NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Svet u Beogradu

Nema razloga da Srbija, zbog svojih unutrašnjih svađa, ponovo postane i unutrašnja i spoljna kolateralna šteta u događaju u kojem njeni građani nisu učestvovali

      Dok je državna srpska televizija u utorak prenosila snimke požara na dve kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, malo kom Srbinu nije prošlo kroz glavu da je jednom, ne tako davno, gorela i zgrada CK u Beogradu i mnoge druge zgrade, u mnogim delovima ove zemlje.
       Američka tragedija dogodila se neposredno pred najavljenu posetu predsednika Francuske Žaka Širaka koji bi u petak i subotu trebalo da doputuje u Beograd kao prvi predsednik jedne zapadne zemlje koji će posetiti SRJ od bombardovanja 1999. godine.
       Agencijskoj vesti o poseti Širaka moglo bi se između redova pridodati i to da ima razmišljanja da bi francuski predsednik mogao da se obrati poslanicima saveznog parlamenta i tom prilikom verovatno izrazi žaljenje zbog onoga što se dogodilo pre tri godine.
       Takođe, između redova, u jugoslovenskom i srpskom vrhu ima i straha da bi opozicioni poslanici mogli iskoristiti taj događaj i prisustvo verovatno mnoštva kamera svetskih i domaćih TV stanica tako što bi Širaka na neugodan način podsetili da je Francuska deo "trulog Zapada koji upravo zaslužuje svoje crne dane".
       Sve to možda i nije tako čudno, jer ne samo u Jugoslaviji, mnogi su, gledajući prizore iz Vašingtona i Njujorka, rekli "tako im i treba", a neki ovdašnji analitičari nagovestili su da bi se sve to moglo desiti i u "evropskim metropolama" i požurili da povežu Bliski istok, Bosnu i Kosovo da bi zaključili da Zapad napadaju oni koje je on podržavao.
       Za domaće javno mnjenje bilo bi mnogo zdravije da na američku tragediju gleda sa ljudske strane, jer su i tamo, kao i u Jugoslaviji stradali nevini ljudi, a da Širaka i one koji će doći posle njega gleda očima nove Srbije koja se rodila 5.oktobra.
       Nije potrebno da se bombardovanje zaboravi, ni da se sagne glava, ni da se pogazi ponos, da bi se Francuska danas i ovde (pored Nemačke) videla kao jedna od dve najuticajnije zemlje u Evropskoj uniji, veoma naklonjene i političkim i ekonomskim promenama u Srbiji, kao treći najveći kreditor u Pariskom i (preko svojih banaka) važan kreditor u Londonskom klubu i kao zemlja čije bi kompanije kao strateške investitore moglo poželeti dosta preduzeća u Srbiji. Francuska u Beogradu ne znači samo novac već i dah jedne kulture, a Francuski kulturni centar koji će Širak otvoriti u petak, kako je zvanično najavljeno, bio je za Beograđane, čak i u vreme kad su živeli pod sankcijama, dašak sveta i pre svega dobre volje da se u bilo kom segmentu održe dobre veze između dve zemlje.
       Širak nije jedini koji će u petak verovatno u Beograd doći sa rečima podrške, i diplomatski uvijenih saveta za predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunicu i srpskog premijera Zorana Đinđića, da treba da održe kakav-takav politički savez zarad interesa zemlje u koju pre godinu dana niti je ko navraćao, niti je bilo ko od tadašnjih jugoslovenskih i srpskih zvaničnika mogao da je napusti.
       Velika Britanija, koja je u vreme bivšeg jugoslovenskog predsedika Slobodana Miloševića bila i tvrd pobornik sankcija i bombardovanja, takođe danas za Srbiju znači nešto drugo. U Beogradu je nedavno boravila visoka privredna delegacija te zemlje, a britanski ambasador u Beogradu Čarls Kraford, koji, uzgred, odlično govori srpski, lično je ohrabrivao investitore da dođu ovde.
       Kraford je na ovonedeljnoj promociji srpskog programa privatizacije rekao da postoji samo jedno pitanje: hoće li Srbija ove godine dobiti nešto od 200 milijardi dolara, što je godišnja suma koju Velika Britanija ulaže u strane zemlje, ili će se radije predati unutrašnjim raskolima.
       Sjedinjene Američke Države, čije diplomate u Beogradu i dalje drže "nizak profil" jedan je od donatora čiji će novac pomoći da se isplate vanredna socijalna davanja do kraja godine. Daleko od očiju javnosti, američki stručnjaci su uključeni u redizajniranje srpskih finansija i pre svega bankarskog sistema. Ako se neko poradovao američkoj nesreći od utorka, možda bi trebalo da porazmisli i o tome da je stav SAD bio presudan kad je Jugoslavija izvukla bolji kraj u pregovorima oko sukcesije imovine bivše Jugoslavije i da će imati presudnu ulogu kad se bude odlučivalo o ukupnom spoljnom dugu zemlje, što će imati uticaja na generacije Jugoslovena koji dolaze i koji se nisu ni rodili u vreme bombardovanja.
       Ali ovo nije priča samo o domaćem mentalitetu i još postojećoj omrazi prema Zapadu, već pre svega jedna - po posledicama - mnogo opasnija priča, o potrebi vlasti one bivše, a nažalost i ove sadašnje, da se radije bavi svojim unutrašnjim pitanjima nego da pogleda oko sebe i shvati gde se nalazi i šta može da učini za svoju zemlju.
       Deluje zaista degutantno, da čak i tako suzdržani ljudi, kao što je šef misije Svetske banke u Jugoslaviji, Rori O' Saliven, kao i pre njega Kraford, i još pre toga, već pomenuti Širak (u jednoj izjavi prilikom objave da će posetiti Jugoslaviju) treba da podsećaju ključne jugoslovenske i srpske političare da će im svet želeti dobro i da je jedino potrebno da i oni zemlji žele dobro.
       Iako su i Koštunica i Đinđić daleko od Miloševića, ipak je žalosno da po posledicama, njihove unutrašnje svađe zemlji mogu da donesu iste takve posledice kakve je donela vladavina njihovog prethodnika. Vidno uznemiren političkim turbulencijama, ekonomista Stojan Stamenković izjavio je da bi ta svađa i njene ekonomske reperkusije mogli imati decenijske posledice.
       Sve što se ove nedelje dogodilo u Americi, već je donelo i svoje ekonomske posledice - američke berze su zatvorene, na evropskim se beleži znatno smanjena trgovina, a analitičari smatraju da će to dugoročno imati uticaja na još dublju recesiju u koju svetska ekonomija već polako tone. U takvom svetu, koji će pre svega biti zabavljen sobom, biće još manje mesta i strpljenja za jednu malu investicionu tačku kakva je Srbija.
       Svaka pružena ruka, a Širakova poseta Beogradu znači upravo to, dobro je došla. Nema razloga da Srbija, samo zbog svojih unutrašnjih svađa, ponovo postane i unutrašnja i spoljna kolateralna šteta u događaju u kojem njeni građani nisu ni učestvovali.
      
       TANJA JAKOBI


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu