NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Digitalna video-revolucija

Srbiju u poslednje vreme trese DVD groznica. Sa kanala domaćih televizija "grme" reklame za DVD filmove, koje su boljim poznavaocima ove tematike prilično naivne, dok ostali uglavnom i ne znaju o čemu je reč

      DVD je skraćenica za Digital Versatile Disc (višenamenski digitalni disk), kojom se označava tehnologija što se nalazi jedan stepenik iznad opštepoznatog Compact Disc (CD) standarda. Pomoću te tehnologije, proizvode se optički diskovi koji po svom izgledu neodoljivo podsećaju na CD-ove, dok se od njih istovremeno suštinski razlikuju, pre svega po raspoloživom kapacitetu - prostoru za skladištenje podataka. Na jedan DVD se skladišti čak do 17 gigabajta podataka (20 puta više nego na klasičnom kompakt-disku), što ovaj medij čini dovoljnim da se na njega bez problema "smesti" jedan celovečernji film, sa mnogim pratećim sadržajima. Filmovi na DVD se "pakuju" u specijalnom MPEG-2 formatu, pomoću kojeg se vrši odgovarajuća kompresija video i audio zapisa (i time štedi slobodan prostor), pri čemu nivo kvaliteta ne biva oštećen. DVD se obično obogaćuje i drugim sadržajima, ali ustalilo se da se na njih smeštaju filmovi koji traže najveći "smeštajni kapacitet" (http://whatis.techtarget.com/definition/0sid9_gci21392300.html).
      
       Kućni bioskop
       DVD diskovi (uobičajen pleonazam) gledaju se na posebnim uređajima - DVD plejerima. Oni se obično dele u dve grupe: jednu grupu sačinjavaju samostalni uređaji (poput video plejera), dok su u drugoj uređaji koji se moraju povezati na kompjuter da bi se mogli koristiti. Samostalni uređaji povezuju se na kućni TV i u pravom su smislu zamena za prevaziđenu VHS tehnologiju, uz mnoge dodatne mogućnosti. DVD je, s druge strane, sve češća komponenta solidne PC konfiguracije, što ne čudi s obzirom na činjenicu da im je cena drastično opala i da je prelazak sa CD na njih apsolutno bezbolan, jer svaki DVD uređaj može da čita kompjuterske i muzičke CD (http://www.dvd-player-review.com, http://www.mpeg.org/MPEG/dvd.html).
       U čemu je prednost DVD u odnosu na konkurentske tehnologije? Prvi i osnovni argument je - drastično viši stepen kvaliteta slike i zvuka. Slika je kristalno čista, boje su verno i bez gubitaka prenesene sa filmske trake - originala, a zvuk je dostojan najopremljenijih bioskopskih dvorana, što, uz posedovanje adekvatne opreme na kojoj se to može čuti i videti, može vaš dom pretvoriti u pravi multimedijalni centar. To, međutim, nije sve. Osim samih filmova, na ovim diskovima se najčešće nalazi i obilje dodatnog sadržaja: titlovi na više različitih jezika, sekvence koje nikad nisu ušle u finalnu verziju filma, biografije glumaca, dodatne muzičke numere, segmenti o tome kako je sniman film... Sve ovo, uz tehničke olakšice, kao što su instant pozicioniranje ("premotavanje") na određeni deo filma, mogućnost zumiranja i zamrzavanja slike, ili nezavisnog slušanja muzičkih numera, čine DVD nadmoćnim u odnosu na VHS i VCD standarde.
       Priča o DVD ne bi bila potpuna bez pominjanja nesrećnih "regiona". Kad je stvaran ovaj standard, moguli filmske industrije nametnuli su proizvođačima DVD uređaja znatno ograničenje. Ceo svet, shodno njihovoj zamisli, podeljen je na šest regiona (naša zemlja se nalazi u regionu 2, zajedno sa ostatkom Evrope, Bliskim istokom i Japanom). Tako je, na primer, DVD proizveden u zemlji iz regiona 2 apsolutno nečitljiv svim uređajima koji nisu podešeni da čitaju diskove upravo iz tog regiona. Moguć broj korisnikovih podešavanja - promene regiona - najčešće je fabrički ograničen na nekoliko (obično pet), da bi se, nakon što korisnik po poslednji dozvoljeni put promeni region, uređaj "zaključao" u poslednjem odabranom regionu.
      
       Kakvi sad regioni?
       Mnogi proizvođači su se dugo opirali ovom pritisku, da bi naposletku ipak poklekli. No, i danas se na tržištu mogu naći tzv. region-free uređaji koji bez problema čitaju diskove svih regiona, dok se na Internetu (formalno ilegalno) mogu naći kodovi kojima se i oni drugi uređaji mogu "otključati", u čemu veliki doprinos (inkognito) možda daju i sami proizvođači, kojima ovakvo veštačko ograničavanje tržišta nije u interesu (http://256.com/gray/dvd, http://www.unik.no/~robert/hifi/dvd).
       Budućnost DVD, ako se zadržimo u zemlji Srbiji, za sada je neizvesna. Samostalni DVD uređaji su za većinu stanovništva i dalje preskupi i ljudi mahom nisu spremni da se zarad boljeg kvaliteta odreknu jeftinog VHS. Oni pak koji imaju kompjutere, u situaciji su da biraju da li da za određeni iznos iznajme iz kluba legalni DVD film i odgledaju ga na skupljem DVD uređaju ili da "sivim" kanalima kupe film nasnimljen tzv. DivX tehnologijom, koja nudi (podnošljivo) slabiji kvalitet od DVD, ali koji im ostaje u trajnoj državini i koji se može gledati na običnim i jeftinijim CD-romovima.
      
       DUŠAN KATILOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu