NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Naša krila

Mnoge činjenice o fuzionisanju "Milicionara" i "Radničkog" iz Obrenovca kao i novčani transferi igrača u druge klubove ostale su mala tajna

      Ko se još seća fudbalskog kluba "Naša krila"? Osnovan je, odmah posle Drugog svetskog rata, kao klub naše avijacije - dvaput ni kriv ni dužan bio je finalista Kupa maršala Tita i izgubio od "Partizana" (1947 - 2:0) i "Crvene zvezde" (1949 - 3:2). Onda je ubrzo posle tih utakmica, nestao sa fudbalske mape. U duhu vremena, da ne zaostanu za fudbalom socrealizma, umesto prepoznatljivih armijskih klubova sa konspirativnim imenima "CSKA", Svetozar Vukmanović Tempo zamislio je klub "Partizan", a koji je vojska zdušno pomagala sve do pre desetak godina kada je i stadion JNA u Humskoj ulici prepušten civilima na korišćenje. Analogno narodnoj vojsci i Slobodan Penezić Krcun, najčuveniji srpski policajac, od bivših klubova "Srpski mač" i "Jugoslavija" stvorio je i godinama bio mentor "Crvene zvezde". Padom Berlinskog zida nestale su takve fudbalske veličine kakve su bile razne "Lokomotive", "Dinama" i silni klubovi sa armijskim i policijskim prefiksom.
       U duhu minulog vremena oživeo je i klub "Milicionar". Naravno da nijedan državni činovnik sa pendrekom nije igrao fudbal, ali su svi igrači bili profesionalci. "Milicionar" kao i "Naša krila" dospeo je do elite - Prve fudbalske lige!
       Para je bilo u izobilju. Postalo je prestižno biti član i donator "Milicionara". Glavni finansijer bila je "Komercijalna banka", direktora Ljubomira Mihajlovića koji je mnogo voleo fudbal. Na taj način Mihajlović se "osvetio" klubu "Partizan" koji ga je najurio iz svojih redova. U sponzorsku trku uključeni su bili i "Verano motors" (prodavci francuskog "Pežoa") i MPC - grupa... Da li su svi donatori zaista to činili iz ljubavi prema fudbalskoj igri? Naravno da nisu! Fudbal je mnogo voleo Vlajko Stojiljković, tadašnji ministar MUP-a Srbije. Dobroćudni Vlajče je lako rešavao finansijske potrebe "Milicionara" tako što bi, pomenutim i blagorodnim donatorima, očinski govorio: "Dajte koju paru 'Milicionaru', a mi ćemo da znamo to da cenimo." Nije teško izračunati da je takmičenje jednog fudbalskog kluba u Prvoj saveznoj ligi za godinu dana koštalo deset miliona nemačkih maraka. Ulaz i izlaz para u fudbalski klub "Milicionar" pratili su čelnici MUP-a i naravno Vlajko Stojiljković. Svi su zbog toga bili zadovoljni, posebno donatori. Kada ulažeš novac u nešto sigurno, onda se sigurno i vraća...
       A onda se dogodio 5. oktobar i bogati "Milicionar" ispao iz Prve lige. Pare su presušile, a donatori se brže-bolje razbežali da se bave svojim poslom. Miodrag Žuća Janković, generalni sekretar kluba, našao je, na primer, uhlebljenje kao sekretar Zajednice prvoligaških klubova, valjda, kao uspešan u jednom bivšem prvoligašu. Vlastimir Đorđević, visoki funkcioner MUP-a Srbije, glavni kontrolor svih dešavanja u "Milicionaru" povukao se u ilegalu, a glavne igrače Darka Spalevića, Ivana Aranđelovića, Gorana Đukića, Nemanju Dančetovića i Sinišu Mulinu, prosledio je u druge klubove, opet za novac.
       Najveći kupac bila je "Crvena zvezda", jer je prvu trojicu angažovala u svom klubu. Gde su se deli svi ti novci, niko ne može da odgonetne. Ono što delimično nije zagonetka, jeste da je "Crvena zvezda" deo novca za transfer Spalevića prosledila njegovom matičnom klubu "Bane" iz Raške. "Milicionar" je, po nekim samo nama znanim fudbalskim zakonima, svoje pravo da igra u Drugoj saveznoj ligi (fuzijom) prepustio "Radničkom" iz Obrenovca. Velelepni sportski (fudbalski) centar u Makišu ostao je vlasništvo MUP-a Srbije, a na pitanje ko finansira i rukovodi istim centrom, oni sležu ramenima. Travu treba zalivati, a voda se plaća...
       Jedini razočaran u svim ovim fudbalskim ujdurmama ostaje Vlajko Stojiljković, bivši ministar MUP-a Srbije, koji je uredno pratio sve utakmice i treninge "Milicionara" u Makišu...
      
       ALEKSANDAR MIHAJLOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu