O Koštunici, Zorici Radović, LJiljani Nedeljković, Gradimiru Naliću, ponudi da se vrati u DB, voždovačkom i surčinskom klanu, biznisu, Radetu Markoviću i Goranu Petroviću...

      Supruga ubijenog Momira Gavrilovića Aleksandra Lazić-Gavrilović svakako nije mnogo znala o poslovima svog muža. Štiteći svoju porodicu od svoje službe, često je govorio "To se tebe ne tiče", "Šta će to tebi", "To nije tvoj posao". Tako je i naknadno saznala, posle muževljeve smrti, da je Gavrilović poručio Zoranu Đinđiću da se skloni iz zemlje za vreme bombardovanja jer mu se sprema likvidacija i da je uticao 5. oktobra na neke specijalne jedinice da ne slušaju naređenja.
       Prvi put kod Koštunice: Za prva dva Gavrina odlaska kod predsednika Koštunice nemam nikakve informacije ko je koga zvao. Ostalo mi je samo u sećanju da je Gavra rekao "Zvali su me". Prvi put se video lično sa predsednikom, negde krajem aprila, a onda mi je neko rekao da je to bilo 20. aprila. Rekao mi je da mu se dopao Koštunica kao čovek, i da je bio iznenađen stvarima koje mu je Gavra ispričao. Šta mu je pričao, nije mi rekao. Ne mogu da tvrdim, ali mislim da mi je rekao da ga je Koštunica pitao da li bi se vratio u službu, i da je on odgovorio da ne bi, ne bi u ovoj garnituri.
       Drugi sastanak: Tada je razgovarao sa Koštuničinom ženom dr Zoricom Radović. Išao je tamo sa nekim. Nije mi rekao sa kim.
       Treći sastanak: Ja sam primila poziv na kućni telefon. Bilo je to 2. avgusta oko 16 časova. Iz kabineta predsednika Koštunice su hteli da provere da li će doći sutra u 10 časova na sastanak sa LJiljanom Nedeljković (šef kabineta predsednika SRJ). Trebalo je da putuje u Austriju po robu za radnju, neke cipele. Pozvala sam Gavrinog kuma, jer je njegov mobilni bio isključen. Bili su zajedno na ručku pa sam mu prenela poruku. Mislila sam da će putovati u Austriju, ali je uveče kada je došao kući rekao da će, ipak, ići na sastanak. Te večeri se sreo sa dvojicom svojih prijatelja kako bi se konsultovao o sutrašnjem sastanku. Gavra je zaključio, s pravom ili ne, da će mu biti ponuđeno mesto u reorganizovanoj službi, ali su se sva trojica, na osnovu svojih pretpostavki, složili da mu, ipak, ništa neće biti ponuđeno.
       Negde oko 13 časova kada sam izlazila iz zgrade videla sam ga u crnom audiju kojim ga je jedan drug odvezao do Palate i vratio. On se smeškao. Pitala sam da li su ti ponudili nešto. Odgovorio je nisu, kao što sam i pretpostavio.
       Uveče mi je rekao da su pričali o kadrovskim promenama u Službi, ko će na koje mesto. Naravno, nije mi pomenuo nijedno ime. Zadovoljno je rekao da mu je Gradimir Nalić (jedan od savetnika predsednika Koštunice) kazao da su se u svemu složili, osim što su jednog čoveka zaboravili.
       Gavra mi nije pomenuo bilo kakve razgovore o kriminalu i vlasti, jedino o čemu mi je pričao jesu promene u Državnoj bezbednosti. Rekao je da će mi podrobnije pričati o tome, a to njegovo podrobnije obično je bilo samo ponavljanje istog. Znate, bio je i ostao policajac.
       Povratak u službu: Ne znam da li bi se vratio. Ponekad bi mi u šali govorio da bi možda pristao da bude broj jedan, ali da se tada više ne bismo viđali. Lomio se. Nisam sigurna da bi pristao i na mesto broj jedan u Službi.
       O Radetu Markoviću i Goranu Petroviću, bivšem i sadašnjem šefu DB-a: Sa Radetom Markovićem nije bio u dobrim odnosima, to svaka ptičica zna. Gavra je važio za čoveka Jovice Stanišića i gotovo. Petrović je za njega bio klinac, jer mu je Gavra, dok je bio u Službi, bio pretpostavljeni. Smatrao ga je korektnim čovekom.
       Voždovački klan: Prijatelji su mi rekli da su čuli na Televiziji BK da je Gavra pripadao voždovačkom klanu. Posle smo to videli u novinama. Neko se raspitao i rekli su nam da je neka mlada novinarka zaključila da on pripada tom klanu zato što je bio prijavljen na adresi Ustanička ne znam koji broj.
       Surčinski klan: Nikada mi ništa nije rekao o njima. Nije ih nikada pomenuo.
       Pozivi iz kabineta: One večeri kada se Koštunica obratio naciji zvala me je LJilja Nedeljković. Izjavila mi je saučešće, pitala me kako mi je dete.
       Biznis: Sloba i Gavra su krenuli sa nekim prijateljem da trguju sportskom opremom. Pokušavali su da pronađu pravi posao. Onda su otkrili Gant odeću i obuću. Imao je sto ideja da krene u neki posao. Uvek je tražio partnera, nije imao novca da uđe sam, ali pokušavao je i da pomogne prijateljima. Sviđao mu se opušten život bez radnog vremena...
      
       D. BUJOŠEVIĆ