Rok za prijavu ekstraprofita na koji treba da se plati jednokratni porez istekao je prošle nedelje, ali naše tolerantne vlasti neće uzeti za zlo ni onima koji budu koji dan zakasnili. Važno je samo da se prijave

      Šampion poreza za ovu godinu, bez sumnje, biće firma "Dijamant" iz Zrenjanina čiji akcionari su, kako je štampa već izvestila, već platili svoj porez na ekstradohodak u iznosu od oko milon i trista hiljada nemačkih maraka. Rok inače važi i za firme i za pojedince i na spisku onih koji su dostavili prijave već se nalazi veliki broj onih za koje bi čovek i rekao da im i priliči da budu na takvom spisku: Mobtel, Delta, Progres trejding, Stankom, Simpo, Pink-internacional, a od uglednih pojedinaca tu su Bogoljub Karić, Dragan Tomić, ali i Vlajko Stojiljković, Milan Milutinović, i tako dalje.
      
       Stankom
       Nezavisno od prijava, pravljenje spiska ekstraprofitera je posao Komisije Vlade Srbije za ispitivanje finansijskih zloupotreba. Svi koji se budu našli na tom spisku a ne prijave se sami, mogli bi da budu kažnjeni shodno odgovarajućem zakonu koji je usvojila Skupština Srbije. Kazna je u skali od udvostručenja čak do udesetostručenja predviđene svote. Za naplatu poreza nadležna je Uprava prihoda i pred Upravom prihoda moguće je i osporavati razrezani iznos, kao što je, na primer, uradio "Stankom", tvrdeći da nije imao nikakve pogodnosti koje nisu bile dostupne i drugima; međutim, ova privatna firma je ipak dostavila poresku prijavu i time predupredila opasnost da bude kažnjena. Kad rešenje o porezu bude jednom doneto, moguća je žalba ali ona ne odlaže izvršenje.
       - Komisija je utvrdila nekih dvadeset osnova po kojima je ostvarivan ekstraprofit. Videćemo na kraju šta će se pokazati kao najprofitabilnije a za sada smatramo da je to primarna emisija, siva emisija, piramidalne banke, kupovina deviza... - kaže Slobodan Lalović, sekretar Komisije za ispitivanje finansijskih zloupotreba.
       Deo izveštaja, i to onaj najglavniji, završen je i njegove rezultate je objavio Mlađan Dinkić u svojstvu člana Komisije. Izveštaji o ekstraprofiterima po ostalim tačkama još nisu dovršeni. Kao guverner Narodne banke, Dinkić je imao najbolji uvid u "najekstraprofitabilnije" poslove. Međutim, Dinkićev istup premijer Zoran Đinđić označio je kao suviše nagao i naveo da su mnoga ekstraprofiterska preduzeća u međuvremenu praktično bankrotirala.
      
       Uterivanje
       Zoran Đinđić je i ranije davao znake da bi voleo da se to što pre završi pošto, kako je to objasnio u intervjuu NIN-u, sve to neminovno stvara atmosferu poslovne nesigurnosti koja doprinosi odlaganju stranih ulaganja. Tako da, u stvari, nije jasno da li je interes da se sve to obavi što pre ili da se čitava operacija produži. Slobodan Lalović kaže da će se verovatno tek oko Nove godine moći da stekne prava slika o primeni Zakona o ekstraprofitu, a i direktor republičke Uprave prihoda Aleksandar Radović je u intervjuu "Politici" najavio rovovski rat za uterivanje poreza. Što se Dinkićevog nastupa tiče, Lalović naglašava da sve što je Dinkić uradio, bilo je u skladu sa stavom Komisije.
       Komisiju znatnim delom čine republički ministri, poput Dušana Mihajlovića, Đelića, Milosavljevića, Šumarca. Među poreskim prijavama za ekstraprofit prijavu je podnela i firma "Lutra", koja se u ranije doba našla u poziciji da bude privilegovana bez sumnje zahvaljujući poziciji koju je u političkom establišmentu imao njen čelni čovek Dušan Mihajlović, za koga se sada može reći da se našao u suprotstavljenoj ulozi kao član Komisije i kao čovek koji ima poslovne interese u "Lutri". Lalović kaže da ta okolnost nije ni na koji način zbunila članove Komisije, te da za Mihajlovića važe zakoni kao i za sve druge i tu nema nikakvih problema. Kad plati jednokratni porez, "Lutra" može da pliva dalje, a uostalom, lutra na latinskom znači - vidra.
      
       Milijarde
       Možda najveći problem i najveće iskušenje za Zakon o ekstraprofitu biće naplata od onih firmi koje - bez obzira što su, recimo, uzimale novac iz primarne emisije - u međuvremenu propale i nema odakle da plate porez. Takve su, recimo, gotovo sve rakovičke fabrike.
       - Ako su potrošili - potrošili, šta sad, imali su leba da jedu, nema ekstradohotka, jer je novac potrošen na plate, a ako nema ekstradohotka nema ni poreza - tumači Slobodan Lalović.
       Aleksandar Radović, međutim, najavljuje da će se, shodno mogućnosti koju predviđa Zakon, deo duga firme koja ne može da plati porez mogu da plate bivši direktori i članovi upravnih odbora. Sume koje bi imale da plate neke od propalih društvenih firmi su enormne, i teško da bi direktori mogli da ih podmire jer se ni najbogatiji među njima nisu mogli baš toliko da obogate. Primera radi, osnovica za porez koji treba da plati NIS (koji je najveći dužnik) prelazi svotu od 160 miliona maraka.
       Inače, ukupna osnovica za porez koji treba da plate prvih pedeset imena sa Dinkićevog spiska (sigurno će biti proširivan, ali već obuhvata elitu srpskog ekstraprofiterstva) iznosi, prema Lalovićevim rečima, oko osam milijardi maraka. Međutim, to nije iznos koji treba da bude naplaćen, već samo osnovica u okviru koje postoje različite stope poreza za razne pogodnosti kojima je ekstraprofit ostvaren, a u nekim od slučajeva (neke smo naveli) neće ni biti naplaćen. Lalović ne želi da nagađa koliko bi to novca u državnoj kasi na kraju trebalo da znači. Može se proceniti, ipak, da će na kraju to biti suma nekoliko puta manja od rečenih osam milijardi.
       Porez na ekstraprofit zamišljen je kao način da oni koji su se obogatili zahvaljujući privilegovanim uslovima u kojima su poslovali, mogu da se jednokratnom uplatom upišu u poštene građane i da se podvuče crta pod prošlost. Međutim, upozorava Lalović, to nije abolicija. Privilegije su jedno, ali ako je neko stekao korist kriminalnim radnjama, on ne podleže Zakonu o ekstraprofitu i takav bi trebalo da bude gonjen na drugi način.
      
       SRBOLJUB BOGDANOVIĆ