Istorijska iskustva pokazuju da je većina ljudi sposobna da počini zločine, i to i čini u određenim okolnostima

      Postoje pokušaji da se proture teze da su zločine počinili ljudi sa društvenih margina. Sigurno je da u ekstremnim uslovima socijalna psihopatologija lako i brzo ispliva na površinu. Međutim, tu se lako sklizne u pokušaj pranja ruku po principu - to su činili neki gadni, prljavi i ružni ljudi, i to sa mnom nema nikakve veze. Istorijska iskustva pokazuju da je većina ljudi sposobna da počini zločine, i to i čini u određenim okolnostima. Vilhem Rajh je 1946. godine napisao tekst "Slušaj, mali čoveče", u kome je prozvao običnog, pristojnog građanina, profesora, lekara, za zločine koje je počinio u Drugom svetskom ratu. Naravno, mnogima se nije svideo taj tekst.
       Milgram je 1963. godine na Jejlu izveo veoma uvažavan eksperiment u izučavanju agresije. Eksperiment je veoma interesantan sa stanovišta ispitivanja poslušnosti i prilagođavanja, i s druge strane, okrutnosti i destruktivnosti. Rezultati su pokazali da prosečni pristojni građani, tzv. normalni, koji su od ranog detinjstva učeni da je nanošenje povrede drugoj osobi protiv njene volje fundamentalno kršenje moralnog ponašanja - veoma lako mogu postati okrutni. U eksperimentalnoj situaciji su davali ispitanicima veoma jake elektrošokove (preko 300 volti) samo zato što je to ispitivač tražio, dakle, bez ikakvog ličnog motiva. To su nastavljali da čine i kad su se sami, očigledno, veoma nelagodno osećali.
       To podseća na jednu situaciju koja se događa u stvarnom životu. Radi se, naime, o krivici vojnika koji su naređenje svojih nadležnih (ili su oni verovali da je bilo naređenje) izvršavali bez pitanja i ponašali se na krajnje okrutan i destruktivan način.
      
       ZORICA JOŠIĆ,
       psiholog: