NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Opominjuće ludilo

Naslov: "Kako je Hari postao drvo", Irska/V.Britanija/Italija, 2001.
Režija: Goran Paskaljević Scenario: Goran Paskaljević, Stiven Volš, Kristin Žante-Paskaljević
Uloge: Kolm Mini, Adrijen Danbar, Kilijan Marfi, Keri Kondon

      Vuk Pavlović
      
       Kako se naš reditelj Goran Paskaljević ("Bure baruta") snašao u evropskoj koprodukciji? Odlično, sudeći po filmu "Kako je Hari postao drvo", krajnje neobičnoj drami o neograničenosti ljudskog zla.
       Smeštena u 1924. godinu, u irsko mestašce Skilet, ova priča govori o Hariju Meloniju (Mini), siromašnom sredovečnom uzgajivaču kupusa, ubeđenom da mora imati neprijatelja u životu. Izbor pada na DŽordža (Danbar), imućnog vlasnika lokalne kafane, posebno kad Hari otkrije da mu je zgodna snaha Ajlin (Kondon) prevarila smušenog sina Gasa (Marfi) sa ženskarošem DŽordžom. Harijeva nastojanja da se osveti DŽordžu ne vode ničemu, osim što izazivaju seriju tragičnih događaja.
       U suštini, osnovna ideja scenarističkog trilinga bila je da se pokaže kako je zlo ukorenjeno u nekom čoveku univerzalna pojava, i da sa sobom povlači nesagledive posledice. Otuda se ova tragična priča, iako locirana u zatucanoj irskoj zabiti 20-ih godina HH veka, može odvijati bilo gde i bilo kad. Ali, nimalo nije slučajno što je pod lupu stavljen specifični irski mentalitet, jer odista je redak slučaj da je glavni junak, oko koga se vrti čitav film, toliko teška i u biti negativna ličnost. Hari je demonski gubitnik kome je mržnja usađena do srži. NJegov moto je "Volim da mrzim", i on samo tako može da funkcioniše, nesvesno proizvodeći nesreću čak i kad želi nekom da pomogne. Nihilistički porivi su mu neograničeni, a tvrdoglava destruktivnost vuče ga iz jedne sulude greške u drugu, postepeno eskalirajući i vraćajući mu se poput bumeranga. Udaraće glavom u zid do kraja, do totalnog uništenja, i sebe i svoje porodice. No, u dubini duše on kao da to i priželjkuje.
       Pored ovako originalno efektno postavljenog sumanutog vodećeg junaka, i palete raznovrsnih pratećih likova koji se nalik slepcima batrgaju u provincijskoj močvari života, udarne vrline scenarija leže u izvrsno oblikovanoj i zaokruženoj kompleksnoj storiji, punoj nesvakidašnjih situacija u kojima se tragika nestvarno i neodoljivo prepliće sa britkim crnohumornim dijalogom.
       Uz potporu prelepe pitoreskne fotografije, rustične scenografije i kostima, reditelj Paskaljević do najsitnijih pora vizuelno dočarava svoje kamerno apokaliptično viđenje malog pakla na zemlji. Hirurški precizno i veoma maštovito, u besprekornom stakato ritmu po ivici noža, Paskaljević znalački vodi ovu surovo realističnu priču o istom, zajedničkom licu dobra i zla. Nabijena simbolikom, i sa sumornom atmosferom, "Kako je Hari postao drvo" je snažna i opora drama o običnom čoveku koga nadiruća mržnja bukvalno ubija, ostvljajući pustoš u njegovom biću. Zaošijanost Harijevog sado-mazo ludila se ogleda u svakom kadru ovog uzbudljivog i opominjućeg ostvarenja, u kome raznobojne emocije pršte na sve strane. Inkarnacija autodestruktivnog zla oličena je u bravuroznoj interpretaciji fantastičnog Kolma Minija, predvodnika sjajne glumačke podele bez koje ovaj film ne bi bio tako potresno prodoran.


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu