Tek kada je "legalistički" pristup naišao na jednodušnu osudu u javnosti, DSS je najavio skupštinsku podršku za izbor Slobodana Vučetića

      Ono što u pravu nije moguće, da se bude malo živ - malo mrtav, malo kriv - malo nevin, u politici je izgleda normalna stvar, pa je ugledni pravnik i (ne)razrešeni sudija Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić postao, ni kriv ni dužan, novi kamen spoticanja u Demokratskoj opoziciji Srbije. Na minuloj sednici Odbora za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Srbije dvojica poslanika DOS-a, inače članova Demokratske stranke Srbije, odbili su da se izjasne o povratku Vučetića u Ustavni sud i tako produžili skoro dvogodišnju nepravdu kojoj je ovaj sudija bio izložen od strane bivšeg Miloševićevog režima.
       Slobodan Vučetić je, naime, razrešen sudijske funkcije u decembru 1999. godine, zbog članstva u Upravnom odboru nevladine organizacije G17 plus. Razrešenje je obavljeno nezakonito jer se o njemu nije održala rasprava na opštoj sednici Ustavnog suda i pred Skupštinom Srbije, već je parlament samo bahato i ignorantski konstatovao da je sudija Vučetić razrešen. Narodna skupština Srbije je pre više od šest meseci poništila odluke o razrešenju sudija, koji su se, u okviru Društva sudija Srbije, zalagali za nezavisno sudstvo. Ostala je na snazi još samo odluka o razrešenju Slobodana Vučetića, iako je u tom slučaju došlo do najgrublje povrede prava, budući da je njegovo razrešenje "prošvercovano" mimo dnevnog reda i da nije bilo objavljeno u "Službenom glasniku".
      
       Uzdržanost
       Za inicijativu Dragora Hibera, predsednika Odbora, da se Skupštini predloži ukidanje odluke iz decembra 1999. godine kojom je Slobodan Vučetić razrešen funkcije Ustavnog suda Srbije, glasalo je pet članova Odbora, protiv su bila dva člana iz redova SPS-a, dok su dva člana DSS-a i jedan iz SSJ-a bili uzdržani, tako da predlog nije dobio potrebnu većinu.
       Za DSS-ove članove Odbora nije bilo dovoljno Hiberovo obrazloženje da odluka o Vučetićevoj smeni "nije ispravna", jer "članstvo u organu udruženja građana nije obavljanje javne funkcije, inače bi i članovi pecaroških udruženja bili javni funkcioneri", već su se, na strogo "legalističkoj" osnovi uzdržali od predloga iz "čisto stručno-pravnih razloga". Navodno, u pitanju je proceduralni prigovor, jer, po tumačenju pravnika iz DSS-a, Vučetić "nije ni razrešen te dužnosti odlukom Skupštine Srbije". "Vučetić je i dalje član Ustavnog suda. DSS je bio uzdržan, jer ne može Odbor za pravosuđe da poništi neku odluku kad ona nije ni doneta", smatra potpredsednik DSS-a Dragan Maršićanin.
       Skoro da cinično zvuči Maršićaninova sugestija da ovu nepravdu ispravi Ustavni sud Srbije koji je ovu neustavnost i proizveo. Uostalom, Ustavni sud još od marta ove godine nema kvorum da odlučuje i nije u mogućnosti da radi i donosi pravosnažne odluke iako je to izuzetno važan sud (dok ostali sudovi sude na osnovu zakona, Ustavni sud sudi zakonima i drugim pravnim aktima). Trenutno, od devet ustavom predviđenih sudija, ovaj sud čine predsednik Ratko Butulija (inače ekonomista) i još samo dvoje sudija. Upravo povratak Slobodana Vučetića je trebalo da razbije anesteziju ovog suda, čija je ličnost, kao doslednog kritičara i protivnika Miloševićevog režima, bar do sada bila nesporna.
       Za Dragora Hibera nije sporno da postupanje Narodne skupštine Republike Srbije u decembru 1999. godine pati od svih nedostataka forme, ali i dodaje: "Činjenica da je Skupština razmatrala izveštaj Ustavnog suda i primila ga k znanju, predstavlja skupštinski akt. Čak i ako se radi o nepostojećem aktu, on proizvodi pravne posledice jer je Slobodan Vučetić uklonjen sa funkcije sudije i iz radnog odnosa. Neko mora doneti odluku kojom se utvrđuje da je akt nepostojeći. Najprirodnije je da to uradi Skupština."
       A pošto nije, u javnosti je "zagrmelo". Društvo sudija Srbije ocenilo je da su nesporazumi u vladajućoj koaliciji doveli republički parlament zemlje u nepriličnu poziciju da bude neprincipijelan. "Javnost s pravom očekuje da se Narodna skupština jednako odnosi prema svim sudijama koji su, bez obzira na navedene razloge, razrešeni samo zato što su bili članovi Društva sudija Srbije." Za G17 plus nema dileme, ova organizacija optužuje čelnike DSS-a da su "najveći kočničari promena za koje su građani glasali" i podseća da su upravo zahvaljujući DSS-u savezni javni tužilac i sudije Saveznog ustavnog suda i dalje "ljudi protiv kojih se vodi postupak zbog falsifikovanja izbora u septembru prošle godine". Ništa manje nisu oštre ni osude uglednih pravnika, istaknutih sudija, javnih ličnosti...
      
       Reteriranje
       Tek kada je ovakav legalistički pristup, za koji bi se pre moglo reći da je svojevrsna poruka koalicionim partnerima, usred najsnažnijeg sukoba od rušenja Miloševića, nego "stručno-pravni razlog", naišao na jednodušnu i žestoku osudu u javnosti, Demokratska stranka Srbije je reterirala i najavila političku podršku u parlamentu za izbor gospodina Vučetića za sudiju Ustavnog suda Srbije. Lično je to saopštio predsednik SRJ Vojislav Koštunica gostujući na TV Politika, ne propuštajući priliku da se kritički osvrne na Vučetićevu dalju političku prošlost koja se ogledala u radu na aktuelnom Ustavu Srbije, kao i na javne Vučetićeve istupe od pre nekoliko meseci u kojima je "podržavao independistički stav Mila Đukanovića", što bi, u stvari, mogao biti i pravi razlog DSS-ovske uzdržanosti na Odboru. Uz proceduralni prigovor vezan za razrešenje sudije Vučetića, predsednik Koštunica je uputio i žaoku ostalim članovima DOS-a u Odboru koji su, kako kaže, "glasali nogama", jer se na Odboru nisu ni pojavili (od ukupno 17 članova Odbora sednici je prisustvovalo samo 10 poslanika)
       Na redu je opet Skupština Srbije koja će ovo pitanje razmatrati kao direktan predlog Dragora Hibera, sada kao poslanika, kome su se pridružili i drugi poslanici iz DOS-a sa istovetnom inicijativom. Izgleda da su i u DSS-u shvatili da ovaj slučaj nije političko pitanje i pitanje stava prema Slobodanu Vučetiću, već pravno i pitanje odnosa prema bliskoj prošlosti, koju većina u ovoj zemlji više ne želi da oživljava.
      
       SLOBODAN IKONIĆ