|
Povodom katastrofe u SAD, već sam davno u ovoj kolumni potrošio reči koje se na nju odnose: terorizam, Bin Laden, katastrofa, apokalipsa, NJujork, Amerika...
Zato sam kao reč nedelje izabrao Menhetn, najnaseljenije poluostrvo na svetu, na kome se u utorak desio najveći teroristički čin u istoriji čovečanstva. Samo je u prirodnim katastrofama, kao što su zemljotresi i poplave, stradalo više ljudi za nekoliko trenutaka (reč Menhetn je ostala nejasna i pored mišljenja da potiče od indijanskih prekolumbijanskih domorodaca i da znači "tamo gde su nas napili" ili "tu gde su nas prevarili". Zna se ko - došljaci).
Kada je Beogradom prostrujala vest šta se u SAD dogodilo, prva reakcija mnogih Jugoslovena bila je zlurada: "Nek malo osete kako je nama bilo kad su oni nas bombardovali." Slike zgrada koje plamte u NJujorku i Vašingtonu previše su ličile na one na Novom Beogradu i u Miloša Velikog da naš svet nije imao takvu asocijaciju.
Ali brzo su proradile svest i savest. LJudi su došli do jasnog saznanja da terorizam ne može biti zakon sveta, da je stradalo mnogo nevinih ljudi koji nisu nosioci novog svetskog poretka niti ljudi Pentagona. Ironija sudbine je da su američke vlasti, po svemu sudeći, žrtvovale dva oteta aviona sa svojim građanima i oborile ih da ne bi teroristi prouzrokovali veće žrtve. Američka vlast to sada ne zove kolateralnim štetama.
Ranjena Amerika može sada da napravi novu grešku: da sudi bez dokaza i kažnjava zemlje i narode za koje nije dokazano da su krive, bez obzira na ozbiljne indicije. Karakteristika terorizma je da se u vrzinom kolu lako nađu individualni i državni terorizam i onda nema kraja. Nisam prvi koji kažem da u slučaju terorizma treba rešavati uzroke terorizma, a ne posledice. I iz nekih dnevnih interesa ne treba tolerisati terorizme koji se kriju pod maskom oslobodilačkih težnji. Terorizam je terorizam. Svaki u savremenom svetu ima neko svoje ideološko opravdanje, koje to nije i ne sme biti.
Dužnost je da civilizacija evropskih temelja ostane dostojna svoje racionalnosti.
|
