Saznanje da su savetnici predsednika Koštunice radili na kadrovskoj obnovi i izgradnji Državne bezbednosti Srbije, izazvalo je ovdašnje analitičare da počnu da porede predsednika SRJ i njegov kabinet sa savetnicima američkog predsednika koji predstavljaju neku vrstu vlade u senci. Ali, ako je to u SAD stanje koje je sasvim u skladu sa ustavom određenim predsedničkim sistemom, ovde to nikako nije slučaj

      Momir Gavrilović ubijen je u Beogradu na uglu ulica Gramšijeve i DŽona Kenedija 3. avgusta oko 20.30 časova. Predsedništvo DOS-a, koalicije koja vlada Srbijom, raspravljalo je u tom trenutku o koječemu. Pet dana kasnije, ubistvo bivšeg pukovnika Državne bezbednosti Srbije, suvlasnika dve prodavnice američke konfekcije Gant, biće pretvoreno u politički pamflet koji može lako da eksplodira i raznese ne samo vladajuću koaliciju već i priču o dobrim i lošim momcima u njoj.
       Rukavicu u lice političke javnosti Srbije bacio je neko iz kabineta predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice. On je urednicima dnevnog lista "Blic" dojavio da je Gavrilović onoga dana kada je ubijen, u kabinetu dva i po sata saradnicima predsednika Koštunice podastirao pisane dokaze o "sprezi pojedinih ljudi iz vrha aktuelne vlasti sa čelnim ljudima organizovanog kriminala u Srbiji... posebno sa članovima surčinskog klana".
       Poruka je bila više nego jasna: onaj drugi deo dosovske vlasti, iz koje sebe neprekidno samoizoluje Koštuničina Demokratska stranka Srbije, povezan je sa mafijom, njemu je u interesu bilo da Gavrilović više ne bude svedok.
      
       Blickrig
       "Blic" je požurio da na prvoj strani objavi ovu priču (profesionalno), ali se nije potrudio da je prethodno bilo gde proveri (neprofesionalno, iako je teško poverovati da bi se bilo koji beogradski glavni urednik lišio zadovoljstva da isporuči javnosti "medijsku bombu" koju je upravo dobio u ruke). U onom drugom delu dosovske vlasti videće u tome osvetu suvlasnika "Blica" koji je od Marije Milošević kupio Televiziju Košava (njena frekvencija može da pokrije gotovo celu bivšu Jugoslaviju) ali nije dobio dozvolu da joj promeni naziv. Dokaz za ovu sumnju drugi deo dosovske vlasti video je u činjenici da je u "Blicovom" nedeljniku, opet iz kabineta predsednika SRJ, dojavljeno da će sigurno biti smenjeni prva dvojica ljudi tajne policije.
       U sredu, kada "Blic" objavljuje vest-bombu, ovom novinaru, verovatno isti izvor iz kabineta predsednika SRJ koji je informaciju dostavio tiražnom dnevniku kaže da Gavrilović nije ostavio nikakve pisane dokaze. Šok! Uz to je izvor rekao i da se povezanost vlasti i mafije vidi u licitacijama benzinskih pumpi i popravci puteva, zatim da je Gavrilović bio u dobrim odnosima sa bivšim šefom DB-a Radetom Markovićem (očigledna neistina) a u lošim sa sadašnjim šefom Goranom Petrovićem.
       U četvrtak, 9. avgusta, NIN objavljuje tekst sa naslovom "Gavrilović nije dao dokaze" o sprezi mafije i vrhova vlasti, a "Glas javnosti" tvrdi da je Gavrilović sa savetnicima predsednika Gradimirom Nalićem i Radetom Bulatovićem razgovarao o reorganizaciji Resora javne bezbednosti i time najavljuje obrt u montaži priče o ubistvu Momira Gavrilovića. Predmet sporenja postaće tema razgovora bivšeg kontraobaveštajca sa predsednikom Koštunicom i njegovim saradnicima: da li su razmenjivali informacije o sprezi dela vlasti i mafije ili su pričali o pokušaju predsednika i njegovih saradnika da u policiju Srbije postave ljude u koje oni imaju poverenje. Koliko će to biti važno svedočiće i tekst u "Politici" u kojem novinar, za informacije koje je dobio u kabinetu predsednika SRJ, piše da potiču "iz dobro obaveštenih izvora bliskih porodici pokojnog Momira Gavrilovića".
       U četvrtak, 9. avgusta, uveče se naciji preko državne televizije obraća predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica. On podržava svoje saradnike i vest u "Blicu". Kaže da je Gavrilović, sa kojim je i sam razgovarao, ukazao "na prodor organizovanog kriminala u privredni život, na snagu i razgranatost delovanja pojedinih klanova" i na "nedovoljno primereni odgovor, popustljivost i nesnalažljivost vlasti i nadležnih organa" i na njihovu korumpiranost. Ako su nekome ove reči izgledale kao nastavak optužbi koje su drugi članovi DSS-a iznosili na račun Vlade Srbije i njenih ministarstava, jačinu razornog zemljotresa za vladajuću koaliciju imala je Koštuničina tvrdnja: "Ne želim da verujem da je Momir Gavrilović ubijen zato što je došao u kabinet predsednika Republike da predoči određene informacije. Teško mi je da poverujem i da je osnovni cilj ovog ubistva bilo zastrašivanje i odvraćanje onih koji smatraju da bi određenim svojim saznanjima mogli da doprinesu boljitku naše zemlje." U svakom slučaju, Koštunica je tada ostao nedorečen, jer nije obelodanio informacije koje je javnost u tom trenutku s pravom mogla da očekuje.
       I narednih dana Koštuničini savetnici i saradnici ostaće verni zadatoj temi: mi smo dobri momci, narod ima poverenja jedino u nas, zato se nama i žali na loše momke u DOS-u i vlasti. Ponovljena je mustra mladog funkcionera DSS-a Prorokovića koji je nedavno izneo desetak optužbi na račun vlade, računajući da će se one odmah primiti na Zorana Đinđića. Zaboravilo se da je onda, zbog nedostatka dokaza, štetu morao da smanjuje iskusni Zoran Šami, potpredsednik DSS-a.
       Sa zadrškom od nekoliko dana, nesvojstvenoj njegovoj hitrini, Zoran Đinđić, premijer Srbije, poručio je iz Amerike da je "slučaj Gavrilović" "prvorazredni skandal koji ugrožava funkcionisanje DOS-a", da je "dosta bilo kleveta, dosta kampanje iz Miloševićevog vremena", da će ovoga puta morati da se utvrdi krivica svakog pojedinca inače neće biti DOS-a.
      
       Presto
       Pre nego što se Đinđić oglasio, dobar deo ostatka DOS-a je već sasvim ozbiljno širio priču čiji zaključak jedino može da bude da su prinčevi legaliteta i morala do nekog trenutka određivali karakter prestola, ali da je došlo vreme kad karakter prestola počinje da određuje ponašanje prinčeva.
       Ako je Koštunici i njegovim saradnicima istina na srcu koliko i borba protiv kriminala, zašto odmah nisu policiji ili tužilaštvu prijavili sadržaj razgovora sa Gavrilovićem, nego su se poverili novinarima četiri dana posle ubistva bivšeg pukovnika tajne policije, bilo je prvo pitanje iz drugog dela DOS-a upućeno u Palatu federacije, dunavski ulaz. Drugo pitanje je glasilo: "Gde su dokazi o sprezi mafije i dela vlasti." Ako nema dokaza, znači da je priča izmišljena, da je kabinet predsednika montirao tempiranu bombu u srce DOS-a. I, konačno, sada treba otkriti o čemu su zaista razgovarali Koštunica i saradnici sa bivšim tajnim policajcem.
       O novim šefovima policije, poručio je "Glas javnosti" u četvrtak (9. avgust), a "Politika" u utorak (14. avgust) u razgovoru sa Aleksandrom Lazić-Gavrilović, suprugom ubijenog kontraobaveštajca, objavila da se pričalo o reorganizaciji Službe. I kao što je Gavrilovićev leš sasvim svesno iskorišćen za početak nove runde u, kako kaže ministar policije Dušan Mihajlović, prepucavanjima štabova dva vodeća čoveka u zemlji, tako je i njegova žena, ni kriva ni dužna, sada morala da sluša kako je "iskorišćena" od "Nedeljnog telegrafa", kao da joj u ličnoj tragediji već nije bilo i previše grubo ponašanje policije koja je došla u njen stan, neposredno posle ubistva, muvajući se i preturajući po stanu zaboravljajući četrdesetak minuta da joj saopšti da joj je muž ubijen. (Razgovor sa Aleksandrom Lazić-Gavrilović vidi u tekstu "Gavra nije mnogo govorio".)
       Marinko Kresoja, bivši šef javne bezbednosti Novog Sada, potvrdio je za NIN u telefonskom razgovoru da je bio u Institutu za evropske studije sa Gavrilovićem, Zoricom Radović i Laslom Sekeljom i da se četrdesetak minuta razgovaralo o organizaciji državne bezbednosti. "Stekao sam utisak da je Gavra sa njima i ranije razgovarao, ali i da nije zainteresovan da se vrati u Službu", kaže Kresoja, koji će ubistvo svog starog prijatelja prokomentarisati rečima "Nisam pametan šta je to bilo."
      
       Legalisti
       Upravo saznanje da su savetnici predsednika Koštunice radili na kadrovskoj obnovi i izgradnji Državne bezbednosti Srbije, izazvalo je ovdašnje analitičare da počnu da porede predsednika SRJ i njegov kabinet sa savetnicima američkog predsednika koji predstavljaju neku vrstu vlade u senci. Ali, ako je to u SAD stanje koje je sasvim u skladu sa ustavom određenim predsedničkim sistemom, ovde to nikako nije slučaj.
       Bavljenje savetnika predsednika SRJ preuređenjem tajne policije Srbije svakako neće izazvati gnev poreskih obveznika koji ih ne plaćaju za taj posao, ali će biti dovoljan povod da LJubodrag Stojadinović, kolumnista "Politike" i savetnik u Saveznom ministarstvu za odbranu, podseti da je Koštunica, posle 5. oktobra, propustio da podrži smenu šefa tajne policije Srbije Radeta Markovića i vojnog vrha. Jedni će to tumačiti kao predsednikovu fascinaciju državom i potrebom da se država održi, drugi će u tome videti želju da se raspolaže oružanom silom.
       Zamerke koje će zbog ovoga stići iz drugog dela DOS-a biće mnogo oporije, a ovde ćemo zabeležiti samo jednu: Koštunica i DSS pitaju se za postavljanje šefa policije u svakom mestu u Srbiji, ali se niko osim njega iz DOS-a ne pita kad on smenjuje šefove vojne službe. Ta služba, inače, ne šalje izveštaje premijeru Srbije, kao što DB Srbije uredno snabdeva predsednika istim papirima koje dostavlja i Zoranu Đinđiću. Nema svrhe više nabrajati loše posledice ubistva bivšeg kontraobaveštajca Momira Gavrilovića, koje je iz kabineta predsednika SRJ proglašeno političkim ubistvom dok trapava istraga (kojoj je promakao detalj kao što je poseta Gavrilovića kabinetu iako ga je tom prilikom video bar jedan debejac koji je aktivan u Službi) još nije odmakla ni dva koraka. Valja samo nabrojati nekoliko očiglednih istina.
       Prva, dok ubica Momira Gavrilovića ne bude pronađen, ceo DOS će biti "sumnjiv", makar onoliko koliko birači budu verovali međusobnim optužbama.
       Druga, DSS bi za promenu mogao da se mane nedokazanih priča o korupciji vlade, jer će mu se dogoditi isto što i onom čobaninu kome nisu poverovali da ga napadaju vuci.
       Treća, niko u DOS-u, pa ni u DSS-u nema izgleda da sam pobedi na izborima.
       Četvrta, svako rušenje DOS-ove vlasti unazadiće ovu zemlju za deset godina, toliko će u očima sveta biti loša početna pozicija bilo koje nove vlasti, odnosno kazna za propuštenu dobru priliku da se svoja sudbina uzme u svoje ruke.
       Peta, lideri DOS-a i njihov prateći aparat treba da prestane da izigrava patrijarhe, šefove tajnih društava, kontraobaveštajce, svetske biznismene, udruženja revolucionara i kontrerevolucionara... i da postanu političari koji će pokušavati da, što više mogu, ostvare svoja izborna obećanja. Sve ostalo je taština.
       Otuda je ubistvo kontraobaveštajca Gavrilovića test istine DOS-a: da li će imati snage da ode na detektor laži. Prvo DSS, potom ostali. I ne treba to da urade zbog sebe, jer sebe mogu da zavaravaju doveka. Birače neće moći.
      
       DRAGAN BUJOŠEVIĆ