg porekla, mada nije isključeno da ima i onih koji su sifilis ranije zadobili. Čovek koji oboli od sifilisa doživotno je "TPH pozitivan", a bolest je fazna i ima posebne simptome koji se pojavljuju u osmoj, devetoj nedelji, a i neke koji se pojavljuju posle više godina.
       Procene lekara o budućnosti ove epidemije su, stoga, različite. Većina smatra da će ona uskoro biti suzbijena, jer se danas sifilis uspešno leči antibioticima, ali ima i opreznijih, pa i pesimista, koji misle da bi za nekoliko godina svi seksualno aktivni štićenici mogli biti "pozitivni"!
       Koliko je poznato, u kragujevačkom Zavodu, nisu registrovane druge venerične bolesti. Lekari koji ovde rade kažu da nema ni side, mada nekih konkretnih testova nije bilo. Abortusi se sprečavaju ugradnjom spirala seksualno najaktivnijim štićenicama. Konstantno se vrši seksualna edukacija, ali ona ovde daje male rezultate.
      
       Zaraze
       Kragujevčani su još zbunjeni ovom vešću koja ih je pogodila usred briga o sanaciji mentalnih posledica raspada njihove najveće fabrike "Zastava" sa kojom su u većini socijalno identifikovani. Vest o "pozitivnim" trudnicama naročito je šokantna, ali dr Svetlana Banković, načelnica Kožno-veneričnog odeljenja kragujevačkog Kliničko-bolničkog centra ističe da je moguće da se radi i o takozvanim lažnim pozitivnim nalazima, ako su rezultati dobijeni na osnovu standardnih trudničkih testova a ne TPH testa. Epidemiolozi u Regionalnom institutu za zaštitu zdravlja nemaju ove godine na evidenciji nijedan novi slučaj, a prošle godine ih je bilo dva. Ipak, i u literaturi se konstatuje da prosečan Srbin polnu bolest smatra "sramnom" i zato mnogi prikrivaju tegobe ove vrste.
      
       Sve upućuje na činjenicu da je sifilis u celoj Srbiji, ne samo u Kragujevcu, u porastu, iako se mislilo da je potpuno suzbijen akcijom Unicefa iz 1955. godine. Od prethodne zaraze sifilisom u kragujevačkom Zavodu za zbrinjavanje odraslih prošlo je 23 godine i ona se dogodila iste one godine (1978) kada se u ovom gradu mislilo da je sa sifilisom zauvek gotovo. Iako zvuči preterano, sifilis je još jedna posledica ratova na ovim prostorima. Naime, lekari ističu da su za obnavljanje ove bolesti u Srbiji krive migracije stanovništva, koje su na ovo tlo dovele izbeglice iz žarišnih područja u kojima postoji endemski sifilis.
       - Poznato je da sifilis raste za vreme ratova. Ne samo izbeglice iz Bosne i sa Kosova nego i korisnici usluga raznih javnih kuća koje cvetaju po Srbiji i u kojima zdravlje prostitutki niko ne kontroliše, ili je nepoznato da ih kontroliše, doprinelo je širenju polnih bolesti. Promenjene su i mnoge seksualne norme, te tako nije čudno što se ovo dešava, kaže dr Tavčić.
       Danas su žarišta sifilisa poznata u Bosni, oko Lazarevca... Jedan posebno interesantan slučaj dogodio se pre nekoliko godina u Ćupriji. Tamo je jedna žena, izbeglica iz Bosne, inače konobarica, zarazila skoro čitav razred - oko dvadesetak srednjoškolaca. Sve je srećom otkriveno i zaustavljeno.
      
       GORDANA JOCIĆ