Vino je potpuno prirodno, a sve što dolazi iz prirode ima posebnu vrednost. Ono traje godinama, a njegova veština, ili bolje reći umetnost njegovog pravljenja, prenosi se iz generacije u generaciju

      Malo je stvari na ovom svetu koje sa godinama postaju sve bolje i lepše. Jedna od njih je vino, koje je tako prefinjeno, elegantno i divnog mirisa, a uz samo nekoliko gutljaja ove pažljivo odabrane tečnosti, možemo da, bar na trenutak, ulepšamo naše živote.
       Sve počinje u vinogradu čije je održavanje veoma težak posao. Ciklus počinje u zimu, kada vinova loza miruje. U to vreme čisti se i potkresuje vinograd. U proleće sve se budi, pa i vinova loza. Tada se čisti od korova, đubri, okopava i podiže na određenu visinu iznad zemlje da bi se zaštitila od truljenja. U maju cveta, a u julu počinje da zri. Sto dana po cvetanju grožđe menja boju. Sadržaj šećera naglo raste a menja se i balans kiselina. U kasno leto počinje berba. Grožđe mora biti optimalne zrelosti, a berači moraju brati samo zdrave grozdove.
       Kad stigne u vinariju, obavlja se finalna provera koja je vrlo skupa, što i utiče na cenu kvalitenog vina. U vinariji već u avgustu počinju pripreme za preradu grožđa. Proverava se oprema za fermentaciju, čiste se prese i tankovi. Obavlja se i fumigacija novih hrastovih buradi - ona se dime sagorevanjem sumporovih tableta pri čemu dim ubija mikroorganizme.
       Grožđe sadrži sve što je potrebno da bi se napravilo vino. U najvećem broju slučajeva, grožđe se zdrobi, oslobodi peteljki i započinje fermentacija, proces u kojem se šećer iz soka grožđa pomoću kvasca prevodi u alkohol i ugljen-dioksid. Veoma je važno da to drobljenje bude nežno, da se ne bi zdrobile semenke i vino tako dobilo gorak ukus. Ma koliko šašavo izgledalo, gaženje grožđa ne predstavlja samo zabavu. Ima veoma dobrih razloga da se ova praksa nastavlja a još se primenjuje u Portugaliji. Grožđe se sipa u široke kamene posude, ljudi unutra uđu bosi i divno se zabavljaju. LJudsko stopalo je najfinije oruđe za drobljenje zrna grožđa jer ljudska težina nije prevelika, tako da se zrna zdrobe, ali se ne oštete. Pored toga, pokreti nogu mešaju sok i kožu grožđa, a to je način da se postignu maksimalna boja i ukus. Ovako se tretira najfinije grožđe.
       Drugi način, koji ne uključuje drobljenje zrna grožđa, jeste karbonska maceracija. Ovim postupkom dobijaju se sveža "voćna" crna vina koja se piju mlada. Čitavi grozdovi fermentišu se u zatvorenim kontejnerima čime se ekstrahuje puno boje i voćnog ukusa. Grozdovi se stavljaju u tankove pune ugljen-dioksida i fermentacija se odigrava unutar svakog zrna. Zrna vremenom puknu i fermentacija se nadalje odvija normalno. Istovremeno, masa se hladi da bi zadržala aromu. Burad treba da budu napunjena do vrha jer tako vino neće oksidirati i pokvariti se.
       Na kraju procesa fermentacije, ćelije kvasca su mrtve, one postepeno padaju i formiraju sediment, a da bi se dobilo kvalitetno vino, ono se prečišćava presipanjem da bi talog ostao na dnu bureta.
       Za flaširanje treba odabrati pravi trenutak. Ni prerano jer neće dostići pun potencijal, a ni prekasno, jer će izgubiti svežinu. Pre flaširanja, vino se klasifikuje. Vino u različitim buradima može biti različitog ukusa. Zato se, ako se želi visokokvalitetno vino, odvoji samo najbolje, a ostalo se baca.
       Na kraju dolazi čep. Još su Rimljani koristili čep od hrasta. Hrastovina se suši, tretira fungicidima i seče. Najkvalitetniji čepovi su najduži i najglatkiji. Većina dolazi iz Španije i Portugalije i mogu da traju i do 50 godina. Vino koje stoji u flaši treba čuvati oboreno, tako da se čep ne osuši i ne smanji a u boci se dešavaju različiti hemijski procesi koji dovode do kompleksnog ukusa (http://www.wamwam.co.yu)
       Da li ste znali da se merlot pije isključivo uz teletinu i govedinu, a šerdone uz ljuskare i piletinu? Odgovor na pitanje koje vino se pije uz koju vrstu hrane, potražite na lokaciji http://frenchwinesfood.com/index.html.
       Vino se uglavnom pije u toku obroka zato što dopunjuje ukus onoga što jedemo, ali nikako ne sme da guši ukus jela. Dobro vino okupira čula svojom bojom i mirisom, i to je jedinstvena crta koja upućuje na estetski i umetnički kvalitet.
       Tako se, na primer, belo vino pije uz ribu, piletinu, salate, testeninu a crno vino uz meso, jake sireve i začinjenu hranu. Sajt na adresi http://www.cheeseandwines.co.uk pruža mogućnost da izaberete i kupite najpoznatija svetska vina po ceni od deset do šesdeset dolara kao i razne vrste sireva po ceni od pedeset do neverovatnih 116 dolara!
       Možda niste znali da su čaše, kad je vino u pitanju, veoma važan detalj i sastavni deo rituala. One treba da budu tanke i elegantne, sa dugačkom stopom kako toplota ruku ne bi menjala temperaturu vina, i sužene pri vrhu da bi se mirisi što duže zadržali. Svako vino ima svoju čašu - glatkih ivica oblika lale za crno, uske i izdužene za šampanjac da bi mehuriće usmerile na nos, male za porto, šeri itd. (http://www.wine.com).
       Napunjenu dopola, možemo da je okrećemo u ruci i posmatramo, a ako ste pre toga posetili adrese http://www.allaboutwinw.com i http://www.winwtaste.com zadivićete društvo svojim poznavanjem vina, jer ono igra veoma važnu ulogu u društvenom životu.
       Merilin Monro se kupala u njemu, Brižit Bardo uživala posle napornih snimanja, Napoleonu je bio potreban u pobedama i u porazima, Madam Pompadur govorila je da je to jedino piće koje ženu ostavlja lepom a ljubitelji kažu da ako nije iz Francuske, onda nije šampanjac!
       Ovo penušavo vino dobija se tako što se u vino, pre sipanja u boce, stavlja nešto šećera i kvasca, pa vrenjem stvoreni ugljen-dioksid stvara pritisak u boci, što je razlog da, kad otvorimo šampanjac, prvo izlazi pena, tek onda mehurići (http://www.champagnes.com).
       Uticaj mediteranske klime i planinskih vazdušnih struja na izduženom poluostrvu učinili su Italijane veoma ponosnim kad je u pitanju njihovo "vinsko nasleđe", staro više od 4 000 godina (http://www.italianmade.com/wine/default.htm). U raznolikosti boja i ukusa klasičnih evropskih vina možete uživati ako posetite lokaciju http://www.classicalwines.com.
       Pretpostavljam da je veoma mali broj ljubitelja vina imao priliku da proba vina iz dalekih zemalja kao što su Novi Zeland (http://www.nzwine.com), Argentina (http://www.argentinewines.com) i Čile (http://www.winesofchile.com), pa ako baš ne možete da otputujete u ove daleke krajeve, onda bar osetite ukus zelenih polja, planina i okeana iz jedne čaše.
      
       VLADANA RAŠIĆ