Ono što zaprepašćuje donatore i veliki broj finansijskih institucija kakva je Svetska banka, MMF ili EBRD, jeste brzina kojom se reforme osmišljavaju i sprovode i mi se svi nadamo da ljudi ovde to vide

      Prosečnom građaninu cela Srbija izgleda kao prašnjavi beogradski Bulevar revolucije, stešnjen tezgama, kojekakvim krpama i ljudima koji svoj hleb zarađuju na ulici. Roriju O' Salivenu, budućem šefu misije Svetske banke u Jugoslaviji i dosadašnjem predstavniku Svetske banke pri Paktu za stabilnost, Srbija i Beograd izgledaju obećavajuće blistavo i evropski, kao što zaista i izgledaju s vrha jedne od najmodernijih zgrada na tom istom bulevaru, s prozora kancelarije u kojoj će ubuduće redovno sedeti.
       Ne zato što O' Saliven nekim čudom ne prolazi pored tezgi ili žmuri. "Reforme idu veoma dobro i veoma brzo. Ono što zaprepašćuje donatore i veliki broj finansijskih institucija kakva je Svetska banka, MMF ili EBRD, jeste brzina kojom se reforme osmišljavaju i sprovode i mi se svi nadamo da ljudi ovde to vide. Ako se ljudi ne umore od reformi, ako se udruže oko toga, ovde bi stanje rapidno moglo da se popravi. Ovo je jedan od najboljih primera reformi u istočnoj, centralnoj i jugoistočnoj Evropi", kaže NIN-ov sagovornik koji ima običaj da se svakom skeptiku zagleda u oči i pita: A šta mislite kako će tek izgledati za dve ili tri godine?
      
       Iako ste optimista, zar niste zabrinuti zbog očite političke krize u Jugoslaviji?
       - Zabrinuti smo zbog nestabilnosti jer ona rasteruje novac. Ako neki ljudi misle da članovi parlamenta treba da raspravljaju među sobom a ne da se bave potrebama ljudi, ako se parlament ne bude bavio usvajanjem zakona koji treba da poprave ekonomsku klimu, onda će zaista i sadašnja podrška sveta koju Jugoslavija ima biti uzdrmana, investicije će dolaziti sporo, reforme će biti usporene. LJudi vole da podržavaju dobitnike a ne gubitnike, i ako ljudi osete da zemlja sve više tone u unutrašnje rasprave oni će okretati glavu. A ako budu videli ono što je bilo viđeno na donatorskoj konferenciji kada su jugoslovenski ministri briljirali i kad su se donatori utrkivali da pruže pomoć, onda će ljudima biti znatno lakše da prođu kroz ono što prolaze sada. Zamislite koliko bi promene bile brže kada bi svi udružili snage da obnove zemlju. Kad zamislite kakve sposobnosti, i iskustvo ljudi ovde imaju, to zaista ne bi moralo da traje dugo.
      
       Svetska banka je podržala Jugoslaviju u dva veoma teška politička trenutka. Prvi put neposredno pre izručenja Miloševića u Hag, u trenutku kad je izgledalo da će Donatorska konferencija propasti, i drugi put prošle nedelje kada je DOS doživljavao zemljotres, a Svetska banka pozvala investitore da uprkos svemu ulažu u Jugoslaviju.
       - Svetska banka nije politička institucija. Kao i svaka banka, i mi se trudimo da pomažemo našim klijentima onda kad im je najteže, a Jugoslavija je jedan od naših klijenata koja je i osnivač banke. To je jedno dugo prijateljstvo. Zato za mene nije nimalo začuđujuće što je banka uz Jugoslaviju u teškim vremenima. U dobrim vremenima verovatno uopšte nećemo biti ovde.
      
       Ali zar ne biste rekli da kontinuirani pad proizvodnje predstavlja vrlo zabrinjavajući znak krize i da opominjuće zvuči činjenica da je MMF dopustio srpskoj vladi da se kod Narodne banke Jugoslavije zaduži za sedam a ne četiri milijarde dinara, što navodi na pomisao da nešto nije u redu sa prikupljanjem poreza?
       - Pad proizvodnje je veoma zabrinjavajući znak i očito je da se ona još nije oporavila. Razlozi za to su veoma dobro poznati jer je bankarski sistem kolabirao i preduzeća jednostavno nemaju odakle da pozajme novac da bi kupila sirovine i organizovala proizvodnju.
       Što se tiče odobrenja MMF da se budžet više zaduži, možete na to gledati i na način na koji vi predlažete, ali ja bih pre na to gledao kao na znak poverenja MMF-a u sistem. To pokazuje da mi verujemo u način na koji se rukovodi privredom i smatramo da takve pozajmice neće biti zloupotrebljene.
      
       Da li ste zabrinuti zbog odlaganja pregovora između Jugoslavije i zemalja poverilaca iz Pariskog kluba?
       - Ne. Pregovori su važni, i mislim ali da će oni biti započeti krajem septembra. To je pre rezultat nedostatka iskustva u radu sa Jugoslavijom, nedostatak iskustva kreditora u radu sa timom koji u Jugoslaviji vodi ekonomiju, i neke zemlje očito misle da im je potrebno više vremena da donesu odluku. Ali ne smatram da je mnogo propušteno. Ono što je najvažnije je da se sad radi brzo. Ima dosta interesovanja među privatnim bankama u Evropi da počnu da rade sa Jugoslavijom, i to je dobar znak, ali one će doći tek kad se problem sa dugom raščisti.
      
       Pretpostavljam da ste čuli kritike na račun dugoročnog programa za Jugoslaviju koji je napravila Svetska banka, bilo je ozbiljnih primedbi nekih ekonomista i Vladimir Gligorov iz Bečkog instituta za uporedne studije izjavio je da je predlog banke veoma konzervativan i da bi drugačiji pristup omogućio znatno brži privredni rast.
       - Moguće je da bi strategija koja bi nosila veći rizik donela bolje rezultate, ali ako usvojite takvu strategiju i ona propadne, onda će siromašni biti još siromašniji, a zemlja će biti u gorem stanju nego što je bila. Predložili smo umerenu strategiju koja za sada očito pokazuje uspeh. Za godinu dana ponovo ćemo s vladom raspravljati o tom programu i doneti odluku da li da na nekom frontu ubrzamo ili usporimo, prema tome šta se dešava. Pogledajte samo poljoprivredu. Sada je proizvodnja znatno bolja od prošlogodišnje jer nema suše i više nema potrebe da se o tome brine. To će se dešavati sa svim ekonomskim sektorima.
      
       TANJA JAKOBI
      
      

Moji zadaci Jedan od mojih najvažnijih zadataka, kao šefa misije Svetske banke u Jugoslaviji, biće da slušam šta mi ljudi ovde govore i da shvatim s kakvim problemima se oni i ova ekonomija suočavaju. Želim da slušam pažljivo da bih ljudima koji sede u Vašingtonu i odlučuju o projektima Svetske banke ovde, mogao da pomognem da zaista osmisle programe koji će biti odgovarajući.        Takođe, želim da budem na raspolaganju vašoj vladi, i da joj omogućim da ima uvid u ekspertize Svetske banke vezane za bilo koji problem sa kojim se suočava.        Treće, želim da pratim progres naših projekata i da vidim kako se oni ostvaruju i da pomognem da se što pre i što bolje ostvaruju jer želim da ovo bude jedan od najuspešnijih primera angažovanja Svetske banke, koji bi mogao da posluži i drugima.        I četvrto, želim da budem na raspolaganju širokom auditorijumu, kao što to radim i kroz ovaj razgovor, da bih objasnio ljudima suštinu programa koje kao banka preduzimamo.        Znate i sami da veliki broj ljudi veruje da Svetska banka i MMF imaju jedan te isti recept za sve zemlje i da on pre ili kasnije vodi do kraha ekonomija tih zemalja.        - Mi nemamo samo jedan recept za sve zemlje. Postojao je taj trend osamdesetih, ali, na sreću, nije trajao dugo. I ako sada pogledate Banku, videćete da je ona sada znatno promenjena. Sada je akcenat na tome da se donosiocima odluka u pojedinim zemljama stave na uvid iskustva koje banka ima i da oni sami odluče šta je za njih dobro, a šta loše.        Banka ima novac, kažu ljudi, i svaka vlada jednostavno mora da sledi zadati recept bez obzira da li je on dobar ili ne.        Ako bih ja otišao vašem ministru Đeliću i rekao: ako ofarbate Beograd u crveno, daću vam sto dolara, on bi me ismejao. Vlada koju imate nikad ne bi prihvatila neki predlog koji je nerazuman, u to možete da budete sigurni.

      
      

Ima li pomoći? Donatorska pomoć od 1,28 milijardi dolara ne znači ček na taj iznos. Neki donatori će želeti da obnove neki most, odrediće firmu koja će to uraditi i kad ta firma obnovi deset odsto mosta, ona će od donatora dobiti toliko novca. Takođe je važno da se razume da će deo te pomoći biti dat ove godine, deo iduće godine i treći deo, recimo, do kraja iduće godine ili 2003. U međuvremenu, iduće godine biće održana nova donatorska konferencija i u zemlju će praktično doći deo pomoći obećane ove godine i deo iz sledeće godine. To je tako sa svim programima.        Trenutno, donatori, kao što su EBRD, Svetska banka ili Evropska investiciona banka, na početku su svojih projekata i do kraja ove godine verovatno će 50 odsto obećanog novca biti i utrošeno. Evropska komisija ide nešto bržim tempom jer je zadužena za programe koji traže brzo izvršenje kao što su obnova energetskog sistema, isporuka đubriva, goriva. Iz iskustva Svetske banke mogu da kažem da donatorska pomoć dolazi u normalnim rokovima.        I srpski premijer Zoran Đinđić pre izvesnog vremena digao je paniku zbog sporog pristizanja pomoći i rekao da bi njegova vlada mogla da padne zbog socijalnih nemira.        - Oko deset miliona dolara pomoći Svetske banke ide za zbrinjavanje socijalnih slučajeva, i to je program koji treba da bude usvojen u parlamentu sutra (sreda). To je prilično velika suma i neko ko živi u Čačku, ili Užicu dobiće pomoć zahvaljujući donatorima.        Tu je prosto došlo do konfuzije zbog 300 miliona dolara koje je za Jugoslaviju odobrila Evropska komisija. Ali konfuzije jednostavno nije trebalo da bude jer to nikada nije ni bio deo pomoći obećan na donatorskoj konferenciji. I neki ljudi su prosto u trenutku mislili da jedna četvrtina novca od obećane pomoći neće doći. Ali realnost je sasvim drugačija. Kad se pogleda način i brzina kojom Evropska agencija za rekonstrukciju prosleđuje pomoć, vidi se da ona radi veoma brzo.        Istina je da je stanje u jugoslovenskoj ekonomiji veoma teško, ali ako pogledate ono što radi vaša vlada, očito je da se ona uspešno suočava sa tom situacijom. Iz ugla donatora, takođe sve ide prema planu.        To, naravno, nije utešno za jednog penzionera koji ima veoma mala primanja, ali činjenica je da penzioneri dobijaju na vreme svoje penzije zahvaljujući i donatorskoj pomoći.        Naša pomoć srpskom budžetu odvijaće se u tri faze. Prva tranša od 70 miliona dolara treba da stigne do novembra ili do kraja godine, druga do maja iduće godine i treća do novembra iduće godine. To je keš i vlada može da ga potroši na bilo šta, osim na kupovinu droge i oružja što svakako neće ni učiniti. To su veliki krediti sa nultom kamatom koji će vladi omogućiti da reši neke velike probleme, ali za uzvrat ona mora da nas obavesti o tome gde je i kako taj novac potrošila. Svetska banka ima veoma veliko poverenje u način kako srpska vlada koristi pomoć, ali mi to zaista ozbiljno i kontrolišemo.