Sedmi festival "Jazz, improvizovana muzika"

      U ovogodišnjem manifestu organizatora Festivala, Omladinske zadruge iz Kanjiže, umetnički direktor Zoltan Bičkeij i direktor Zoltan Balint ističu da se "koncepcija Festivala bazira na organskom poimanju umetnosti, čoveka i duhovnosti".
       Kao i ranijih godina, manifestacija je otvorena muziciranjem lokalnih džezera između pijačnih tezgi. "Cirkus je opet stigao u vaš grad", kao da su simbolično poručili saksofonisti Buranj Bela Mlađi (bariton), Balaž Sokolaj (sopran) i Peter Bede (tenor), nad gajbicama krompira i paradajza. U parku ispred starog banjskog zdanja održan je Ritual tihe muzike, u holu bioskopa izlagao je lokalni džezer Miroslav Jovančić, a pred salom su se prodavali tradicionalni suveniri. Da li slučajno - glavni program je odlikovao pravi dinamički krešendo, od intimnog muziciranja francuskog dueta, do zvučnog urnebesa američkih velikana, Dejvida i Sanija Mareja.
       U čestom maniru savremenih evropskih improvizatora, Matinije i Garsija-Fons polaze sa impresionističkih pozicija, da bi sklad toplih boja uzburkala strast latino svetova - flamenka i tanga - izražajnija što se nastup primiče kraju. Važnu inspiraciju oni traže u atrakcijama vrelih podneblja - teme "Sanlucar" (španska obala) i "Bari" - ne odolevajući ni izazovima istočne egzotike, u neparnom 7/8 taktu. Pod nazivom "Muzika srednjeg veka", u drugom delu večeri po dvojica Jugoslovena (Žorž Grujić i Saša Borović) i Mađara (Koboš Kiš Tamaš i Lašegi Imre) suočavali su folklorno blago dva suseda. Njihov susret imao je formu radionice, što je redovna festivalska akcija: organizatori biraju ljude koji se često ne poznaju, da u kreativnom druženju na licu mesta sastave ekskluzivan program.
       Druge večeri predstavljena su tri različita džez koncepta. Grenčo Ištvan (saksofon) i Benko Robert (kontrabas) praktično su demonstrirali zašto je free jazz desetkovao svoju publiku. Uz bolno odsustvo ideje i jasnog cilja, davili su se u dugim, nemaštovitim i bezdušnim solo deonicama, čak ni međusobno ne uspostavljajući potrebnu komunikaciju. O publici da ne govorimo. Mladi trubač Dragoslav Fredi Stanisavljević odgovorno je prihvatio prvu pravu priliku da ispolji veliki talenat. Sa prezrenjem odbacujući "tezgarošku" koncepciju većine kolega iz beogradskih kafana, Stanisavljević je, u pratnji solidnog trija gitariste Kurine Kornela, predstavio dve manje poznate numere Duška Gojkovića, lirski briljirao u baladi "Nearness Of Džou", a posebno sugestivno izveo sopstveni funkdž obojen "In The Sign Of Taurus" (lepa asocijacija na Gojkovića, koji ima numeru "In The Sign Of Libra"). Tek za kraj, publici je poklonio poznatu temu "Mdž Funndž Valentine", ali to je i bio trenutak za zasluženo opuštanje. Austrijski bariton saksofonista Tomas Rotlojtner više je inspirisan Koltrejnom i Rolinsom, nego uzdržanim bariton velikanima. Agresivna svirka, sa korenima u hard bop-u i avangardnim izletima, pouzdano ritmična (Branko Marković - kontrabas, Gregor Jozel - bubnjevi) i vesela, veoma se dopala publici. Dva izuzetka od takvog koncepta imala su jako opravdanje - poliritmična kompozicija "Elegdž" bila je posvećena Romima prebijenim na ulicama Beča, a balada "Tenderldž" odvela je zaljubljene parove u kanjišku noć.
       Uprkos kiši, na koncert Sema Riversa došli su ljubitelji free jazz-a iz raznih krajeva zemlje, sve do Paraćina. Ali... američka tragedija zaustavila je avion kojim je legendarni saksofonista trebalo da dođe u Evropu. Angažovan je avangardni džez impresario Velibor Pedevski, koji je brzo uspeo da pronađe rešenje: garantujući lično za novac (trenutno zarobljen na računu jedne njujorške banke), obezbedio je da iz Pariza u Kanjižu krenu Dejvid (saksofon i bas klarinet) i Sani Marej (bubnjevi). Kakva zamena! Soni jedan od free jazz rodonačelnika, a Dejvid jedan od najcenjenijih saksofonista današnjice, otvoren za sagledavanje ukupnog džez idioma. Već numeru "Flonjers For Albert" (posveta free uzoru Albertu Ajleru), odlikovalo je povezivanje džez prošlosti (klarinet je mirisao na diksilend Nju Orleansa, a njalking bass na lenji sving, koji je Sani strpljivo poštovao) i bunta sedamdesetih, u momentima totalnog prepuštanja nepreglednoj mašti. Na bebop su referisali uz Monka, onako kako bi i legendarni pijanista voleo da vidi kreativnu progresiju svojih ideja. Ostatak je u osnovi bio free jazz, ali inteligentan, provokativan, ispunjen slatkim međuigrama unutar dueta i dueta sa publikom. Za pamćenje! U prvom delu večeri, Ana (violina) i Bojan (harmonika) Špica iz Kragujevca izveli su dela Presla, Holštajna i Šnitkea - oni su bili jedini ovogodišnji učesnici iz domena ozbiljne muzike.
       Posebno zadivljuje ponašanje publike (to su naglasili i gosti iz Amerike), koja dobronamerno upija sve što joj se nudi, ne štedeći dlanove da pošteno nagradi trud umetnika i vrati ih na bis. Baš u sjaju njihovih otvorenih očiju, kanjiška džez smotra nalazi osnovni razlog postojanja.
      
       VOJISLAV PANTIĆ