Koga sve strani donatori danas pomažu u Srbiji i zašto. Dokle će ovdašnji mediji primati strane donacije i šta će se sa njima dogoditi kada jednog dana - kao što je to prethodno već viđeno u Hrvatskoj - prestane da im pritiče novac iz inostranstva

      Organizacija "Pres nau" osnovana je 1992/1993, i to je bila najpre inicijativa kulturnog centra pod nazivom "De Bali", sa sedištem u Amsterdamu. "De Bali" je kulturno-politički i književni centar, gde su vođene rasprave o Balkanu, Kosovu, Bosni, Albaniji, o Srbiji i ulozi muslimana na Balkanu.
       Prvo ime organizacije bilo je "Strighting recht van spreken" - što je kopija francuskog "Droit de parole" - pravo na slobodnu reč. Paul Štal je postao direktor 1. januara 1997. i treći je direktor od osnivanja.
       Analize su pokazale da su u jednom momentu neki ljudi "videli svetlo" u različitim delovima Holandije i drugim delovima sveta. U tim centrima, neki pisci, političari, akcione grupe rekli su "ok", a mnogi prijatelji su preneli da mediji, odnosno mnogi ljudi koji su manipulisali medijima, u bivšoj Jugoslaviji igraju veoma negativnu ulogu raspirujući mržnju. Neki od prijatelja, pisaca, intelektualaca, političara, nezavisnih organizacija (kao što je "De Bali") želeli su da imaju ljude da bi analizirali medije i krenuli su u kontraakciju kako bi u jugoistočnoj Evropi bilo stvoreno zaista profesionalno novinarstvo. I na taj način su pomognuti, na primer, sarajevsko "Oslobođenje", "Dani", "Feral tribjun", B92, AIM, i mnogi drugi, u saradnji sa Soros fondacijom, a kasnije i ostalim fondacijama iz zapadnog sveta.
       To ne bi moglo da bude urađeno bez pomoći šefa holandske diplomatije u to vreme, Kojmansa, zatim Jana Pronka, ministra za razvoj. Ti ljudi su razumeli problem i napravili neke aranžmane koji su omogućili da se izdvoji novac holandske vlade za podršku nezavisnim profesionalnim medijima u ovom regionu. To je bilo značajno posle prvih oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji, znači pre skoro devet godina.
       Na čelu organizacije "Pres nau" bio je ranije Vilbert Vilems, poslanik iz Zelene stranke. Njen sadašnji šef Štal prethodno je stekao mnogo iskustva u Africi, u kriznim žarištima, na problemima sličnim onima kojima se sada bavi Pakt za stabilnost tzv. Prvi sto: ljudska prava, mediji, izbori, pitanja jednakosti polova.
       Kada je on došao u organizaciju, imala je pet članova, a sada ima 70, budžet je od tada učetvorostručen i sada je u Beogradu njeno drugo najveće predstavništvo, u kojem rade četiri osobe. Imaju predstavništva u Bosni, u Albaniji, uskoro će imati predstavnika u Makedoniji, a početkom naredne godine i na Kosovu.
       "Sve je transparentno, nemamo šta da krijemo", kaže Štal. Za ovu godinu budžet iznosi oko devet miliona nemačkih maraka, prošle godine je bio oko pet. U tu sumu ulazi novac holandske vlade, zatim novac EU, nemački novac, kanadski, novac različitih fondacija i pojedinaca.
       "Pres nau" nije državna organizacija, 75 odsto sredstava dolazi iz tri holandska ministarstva. Sada se to menja, jer EU preuzima deo, ali bazično, 25 odsto novca ne dolazi od vlada. Organizacija je nezavisna, sa Upravnim odborom, imamo trogodišnje finansiranje za sve ove zemlje, na osnovu globalnog plana.
      
       "Pres nau" objavio je prošlog meseca javni konkurs za medije u Srbiji. Koliko je projekata podneto, kakve šanse oni imaju i koliki je fond za te projekte?
       - Pitanje dolazi u pravom trenutku. Upravo smo imali sastanak sa EU, američkom ambasadom, skoro svim donatorima, Sorosom, dvoje ljudi je došlo iz Danske. To je konkurs koji je objavljen na našem veb sajtu i svim medijima u zemlji 18. avgusta i trajao je do 8. septembra. Primili smo 182 projekta od čega se 91 odnosi na elektronske, a 71 na štampane medije, mali deo na novinske agencije. U pitanju je "gomila" od tri i po metra materijala.
       Primili smo vrlo interesantne projekte, iz mesta gde nismo ni znali da uopšte postoje neki mediji, sa istoka, juga Srbije, mesta gde se nalaze albanski mediji, kao što je Preševo, iz Sandžaka, dosta iz Vojvodine i naravno, iz Beograda.
       Nije lako odlučiti koji će projekti biti prihvaćeni. Nekima će, naravno, odgovor biti negativan. U pitanju je međunarodni konkurs, potrebno je da sve bude napisano na engleskom, i to će morati da bude poštovano. U nekim slučajevima budžet nije u redu. Upozorili smo da mediji kojima projekti budu odobreni, moraju da regularno, prema dogovoru, redovno izveštavaju o radu i korišćenju sredstava.
       Do decembra, više od 300 000 evra biće izdvojeno za medije u Srbiji. I nema takvog projekta ni u jednoj zemlji zapadnog Balkana, iako i one dobijaju pomoć evropske komisije. U SRJ postoji jako veliki program EU, koja ima veliki ofis i programe ne samo za medije, već i za mnoge druge oblasti: obrazovanje, za ljudska prava, čišćenje mina. To je značajna promena u odnosu na prošlu godinu i znak promene politike prema zemlji nakon promene vlasti.
      
       Da li se objavljeni konkurs odnosi i na državne medije?
       - Ne, pozvani su da učestvuju nezavisni mediji, bilo da su komercijalni ili ne. Naravno, postoji "sivo područje" u kojem su mediji za koje nije jasno da li jesu ili nisu državni, ili su to delimično, ali zato postoje donatorske konferencije da prosuđuju.
      
       Kako vidite rezultate koje su donatori postigli pružanjem pomoći medijima u Srbiji? Šta ocenjujete njihovim najvećim uspehom ili najboljim rezultatom? Da li možete da navedete donatora koji je bio izuzetno uspešan?
       - Tri glavna donatora u poslednjih šest-sedam godina (pri čemu moram da istaknem da postoji odlična koordinacija velikog broja organizacija, trening centara, sindikata) jesu Soros, SAD i EU. Svaki od njih je potrošio desetine miliona dolara ili evra u poslednjih pet godina. Kada se radi o regionu, on je primao 20, 30, 40 miliona godišnje samo od ovih donatora, pri čemu je Soros bio prvi.
       Ako se govori samo o medijima u regionu, Srbija je skoro najveći primalac. Ali, mnoge sekcije za medije su sada zatvorene. Ima mnogih drugih sekcija - humanitarnih, obrazovnih, kulturnih - finansiranih sa tri miliona dolara za novostvorene sekcije u istočnoj Evropi, što znači da se aktivnosti nisu prekinule, ali su fokusi izmenjeni, što je rezultat generalne analize donatora.
       Pomoć medijima neće trajati zauvek. Prošle godine je medijska pomoć za Srbiju bila ogromna, neću da pominjem cifre. Mislim da nijedna zemlja u svetu nikada nije dobila takvu medijsku podršku kao Srbija prošle godine.
       Na vama je da ocenite uspeh toga. Mi ne mislimo da možete da kreirate demokratiju ili sačuvate kulturu ili proterate tirane samo putem medija. Neki ljudi precenjuju, a neki potcenjuju uticaj medija. Ono što želim da kažem jeste da mediji sami ne mogu da stvore demokratiju. Ja sam direktor medijske donatorske organizacije, koja radi sa osam-devet drugih organizacija i sredstva koja daju su ogromna, ali samo to ne može da bude plodonosno, tako da je na vama da ocenite doprinos medija.
       "Otpor" je igrao veliku ulogu u ovoj zemlji, pretpostavljam da je bio značajniji od uloge medija, ali su zajedno vodili ka promenama.
      
       Da li su donatori pravili greške i šta mislite o "izlaznoj strategiji" donatora, da li je prerano za to?
       - Novac za medije u Srbiji svakako neće biti isti kao onaj iz prošle godine. Mnogi donatori i dalje imaju u planu pomoć medijima u Srbiji.
       Pokušavamo da napravimo strategiju odlaska iz Hrvatske. Za Sloveniju nismo imali takvu strategiju, jednostavno smo prestali. U Hrvatskoj, ostali su NjAN i IREX. Ne znam šta će se dogoditi i kakve će odluke Bušove administracije biti u odnosu na Balkan. Veoma smo zadovoljni saradnjom sa Amerikancima na planu medija - IREX, State department, USAID. Sastajemo se i raspravljamo, razgovaramo i imamo dobar dijalog na svetskim konferencijama. Biće potrebno dosta ekspertiza. Ključne reči sada su nam "održivost" i "izdržljivost". Moj lični stav je da će donatorsko prisustvo nestati za dve godine.
      
       LJUBICA MARKOVIĆ