Publicista Milomir Marić završava film o Mimari i takođe smatra da su sporne slike - naše

      Petnaest godina je sakupljao materijal za film kome je dao naziv "Laž i istina", mnogo puta se susreo s tajanstvenim Antom Topićem. Pa opet, kaže da ni on, ni CIA, ni NKVD, ni Udba nisu uspeli da otkriju ko je, u stvari, Mimara.
       U okviru dugotrajnog raspitivanja kod ljudi s ikakvim informacijama o Jugoslovenu koji je u više navrata zainteresovao međunarodnu javnost, Milomir Marić se za prošlu Novu godinu u Londonu sastao i sa bivšim direktorom Metropoliten muzeja u Njujorku Tomasom Hovingom. Čovekom takođe izuzetno zainteresovanim za razotkrivanje Mimarinih umetničkih staza i čovekom koji je od njega 1963. godine kupio Krst Svetog Edmunda za 600 000 dolara.
       Hoving je Marića pozvao u London jer je Intelligence Service posle 30 godina deklasifikovao sva dokumenta vezana za umetnost i predao Britanskom muzeju. "O Mimari nismo bogzna šta našli", mada su im se, kroz razgovore, "kockice složile".
       No, Mimara je bez dileme po ko zna koji put zaokupio pažnju međunarodnih umetničkih krugova. Marića je već posetio novinar New York Times-a, specijalista za art criminals, najavljuje se i novinar Vanitdž Fair-a. Direktan povod novijeg otvaranja Mimarinog slučaja jesu iznesene pretpostavke da u Beogradu leže slike koje ovom gradu ne pripadaju. Marić smatra da su te slike naše i da pitanje njihovog vraćanja još neodređenim "vlasnicima" uopšte ne bi trebalo da se postavlja. To, izgleda, predstavlja usamljenu tačku sretanja Milomira Marića i Nikole Kusovca.
       Konkretno, povodom sada već čuvene isporuke 166 slika, Marić tvrdi da je ona bila samo jedna od mnogobrojnih. Jedna koja je otkrivena. I da imamo potpuno pravo na njih. Jer, sve sporove međunarodna arbitraža završila je krajem četrdesetih, početkom pedesetih godina.
       Nedvosmisleno uronuo u lik i delo Ante Topića, Marić kaže: "Možda je on bio nedovoljno obrazovan da proceni umetničku sliku, ali je neosporno da je bio sposoban i fascinantan." Pamti da mu je jedanput ponudio tri fotografije kako bi ilustrovao intervju - s Hitlerom, Musolinijem i Titom. Rekao mu je da objavi onu koju hoće, ili onu koju sme. "Za mene je fascinantno da je svu trojicu nadživeo i da se sa svom trojicom družio", kaže Marić.
       Jedna od pikantnijih epizoda iz Mimarinog burnog života bilo je pljačkanje diptiha od slonovače iz zagrebačke Katedrale, 1927. godine. Deset godina kasnije, vrednost je vraćena, dok se u međuvremenu stalno govorkalo o tome kako mu je u pljački pomogao izvesni bravar. Marić je, pre raspada Jugoslavije, otišao u Arhiv Zagreba i tražio originalna dokumenta sa legendarnog suđenja Titu 1928. godine. Deo optužnice odnosio se na pljačku Katedrale.
       Marić navodi i da je Mimara bio Geringov savetnik za likovnu umetnost, da je uradio Hitlerov portret, inače u Nemačkoj boravio "zato što su Nemci fini i najlakoverniji, možeš da im prodaš šta god hoćeš". Da je 1941. godine bio nemački kandidat za poglavnika Hrvatske...
       Topić je, po Mariću, bio iznad svih ideologija. "On je jedini čovek koji je dva puta bio na strani pobednika. Prvo je pljačkao s nacistima, a onda s komunistima." Bio je ludak koji voli slike, čovek iz 19. veka koji je živeo u 20. veku. Marić izjavljuje da je junak njegovog filma radio sve kako bi došao do slika, u Švajcarskoj uhapšen zbog trgovine cigaretama, falsifikovao je marke.
       Govorio je o kolekcionarstvu kao o jako opasnoj stvari zato što takva ljubav prema umetnosti često vodi u zločin. Njegova logika bila je i "daju mu sliku na restauraciju, on uradi falsifikat i zadrži original". Međutim, "vrlo je teško reći šta je zadržao za sebe".
       Film "Laž i istina", u trajanju od sat i po i za koji muziku radi Goran Bregović, uskoro će biti završen. Prvenstveno je namenjen stranom tržištu.