Došlo je vreme naplate dugova za građansku neposlušnost - sve sa kamatama i u pratnji policije

      Nišlijka Vesna Mladenović dobila je početkom avgusta platu za oktobar prošle godine - 280 dinara. Koliko godina treba da radi da bi platila račun za struju od 11 i po hiljada? Matematika tu ne pomaže. "Čime, bre, da platim?", pita se, više gnevno nego sa stvarnom nadom da će negde uspeti da pronađe novac koji duguje.
       Da je Vesna Mladenović jedina, ili jedna od tek nekoliko Nišlija s ovakvim problemom, ili bar da je njen dug za struju najveći, problema gotovo da ne bi ni bilo. Podaci koje u razgovoru za NIN iznosi generalni direktor niške Elektrodistribucije Konstantin Živković, najblaže rečeno, alarmantni su: prosečan dug za struju u gradu Nišu iznosi oko 10 000 dinara (kao što je prošlog meseca na skupštinskoj sednici tvrdio Vojislav Šešelj), a od 90 000 niških domaćinstava dužno ih je dve trećine - otprilike onoliko koliko ih se greje na struju, i koliko će ih se ove zime smrzavati u mraku ako vlasti ne pronađu nekakvo rešenje za dužnike koji dug ne mogu da plate, za Elektroprivredu Srbije kojoj je taj novac neophodan da bi izvršila re monte svojih postrojenja, ali i za sve one koji su struju plaćali redovno pa sada ne bi baš bili radi da vide neplatiše kako prolaze makar i bez packe po prstima.
      
       Kontejneri
       Niška dugovanja za struju najveća su u Srbiji (sledi Kragujevac sa prosekom od oko 8 400 dinara), a počela su da se gomilaju, govori inženjer Živković, 1997. godine - podatak koji treba zapamtiti budući da socijalno-ekonomska priča ima i svoju političku dimenziju.
       Upravni odbor EPS-a odlučio je, inače, da donekle izađe u susret dužnicima tako što će im otpisati 35 procenata ukupnog duga, iliti 70 procenata nagomilanih kamata ako se uzme u obzir da, na nivou čitave Srbije, stvarni dug za potrošenu struju i kamate na taj dug stoje u odnosu jedan prema jedan. U Nišu, međutim, situacija je drugačija pošto u računima Nišlija kamate čine 70 odsto računa, te zbog toga gradske vlasti, za NIN govori predsednik Izvršnog odbora grada Niša i član Predsedništva Demokratske stranke Aleksandar Krstić, traže otpisivanje polovine ukupnog duga i da se svima, a ne samo najvećim dužnicima, omogući plaćanje u makar 12 mesečnih rata.
       Sami dužnici pak ovakve predloge nazivaju neiskrenim i podsećaju na obećanja nekadašnje opozicije da će problemi sa računima za struju biti rešeni. "A struju zbog njih nismo plaćali," kaže za NIN Zoran Milojković, radnik niškog Kliničkog centra sa platom od 4 000 dinara i računom od "preko 50 000," inače poverenik sindikata "Nezavisnost" za Niš. "Imamo tonske zapise, od '96. nas je Zoran Živković na mitinzima pozivao na građansku neposlušnost, da račune za struju bacamo u kontejnere, kontejnere u Nišavu, pa da ih ona odnese u Beograd."
       Aleksandar Krstić, s druge strane, pozive na građansku neposlušnost u vreme kada DS i ostale članice DOS-a nisu morale da brinu o remontima u EPS-u, ne prihvata kao alibi za neplaćene račune: "Prenaglašene su tvrdnje da građani nisu plaćali račune isključivo zbog građanske neposlušnosti. Da smo u to vreme imali takvu političku snagu, i da smo mogli da mobilišemo toliki broj građana, režim Slobodana Miloševića bio bi oboren mnogo ranije." Krstić, takođe, odbacuje i nezgodno podudaranje između dolaska na vlast u Nišu tadašnje koalicije "Zajedno" i početka gomilanja računa za struju, navodeći da je to problem star "sedam-osam godina".
      
       Slepci
       Predsednik niške vlade podseća da je grad na 83. mestu u Srbiji po prosečnim primanjima, a opravdanje za sadašnju situaciju pronalazi na drugoj strani - u nasleđenom stanju. "I pre 1996. godine (kada je tadašnja opozicija preuzela lokalnu vlast) Niš je bio u nezavidnoj poziciji pošto ovdašnji lideri SPS-a nisu bili jake figure unutar svoje partije, tako da ni tada u grad nije ulagano. Još je gore, naravno, postalo kada smo mi preuzeli vlast u gradu", kaže Krstić. "Ali," dodaje utešno, "sada je došlo naših pet minuta."
       I direktor Elektrodistribucije Konstantin Živković slaže se da teška ekonomska situacija i propast velikih preduzeća imaju udela među razlozima za neplaćanje računa, baš kao i pozivi gradskih prvaka da se struja ne plaća, dok su dužni građani izričiti - izneverili su nas, govore, oni koje smo mi doveli na vlast. Traže otpisivanje svih kamata.
       Međutim: "Bilo bi nekorektno otpisati sve kamate," odgovara Krstić. "Hoćemo da zaštitimo one koji su redovno plaćali struju, ali i da pomognemo dužnicima. Pokušaćemo da iznađemo najprihvatljiviji model, da građani dođu u poziciju da plate dug, ali i da EPS-u omogućimo da remontuje svoja postrojenja."
       Dužnici, opet, imaju svoje viđenje situacije. "Ne može slepac da progleda. A svi smo mi slepci", vajka se Miroljub Marković, radnik "Niš ekspresa". Na pitanje koliki je njegov račun za struju, odgovara "nemam pojma, i ne gledam otkad je prešlo
       40 000", i nastavlja da opisuje svoje razočaranje novim vlastima, pažljivo probranim psovkama koje ovde ipak neće biti citirane. Beležimo samo još jednu karakterističnu rečenicu: "Govore o ekonomskim cenama kad treba da nam uzmu pare. Gde su te ekonomske cene kad nam daju plate?"
       Dok se ovo pitanje, jednog lepog dana, ne reši, treba videti šta sada. "Bilo šta da bude, mi smo na strani naroda," lakonski će Aleksandar Krstić. A narod, ako se od ovolike brige prethodno ne posmrzava? S jedne strane, "viši interes", interes EPS-a ali i čitave Srbije, jasan je koliko i računica troškova potrebnih da bi naše elektrane zimu dočekale koliko-toliko spremne: za remonte je potrebno osam milijardi dinara, od čega bi polovina trebalo da se obezbedi naplatom dugovanja, "običnih" i onih nastalih zbog građanske neposlušnosti. S druge strane, građani novca de fakto nemaju, izuzimajući naravno one koji su se "šlepovali" uz neposlušne i siromašne i račune nisu plaćali iz obesti.
      
       Seča
       Kako pomiriti nepomirljivo? Prethodne vlasti presecale su Gordijev čvor nemaštine tako što su bile iznenađujuće pomirljive prema dužnicima zarad očuvanja socijalnog mira - koliko su ga sačuvali, osetili su na svojim leđima prošle jeseni, a koliko je njihovo rešenje bilo uspešno, videli smo i svi mi, koliko smo već mogli u mraku zbog restrikcija struje izazvanih desetogodišnjim uništavanjem EPS-a. Nove vlasti krenule su zato drugim putem, u seču struje, i to nimalo stidljivo; u jednom danu pedeset porodica u Nišu ostalo je bez električne energije (samo su socijalni slučajevi zasad izuzeti) . "Svaki kamion (Elektrodistribucije) koji izađe na teren biće ili zapaljen ili demoliran," upozorava Zoran Milojković iz "Nezavisnosti". "Ako bude potrebno, radnici Elektrodistribucije odlaziće na teren u pratnji policije," odgovara mu Konstantin Živković.
       Vlast će biti na strani naroda, makar mu dugove za struju uterivala i pendrecima. Hoće li to Nišlije postati prve usputne žrtve tranzicije u Srbiji, i prva deca koju je njihova revolucija pojela? Ili su, ipak, na tom spisku tek drugi ili treći? U svakom slučaju, odgovor na niške i sve ostale strujne udare moraće da bude pronađen što pre jer zima je, i pored ovih vrućina, sve bliža.
      
       NIKOLA VRZIĆ