Vojislav Maksimović
       Bio je predratni profesor književnosti na Sarajevskom univerzitetu, funkcioner SDS-a i u vreme rata jedan od pet najuticajnijih ljudi vođstva bosanskih Srba. Rat je dočekao u Foči, gde je bio jedan od srpskih političkih lidera tokom "desetodnevnog rata". U Sarajevu ga u to vreme optužuju za jedan bizaran incident koji nikada nije dokazan: da je u maju 1992. sa Veliborom Ostojićem igrao fudbal glavom jednog ubijenog Bošnjaka. Takođe, optužuju ga da je inicijator rušenja fočanskih džamija. Pred najavama da se nalazi na zapečaćenoj haškoj optužnici, povukao se iz politike i sklonio iz Foče.
      
       Velibor Ostojić
       Predratni lektor na Radio-televiziji Sarajevo i ministar informisanja, takođe je u maju 1992. bio član srpskog kriznog štaba u Foči. Kao ambiciozan kadar SDS-a bio je član gotovo svih ratnih vlada Republike Srpske. Posle odlaska SDS-a sa vlasti u januaru 1998. postao je šef Direkcije za izgradnju Srpskog Sarajeva, imaginarnog grada koji je po zamisli Radovana Karadžića i Momčila Krajišnika trebalo da bude izgrađen na brdima iznad Sarajeva, koje je u Dejtonu pripalo Muslimanima. Posle hapšenja Radoslava Brđanina u julu 1999. povukao se iz politike. Još neko vreme je bio na Palama, a onda se preselio u Srbiju.
      
       Petko Čančar
       Poznati fočanski advokat i predsednik opštine tokom rata. Za razliku od Ostojića i Maksimovića, koji su ostali lojalni SDS-u, u leto 1997. pridružio se Biljani Plavšić, koja je napravila prozapadni politički zaokret. U proameričkoj vladi Milorada Dodika jedno vreme bio je ministar pravde. Taj mandat, tvrde upućeni u Banjaluci, potrošio je uglavnom da bi skinuo hašku sumnju sa svog imena. Iako ga na javnoj optužnici, kao ni prethodne dvojice, nema, otišao je pre dve godine iz Foče i danas ga tamo pominju samo kroz viceve.
      
       Adil Zulfikarpašić
       Potomak poznate begovske porodice iz Foče, politički emigrant Brozove ere i bogati biznismen u Švajcarskoj, 1989. vratio se u Jugoslaviju i učestvovao u osnivanju Izetbegovićeve SDA. Pamte ga kao kontroverznog političara, koji je u leto 1990. na mitingu u Foči rekao: "Petsto godina smo vladali Bosnom i vladat ćemo opet". Nekoliko meseci kasnije, raskida sa Izetbegovićem i inicira Beogradski sporazum između Srba i Muslimana, koji je imao ambiciju da spreči nadolazeći rat. Izetbegović ga sapliće i Zulfikarpašić se, razočaran, povlači u Švajcarsku. Pre dve godine je ekshumirao posmrtne ostatke svoga oca iz Foče i preneo ih u Sarajevo.
      
       Halid Čengić Hadžija
       Pre rata muslimanski sveštenik i siva eminencija u SDA, glavni je nosilac proiranske politike među Bošnjacima, a zajedno sa sinom Hasanom uživao je neprikosnoveno poverenje kada je o trošenju bošnjačkog novca reč. Još mnogo pre početka rata na sebe je preuzeo organizovanje "odbrane" Foče, a štampa je zabeležila da se u Visokom javno hvalio kako je prva jedinica branilaca Foče postrojena još 1991. Takođe je zapisano da je, tokom rata, Hadžija, što mu je bio i čin, "mogao sve, i to klimoglavom, a kamoli riječju: dijeliti granate, odlučivati o potrebnim količinama materijalno-tehničkih sredstava za odbranu određenog područja, činovati i unapređivati i po babi i po stričevima, a bogami i sestrićima...". Sin mu Hasan član je Agencije za pomoć muslimanima trećeg sveta (TNjRA), osnovane 1987. godine u Beču kao humanitarna organizacija za muslimane. Preko nje se od 1992. finansirala i organizovala nabavka oružja za Armiju BiH. Novac je preko "Prve austrijske banke" u Beču sakupljan od Saudijske Arabije, Irana, Turske, Sudana, Bruneja, Malezije i Pakistana. Na čelu TNjRA bio je Sudanac Elfatih Hasanein, član sudanske vladajuće stranke Nacionalni islamski front, koju su zapadne zemlje, predvođene SAD, smatrale fundamentalističkom političkom organizacijom povezanom sa najradikalnijim islamskim teroristima. Zbog takvog profila čak su i Bošnjacima skloni Amerikanci 1996. ultimativno od Izetbegovića zahtevali Čengićevu smenu sa mesta pomoćnika ministra odbrane Federacije BiH. Kroz ovu humanitarnu agenciju prolazile su ogromne količine novca - od 1992. do 1995. godine čak 350 miliona dolara, tvrde predstavnici bečke banke, od kojih polovina za oružje i municiju Armije BiH. Ustikolina je grad-tvrđava Čengića u kojoj stoluju kao nekada begovi. U Sarajevu imaju toliki uticaj da je štampa pisala da je u Dejtonu pomerena granica razgraničenja oko Ustikoline kako bi njima bila vraćena okupirana zemlja. Pošto je Silajdžić posle kraćeg natezanja sa Miloševićem (koji je uz viski nonšalantno pregovarao) izboksovao "put viskija" - Goražde je preko Grepka dobilo vezu sa Federacijom, a Čengići svoju Ustikolinu.
      
       Muhamed Čengić
       Potpredsednik SDA i potpredsednik predratne Vlade BiH, bio je do početka rata jedan od najuticajnijih muslimanskih političara u Foči. Rat je proveo van politike kao izbeglica u Turskoj. Pokušao je da se, kao čovek neopterećen ratnom hipotekom, vrati na političku scenu posle Dejtona. Međutim, to mu nije pošlo za rukom.
      
       Senad Šahinpašić Šaja
       Predratni vlasnik "zelenare" u Foči danas je krupni bogataš u Sarajevu. Od prodavca sokova na velikoj osnivačkoj skupštini SDA u Foči postao je jedan od ključnih ljudi SDA u tom gradu, a potom i jedan od glavnih snabdevača oružjem. Poslovne veze sa Alijom Delimustafićem, predratnim ministrom unutrašnjih poslova BiH, iskoristio je za pozicioniranje u Sarajevu, gde ubrzo stiče naklonost i poverenje Alije Izetbegovića i sina mu Bakira. Zahvaljujući izuzetnom smislu za "logistiku" postao je vlasnik mnogo čega, između ostalog i banke u Sarajevu, a velelepnu vilu godinama za neverovatne sume izdaje ambasadi Saudijske Arabije. Kao poslanik SDA u Skupštini BiH 1991. ostao je upamćen kada je iz skupštinske klupe izgovorio: "Pliva patka, pliva guska, ova zemlja biće Turska."
       Još nekoliko godina pre rata istakao se u preprodaji oružja u fočanskom kraju. Rezignirani Bošnjaci koji su preživeli torture KP Doma u Foči tvrde da su im prilikom mučenja poturane slike Šaje na kamionu s oružjem u Dobrom Polju, kao dokaz da su Muslimani Foče spremali agresiju. Cena automata kretala se oko 1 200 nemačkih maraka. Kasnije su mu upravo izbegli Fočaci podmetnuli eksploziv pod kućna vrata u Sarajevu.
       Po vlastitom priznanju multikulturalnost je razvijao u zimu 1993. godine, kada je u opsednuto Sarajevo organizovao dopremanje šlepera slanine, ali neuporedivo veći dobitak inkasirao je na osnovu ekskluzivnog prava na uvoz robe u opkoljeno Goražde. Jedan od ratnih komandanata odbrane Goražda Abduselam Sijerčić Pelam optužio je Šaju da je za četiri meseca iz Goražda izvukao u kešu deset do petnaest miliona maraka, iako sva ta roba koja je ušla nije stvarno vredela ni 30 odsto. Nalazi se na poternici Interpola pod optužbom da je od sredine 1992. bio uključen u kriminalističku organizaciju koja je nabavljala oružje i municiju za BiH. U istom periodu bio je uključen u organizovano ilegalno transportovanje stranaca iz bivše Jugoslavije u Nemačku, kao i nabavku ukradene imovine iz nemačkih prodavnica. Na Interpolovoj poternici piše: "Oprez: ova osoba je nasilna."