Prema istraživanjima koje je sproveo Pentagon pokazalo se da prisustvo žena predstavlja važan faktor psihološke stabilnosti pripadnika američkih oružanih snaga

      Danas u svetu postoje četiri karakteristična modela uključivanja žena u oružane snage. Prvi omogućava ženama da postanu vojni profesinalci (SAD, Velika Britanija, Francuska...), drugi koji zanemaruje njihovo angažovanje u miru ali predviđa mogućnost vojne obaveze u ratu (SRJ), treći koji predviđa postojanje opšte vojne obaveze i za žene (Izrael) i četvrti koji angažuje žene za potrebe vojske u ratu, ali ne u vojnoj organizaciji nego u posebnoj ženskoj službi (Švajcarska). Osim toga, postoje zemlje koje ne predviđaju nikakvo angažovanje žena u vojsci (Austrija).
       Poslednjih godina svetski mediji su zabavljali svoje konzumente pikantnim sadržajima o seksualnim aferama pre svega u američkoj armiji. To je izgleda mnogima zanimljivije od činjenice da danas gotovo nema zanimanja u armiji koje nisu osvojile žene. Posebno posle odluka donesenih u Americi, još osamdesetih godina, o ukidanju propisa kojima se isključivala mogućnost da žena bude vojni starešina muškarcima i presuda evropskog suda, donetih znatno kasnije o garantovanju istih prava ženama u uniformi.
       Činjenica je da nijedna zemlja nije otišla tako daleko dajući ženama odgovorne funkcije kao što je to učinila Amerika. Još je krajem osamdesetih Vašington službeno saopštio da je 15 žena oficira i 25 žena vojnika bilo osposobljeno za rukovođenje interkontinentalnim projektilima u okviru strateških raketnih snaga.
       Početkom sedamdesetih Amerikanci su ukinuli tradiciju da su vojne škole namenjene isključivo muškarcima. Tu odluku potpisao je lično tadašnji predsednik Ford. Osim sitnih prilagođavanja i izmena u najstarijoj akademiji Vest point, nije bilo nikakvih većih problema sa početkom školovanja žena za buduće oficire američke kopnene vojske. Zanimljiva je analiza koju je početkom devedesetih godina za američko Ministarstvo odbrane napravio "Brukings institut", a koja se odnosila na zajednički život muškaraca i žena u ratnoj mornarici. Ona je bila prilično povoljna bez obzira na seksualne veze među njima a žene su ocenjene kao mnogo jevtiniji vojnici nego muškarci jer manje troše alkohol, cigarete i drogu.
       Nijedna zemlja nema toliko žena vojnika kao što ih ima Amerika. Od ukupno milion i po vojnika, dvesta hiljada su žene. Broj vojničkih dužnosti koje one ne mogu da obavljaju smanjio se procentualno na zanemarljivu cifru. One opslužuju nuklearne rakete, pilotiraju borbenim avionima, komanduju velikim jedinicama, sve ih je više u američkom vojnom pravosuđu, u obaveštajnim službama, u sistemu logistike i vojnih veza...
       U američkoj vojnoj bazi Bondstil na Kosovu od 3 300 vojnika oko deset odsto su žene. U prevelikom strahu od "seksualnog zlostavljanja" u armiji se otišlo u krajnost. Strogi propisi i mediji skloni aferama maltene, su pretvorili vojnike u evnuhe. Kazna za seks i alkoholizam u vojnoj bazi ista je kao da vojnik ima metak u cevi. Po članu 14. Vojnog pravilnika SAD takvi vojnici se izbacuju iz armije. Ipak, vojnici su poverili novinarima: "Seks je zabranjen samo dok te ne uhvate!" Prema istraživanjima koje je sproveo Pentagon pokazalo se da prisustvo žena predstavlja važan faktor psihološke stabilnosti pripadnika američkih oružanih snaga. Da zahvaljujući njihovom prisustvu oficiri i vojnici s dodatnom motivacijom ulaze u iskušenja.
       Velika Britanija ima u sastavu svoje vojske oko 16 000 pripadnica lepšeg pola, sa tendencijom porasta, jer muškarci daju ostavke zbog relativno malih plata. Početkom godine ovu zemlju potresao je nesvakidašnji skandal. Vojska je besplatno uvećavala grudi nekima od svojih oficirki samo da bi one, kako je rečeno u Ministarstvu odbrane, "bile srećnije!"
       Poreski obveznici na Ostrvu pali su u očaj - šta ako slični zahtevi postanu masovni? Priča je razgnevila i ostatak vojske, koji broji oko
       200 000 pripadnika a kojima se već godinama preti, naročito pešadiji i tenkistima ozbiljnom sečom zbog nedostatka novca.
       NJihovi pretpostavljeni iz Ministarstva odbrane, međutim, sasvim drugačije misle: "Moglo bi da se desi da deo žena u vojsci razbije hroničan psihoproblem što bi moglo da dovede do opadanja njihove borbene gotovosti i sposobnosti da obavljaju teške i opasne zadatke."
       Francuska armija ima oko 17 000 žena, Kanada oko 9 000, Danska oko 1 000, Grčka oko 6 000 žena. Kad su Finci 1995. godine prvi put dopustili takvu mogućnost, svi su bili iznenađeni. Već na startu javilo se 22 000 žena obrazlažući svoju odluku "patriotizmom" i željom za većom "ravnopravnošću u društvu". Norvežani su otišli dalje - dobili su prvog komandanta podmornice u suknji. Računa se da je u vojnim formacijama NATO-a trenutno više od 250 000 žena.
       Izrael je najviše razvio i usavršio sistem uključivanja žena u vojne aktivnosti u okviru svoje koncepcije potpuno naoružanog naroda. Sve četrnaestogodišnje devojčice uključene su u poluvojničku organizaciju "Gadna" gde stiču prva vojnička znanja. Ipak, kad dođe vreme regrutacije, polovina Izraelki ne služi obavezni vojni rok jer ih te obaveze oslobađaju verski i zdravstveni razlozi kao i nizak stepen obrazovanja. Oficiri izraelskog ratnog vazduhoplovstva izjavljuju da su žene najbolji aviomehaničari. Armija ima oko 700 raznih specijalnosti od kojih je oko 300 dostupno ženama. Po ugledu na Amerikance i Izraelci su otvorili vojne akademije za školovanje prvih žena oficira. Pretpostavlja se da ženski korpus u oružanim snagama Izraela broji oko 6 500 pripadnica.
       Najvažnije je kod žena "probuditi ratnički duh", objasnila je svojevremeno potpukovnik Meri Frels, novinarki "Vašington posta", tada na položaju komandanta 720. bataljona američke vojne policije angažovanog u Bosni. Većina misli da je ženi to osećanje priroda uskratila, ali kad jednom odbaci takvo shvatanje, "pronaći će potrebnu agresivnost".