Za izradu jednostavnih prezentacija nije potrebno tako mnogo kompjuterskog znanja kao što se na prvi pogled čini

      Posećujući brojne sajtove po Internetu, možda ste poželeli da i sami napravite svoj. Pogotovo ako ste imali priliku da razgledate lične prezentacije, koje uglavnom nisu zahtevne što se tiče dizajna, grafičkih elemenata, animacija, interaktivnosti itd. Izrada jednostavnih prezentacija ne iziskuje uvek visoku stručnost u programiranju. Postoji nekoliko programa koji su koncipirani tako da prilično olakšaju izradu sajta, kako početnicima, tako i naprednijim, ambicioznijim autorima. Majkrosoft u tu svrhu nudi Front Page u okviru svog Office paketa, a još je bolji Macromedia Dreamnjeaver koji poseduje i izuzetno dobro uputstvo za upotrebu sa lekcijama (tzv. tutorijal) namenjenim upravo početnicima. Korisnički interfejs Front Pagea se u velikoj meri oslanja na Word istog proizvođača, što olakšava njegovu upotrebu.
      
       Opšti principi
       Kao i u svakom kreativnom procesu, i ovde postoje neka pravila. Recimo, jedno od osnovnih vezano je za prirodu medija: podaci se prenose telefonskom linijom, u našem slučaju to podrazumeva uglavnom loše veze, pa je bitno da količina podataka bude što manja, kako bi se što brže preneli. U praksi to znači da treba izbegavati velike slike, odnosno da treba redukovati njihov broj. U suprotnom, lako se može desiti da posetilac sajta odustane od čekanja, da se strana učita i potraži nešto drugo, što i sami ponekad radimo dok razgledamo tuđe sajtove. Treba voditi računa i da tekst bude čitak, te u tom smislu izbegavati previše šarene pozadine. Još jedan aspekt je veličina ekrana. Za razliku od štampanog materijala koji će izgledati isto svakom čitaocu, pri izradi sajta treba imati na umu da će slika na svakom računaru biti drugačija, u zavisnosti od sistemskih podešavanja (rezolucija slike, gama monitora, definisana veličina, tip slova itd).
       Prirodno, Internet vrvi sajtovima koji se bave web dizajnom i nude savete, objašnjenja, tutorijale, čak i neke gotove elemente koje je potrebno samo snimiti na svoj disk i implementirati na sajt. Za početak svakako preporučujemo nekoliko sajtova na srpskom jeziku.
      
       Internet učionica
       Uputstva i trikovi web dizajna na adresi http://dimich-webdesign.8m.com obogatiće vašu prezentaciju dinamičnim vizuelnim elementima. Kao što mađioničarski trikovi izgledaju jednostavno kada se razotkriju, tako će i zahvaljujući objašnjenjima sa ovog sajta neke stvari postati jasnije. Saveti se ne odnose samo na kreiranje strana, već i na rad u Photoshop-u i stvaranje reljefnih dugmića za navigaciju itd. Druga korisna adresa je "Sinišin HTML uxbenik" na adresi http://solair.eunet.yu/~popsin. Novosađanin Siniša Popović se potrudio da na vrlo lep način objasni neke osnovne stvari vezane za izradu sajta, sa posebnim naglaskom na HTML jezik koji nije neophodno znati, ali je korisno, a brzo se uči. NJegov "uxbenik" može značajno pomoći u učenju najosnovnijih pojmova, a dalje je, naravno, stvar prakse.
       Preporučljivo je posetiti i sekciju "Računarsko obrazovanje" (http://www.krstarica.com/lat/magazin/edukacija) na najpoznatijem domaćem pretraživaču "Krstarica". Ova sekcija nudi zaista mnoštvo iscrpnih saveta vezanih za upotrebu kompjutera. Obuhvaćen je veliki broj najpopularnijih programa, od Word-a i Excel-a, preko Internet programa pa do zahtevnijih aplikacija. Početnici će na ovoj adresi naći odgovore na neka od pitanja koja za njih izgledaju nerešiva. Sajt je naročito zgodan kada vaš omiljeni kompjuteraški stručnjak, koji obično ima odgovore na sva pitanja, nije dostupan a imate problem koji zahteva hitno rešenje. Jednostavnom pretragom možete naći, između ostalog, i savete vezane za izradu sajtova i programe koji se u tom procesu koriste.
       Za pristup širem krugu informacija o ovoj temi, naravno, neophodno je znanje engleskog jezika. Možda najbolje početno čvorište se nalazi na adresi http://hotwired.lycos.com/webmonkey/frontdoor/beginners.html. Sajt "WebMonkey" postoji od 1996. godine sa ciljem da obuči ljude kako da naprave atraktivnu i dobro strukturisanu prezentaciju. NJihove lekcije su upravo zahvaljujući tom dugogodišnjem iskustvu pročišćene, precizne i dragocene. Sličnog kvaliteta je i sajt http://www.htmlgoodies.com, čiji autor Xo Berns potkrepljuje svoje savete i uputstva duhovitim dosetkama.
       Da bi sajt bio što interaktivniji, što je osnovna zakonitost kompjuterskog medija, poželjno je da neki elementi ekrana reaguju kada posetilac preko njih prođe "mišem". Za takve akcije koriste se jednostavni skriptovi koji se samo umetnu u dokument (prevashodno su pisani u programskom jeziku Java). Na adresi http://www.dhtml-zone.com mogu se naći zanimljivi efekti sa detaljnim objašnjenjem, primerima i uputstvima kako da se implementiraju na strani.
      
       San ili Java
       Dinamiku sajtu daju i razne sitne slike, ikonice, navigaciona dugmad i animirani elementi. Možete ih napraviti sami, uz savete sa nekog od navedenih sajtova, ili ih potražiti po arhivama koje spadaju u javni domen. Nije preporučljivo stavljati na sajt grafičke elemente za koje nije jasno naglašeno da su besplatni, jer se time ugrožavaju autorska prava. U ovom trenutku, zbog specifičnog položaja naše države, to možda ne izgleda strašno, ali u budućnosti se može promeniti. Na Mreži postoji neverovatno veliki broj arhiva grafičkih elemenata, pa ćemo nabrojati samo nekoliko zanimljivijih. Bazar šarenih ikona http://www.iconbazaar.com razvrstan je po preglednim kategorijama. Mnoštvo animiranih sličica (autori tvrde da ih ima 20 000) koje su pravljene upravo za sajtove, može se naći na http://www.gifanimations.com. Tu je i ogromna arhiva od preko 10 000 najrazličitijih vizuelnih atrakcija, na adresi http://www.grsites.com/webgraphics. A ako sve to ne bude dovoljno, onda preostaje još samo pretraživač http://www.freegraphics.com, specijalizovan za pronalaženje besplatne grafike na Internetu.
       U slučaju da želite i zvučnu zavesu, odnosno podlogu kod svoje prezentacije, možete je postići na nekoliko načina. Uobičajena digitalizacija neke muzičke teme nije baš preporučljiva, jer će takav zvučni fajl biti prilično velik i zagušivaće vezu svakom posetiocu. Umesto toga, bolje je postaviti takozvanu MIDI intrumentalnu temu, premda one nisu uvek najboljeg kvaliteta. Ima nekoliko adresa preko kojih se može doći do širokog izbora melodija. Pretraživaču http://www.musicrobot.com moguće je zadati ključnu reč iz naziva melodije i izabrati najkvalitetniji među ponuđenim rezultatima. A sajt na http://www.aitech.ac.jp/~ckelly/SMF.html predstavlja zbirku linkova ka velikim arhivama MIDI muzike, u kojima ćete sigurno naći nešto odgovarajuće.
      
       Hostovanje i brojači
       Napravljenu prezentaciju potrebno je negde i smestiti. Imate na raspolaganju nekoliko mogućnosti. Prva je da se raspitate kod svog Internet provajdera kakve uslove i po kojim cenama daje za tzv. hostovanje prezentacije. Ako vam odgovor bude preskup, možete se opredeliti za nekog od brojnih besplatnih domaćina. U tom slučaju, moraćete računati na reklamne zastavice, bannere, koji vašem domaćinu donose novac i omogućuju mu da vam svoje usluge ponudi besplatno. Ove reklame biće na svakoj strani vašeg sajta i na njihov izgled i sadržaj ne možete uticati, pa dobro razmislite i pogledajte nekoliko različitih domaćina pre nego što se odlučite. Recimo da među zahvalnije spada čuveni DŽahoo. Otvoranjem e-mail naloga tipa perapericŽdžahoo.com imate automatski i pravo na besplatni prostor za sajt na njihovom serveru, čija bi adresa u tom slučaju glasila http://www.geocities.com/peraperic.
       Autori sajtova su prirodno radoznali što se tiče broja posetilaca. Postavljanje brojača može se obaviti na više načina. Programi za pravljenje prezentacija uglavnom nude svoje unapred definisane brojače za koje tvrde da se lako postavljaju na sajt. Praksa je nešto drugačija, pa nije loše prepustiti profesionalcima da vode statistiku o posetama. Tako se na adresi http://www.thecounter.com može besplatno pretplatiti na neki od njihovih brojača. Potrebno je samo registrovati se, preuzeti brojač i postaviti ga na sajt, sledeći njihova uputstva. Jednom nedeljno šalju e-mail sa vitalnim statističkim podacima, a moguće je primati i cirkularna pisma sa uputstvima i savetima za poboljšanje performansi sopstvenog sajta.
       Još jedan bitan korak u procesu izrade sopstvene prezentacije tiče se njenog prijavljivanja na domaće i svetske pretraživače. Naime, to što ste napravili sajt i smestili ga na neki server negde u svetu, ne znači da ćete automatski privući hiljade posetilaca. Potrebno je da ih obavestite o svom sajtu i adresi na kojoj ga mogu pogledati. U tu svrhu je potrebno poslati podatke najznačajnijim pretraživačima (Krstarica, Yahoo, Google, AltaVista itd.). S obzirom da je i u ovom procesu potrebno slediti određene zakonitosti, pogotovo kada je reč o rangiranju u spisku sajtova koji se nakon svake pretrage dobija, najbolje je proučiti pravila, a adresa koja sadrži najviše saveta na našem jeziku o toj temi glasi http://www.pretraga.co.yu.
       Ovo su naravno samo neke osnovne smernice kako da pomoću Interneta razvijete sopstvenu kreativnost. Dalje zavisi od talenta, upornosti i, iznad svega, prakse.
      
       NENAD VASOVIĆ