Dok Ministarstvo pravde Srbije, na jednoj strani, priprema predlog novog zakona o sudovima, poslanička grupa DSS-a je Skupštini dostavila svoj predlog, i to ne jedan nego pet različitih zakona o pravosuđu. Iako su obe verzije u mnogo čemu istovetne, među autorima se već rasplamsava svojevrsna polemika...

      Kada se dve strane spore a sve zarad neke treće, po pravilu najlošije prođe upravo taj treći, za čiju se dobrobit spor navodno i vodi. Da li će tako biti i sa pravosuđem oko čije reforme je u javnosti krenuo spor već oprobanih protivnika - Vlade Srbije i Demokratske stranke Srbije?
       Tek što se radna grupa za izradu zakona o sudovima i sudijama (formirana od strane Ministarstva pravde Srbije još početkom ove godine) zahuktala u svom radu i stigla do radne verzije ovog zakona, Skupština Srbije je od poslaničke grupe DSS-a dobila gotov predlog, i to ne jedan već pet: Predlog zakona o sudijama, Predlog zakona o uređenju sudova, Predlog zakona o javnom tužilaštvu, Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava i Prelog zakona o Visokom savetu pravosuđa.
       Ministarstvo pravde Srbije se nenadano našlo u neprilici i ubrzalo rad na formulacijama radne verzije koja će biti predočena vladi, očekujući da vlada što pre utvrdi predlog zakona. Tako će poslanici, kada bude zakazana redovna sednica Skupštine, verovatno voditi raspravu o dve verzije zakona o reformi sudstva.
       Spora u javnosti možda ne bi ni bilo da radna grupa Vlade Srbije DSS-u ne osporava autentičnost predloga i najpopularniju stranku u okviru DOS-a optužuje za plagijat već viđenih rešenja, pa i delova koji se nalaze u njenoj radnoj verziji. "To nisu predlozi DSS-a, nego je jedan čovek dao DSS-u, a on ih je neoprezno prihvatio kao svoje", rekla je Vesna Rakić-Vodinelić, profesor Pravnog fakulteta, na nedavnom naučnom skupu posvećenom krizi i reformama pravosuđa u Srbiji. "Zakon o sudovima i sudijama je jedna od verzija predloga zakona koja je rađena u vreme dok je ministar pravde bio Aranđel Markićević. Učestvovala sam u izradi jedne od tih verzija, zajedno sa Nebojšom Šarkićem, Zoranom Ivoševićem, Leposavom Karamarković... Savetnik koji je tehnički upravljao radom bio je Zoran Balinovac, tada član JUL-a, a sada DSS-a, koji je taj predlog doneo kao svoj (Balinovac je početkom devedesetih godina bio član DSS-a, potom otišao u JUL, pa se sada vratio u DSS). Spremna sam da izvršimo uporednu analizu teksta koji imamo kao predlog Ministarstva i ponuđenog teksta DSS-a, koji se u mnogo čemu poklapaju."
       Naravno da u DSS-u to ne priznaju, ali i ne otkrivaju ko je sve sačinjavao stručni tim DSS-a koji je napravio pet zakonskih predloga. "Ne znam čemu insistiranje na tome da samo jedna grupa ima tapiju da radi zakone. Ne bih ulazio u te razlike među stručnjacima, kojih će uvek biti. Srbija ima dosta pravnika koji su sposobni da napišu ove zakone", kategoričan je Dejan Mihajlov, šef poslaničke grupe DSS-a u Skupštini Srbije. "Smatramo da stranka koja ima najveću podršku ima pravo da uredi svoj predlog sistemskog uređenja jedne oblasti, naročito što se, po našem mišljenju, sa tim uređenjem kasni. Postoje razne ekspertske grupe koje rade poslednjih pet godina. Oni rade i rade... Ovim tempom koji su oni planirali, mi bismo ovaj zakon usvojili verovatno na proleće sledeće godine, ili možda još kasnije. Srbija nema vremena da čeka da se radne grupe dogovaraju."
      
       Moderno i tradicija
       Od Mihajlova se još moglo saznati da je predlog DSS-a rađen na osnovu uporedne analize stranih zakonodavstava u ovoj oblasti, gde su konstatovana dva dominantna i reprezentativna sistema - romanski i germanski, odnosno, francusko i nemačko zakonodavstvo (otud i podela ove materije u pet zakona). Takođe, Mihajlov dodaje, da predlog korespondira sa zakonodavstvom Srbije i Jugoslavije pre Drugog svetskog rata, koje je u to vreme u dobroj meri bilo usklađeno sa evropskim tokovima. "Ne treba mi da izmišljamo ništa novo, već da naš sistem uskladimo sa onima koji su se pokazali dobrim u svetu. Naš predlog je spoj modernog evropskog zakonodavstva i onoga što je nekada postojalo ovde, a sve što je rađeno, rađeno je u okviru granica postojećeg Ustava, da bi bilo odmah primenjivo", objašnjava Mihajlov.
       S druge strane, u vladinoj radnoj grupi za izradu zakona o sudovima i sudijama uključene su i sudije koje danas nose odgovornost za stanje u pravosuđu: Leposava Karamarković - predsednik Vrhovnog suda Srbije, Zoran Ivošević - sudija Vrhovnog suda Srbije, Vida Petrović-Škero - predsednik Okružnog suda u Beogradu, Ćamil Hubić - predsednik Okružnog suda u Novom Pazaru, Jelisaveta Vasilić - bivši sudija Višeg privrednog suda Srbije, sada advokat ali i jedan od kandidata za predsednika Višeg privrednog suda. Svi oni su članovi Društva sudija Srbije, što znači da je i to društvo bilo uključeno u rad na ovom projektu.
       Radna grupa je uradila nekoliko verzija budućeg zakona, a poslednju verziju negde u maju ove godine, kada je odlučeno da se po Srbiji organizuju rasprave o kvalitetu tog zakona. U organizaciji Ministarstva pravde i Društva sudija, rasprave su održane u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Novom Pazaru. Ostali su još Zaječar i Niš i da se, na kraju, rasprava održi u Vrhovnom sudu, da se prikupe predlozi i sugestije, uradi konačna verzija i, preko ministarstva ponudi vladi, a vlada Skupštini.
       Kada je reč o neočekivanom potezu DSS-a, za sudiju Ivoševića to jednostavno nije fer, uprkos njihovom pravu da podnose predloge. "Za razliku od njih, u rad vladine grupe su bile uključene sudije, takođe i u javnoj raspravi koja je dala vidljive rezultate. Parlament će valjda znati kako da izađe iz tog lavirinta, odnosno konfuzije."
       Iako predlog DSS-a u suštini nije kontrapredlog radnoj verziji ministarstva jer je u mnogim stvarima identičan, u vladinoj radnoj grupi vide ga kao zakon kontinuiteta sa bivšom, nedemokratskom Srbijom, dok svoju verziju tumače sasvim suprotno. U radnoj verziji se, prema rečima sudije Ivoševića, najpre, probija usko grlo prvostepene nadležnosti od koje je sudstvo i te kako patilo (ako biste danas podneli tužbu prvostepenom sudu, čekali biste najmanje šest meseci da vam se suđenje zakaže, a onda biste čekali nekoliko godina da dobijete prvostepenu presudu). To je rešeno tako što su predviđene dve vrste prvostepenih sudova: opštinski - koji bi sudili u jednostavnijim stvarima i okružni - koji bi sudili komplikovaniju materiju (slično je u Engleskoj). Drugostepeni bi bili apelacioni sudovi, koji do sada nisu postojali, i to u četiri grada (Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac). Na nivou okružnih sudova postojali bi specijalizovani sudovi: upravni i privredni (sudili bi predmete iz sadašnje nadležnosti okružnih i Vrhovnog suda). Vrhovi sud bi bio kasacioni sud. On se ne bi bavio instancionom nadležnošću, već bi odlučivao samo po vanrednim pravnim lekovima i brinuio o usaglašavanju sudske prakse.
       S druge strane, u predlogu DSS-a opštinski sudovi ostaju kao prvostepeni, okružni su i dalje delom prvostepeni, delom drugostepeni, s tim što im se povećava prvostepena nadležnost (dobijaju imovinske sporove). Takođe se predviđa i apelacioni sud, ali samo jedan i odlučivaće po žalbama na prvostepene odluke okružnih sudova. Predlog predviđa i specijalne sudove: upravni i, umesto privrednih, trgovinske sudove. Tu je i uređenje sudske administracije u cilju njene efikasnosti, kao i rešavanje materijalnog položaja zaposlenih u pravosuđu kroz znatnije vraćanje sredstava koja su ostvarili sami sudovi.
      
       Suprotno ili komplementarno
       Za Vesnu Rakić-Vodinelić obe verzije su u mnogim stvarima identične, naročito u bitnim institutima, poput pravosudnog saveta, postupku za izbor sudija... "Čak nije loše što je to razdvojeno u nekoliko zakona. Ono što nema u radnoj verziji a kod njih ima, jesu rokovi za arhiviranje, šta su sudski spisi, kako se čuvaju, odnos suda i stranaka...Predlog ministarstva je, pak, bolji u jednoj važnoj tački, a to je raspodela predmeta sudijama. Izričito je oduzeto ovlašćenje predsedniku suda da to radi. Radi se o dva rešenja koja nisu suprotna, već komplementarna. Predstavljati to kao predlog DSS-a je čista politika i pomalo neozbiljno, jer je gospodin Đorđe Ninković, član DSS-a, kao zamenik ministra pravde sve vreme radio sa radnom grupom. On je grupu okupljao, forsirao, obezbedio svu tehničku podršku i sada mu je, verovatno, neprijatno zbog cele stvari."
       Ono u čemu sudija Ivošević vidi glavni diskontinuitet sa ružnom prošlošću nalazi se u prelaznim i završnim odredbama radne verzije Zakona o sudovina i sudijama gde stoji da sudovi obrazovani po ranijem zakonu prestaju da važe 31. decembra, a sudovi koji će se obrazovati po novom zakonu počinju sa radom 1. januara naredne godine. "Ima tu nešto što povezuje ono vreme pre, sa ovim vremenom sada. To su sudije. Ustav jamči stalnost sudijske funkcije, ali ne zabranjuje sudsku reformu. Mi smo zamislili da te sudije moraju biti razmeštene u novonastale sudove. Ne smemo reći raspoređene ili upućene jer to se može samo uz saglasnost sudije pošto Ustav jamči i rezidencijalnu stalnost sudija. Razmeštaj ne bi radio ni predsednik suda, ni Skupština, već novi organ - Visoki sudski savet.
       Po ovom rešenju ne bi baš sve sadašnje sudije našle odgovarajuće mesto, a neki bi verovatno bili i višak. Ako Vrhovni sud od 90 sudija bude sveden na 25, višak bi morao biti negde razmešten. Ukoliko razmešteni sudija u roku od 60 dana ne preuzme poslove u drugom sudu, smatraće se da je dao izjavu da više ne želi da radi. "Tako bismo uz pomoć ovog razmeštaja, preko novog zakona, izvršili jednu blagu lustraciju. To bi u svakom slučaju bili oni ljudi koji svojim ranijim ponašanjem kao sudije nisu opravdali poverenje. Ima takvih u svim sudovima. Baš u vreme mandata ministra Jankovića i njegovog zamenika Balinovca u sud se moglo doći samo po jednom kriterijumu - političko-partijskoj podobnosti. To je bilo 'pošešeljeno' sudstvo, jer je Šešelj svojevremeno rekao:'Koliko procenata učešća u parlamentu, toliko procenata učešća u sudu.' Mnoge sudije su učestvovale u sumnjivim predmetima i u predmetima izbornih krađa. Postoje spiskovi sudija podleglih korupciji odozgo - dobijali su stambene kredite iako su imali stanove. Nije teško utvrditi podudarnost imena u tim spiskovima sa imenima koja su iritirala javnost. Zato je važno da novi zakon bude zakon diskontinuiteta, a u predlogu DSS-a toga nema", naglašava Ivošević.
       .U DSS-u, pak, takvo rešenje smatraju rastegljivom i sumnjivom varijantom, skoro na ivici zakonitosti, jer ipak narušava sudijsku stalnost. "To se rešava novim sistemom koji će garantovati sprovođenje zakona, Ustava, kao i disciplinske odgovornosti. Tek onda će i sudije krenuti da rade svoj posao", kaže Mihajlov.
       Očigledno da DSS ne odstupa od svojih "legalističkih" principa iako mu mnoge činjenice ne idu u prilog. Naš Savezni ustav nije u skladu sa samim sobom, što je svojevremeno rekao i predsednik SRJ Vojislav Koštunica jer ga je donela jedna okrnjena skupština nepostojeće države. Republički ustav nije u skladu sa Saveznim jer je donet pre njega. Skoro 80 odsto saveznih zakona nije u skladu sa Saveznim ustavom, isto toliko republičkih nije u skladu sa Republičkim ustavom, isto toliko republičkih zakona nije u skladu sa saveznim zakonima. Možda bi u ovom periodu interregnuma logičnije bilo insistirati na legitimitetu, nego na legalitetu.
       Sudije bi to valjda najbolje shvatile. Njima ne ostaje ništa drugo nego da u senci sopstvene ružne prošlosti dočekaju svoju reformu.
      
       SLOBODAN IKONIĆ