Posle terorističkih napada na Njujork i Vašington manje se putuje avionom i međunarodni vazdušni saobraćaj zapao je u najveću krizu otkad postoji. Kako se ne zna kad će se rat protiv terorizma završiti, ne nazire se ni budućnost vazdušnog saobraćaja

      Jedna od teških posledica terorističkog napada na Njujork i Vašington, a sada i američkog uzvratnog napada na Avganistan, osetila se u vazduhu koliko i na zemlji: međunarodni avionski saobraćaj upao je u najveću krizu otkad postoji. Kako se ne zna kad će se rat protiv terorizma završiti, ne zna se ni kakva je budućnost avionskog saobraćaja.
       Zbog straha putnika od letenja avioni na međunarodnim, a posebno na interkontinentalnim linijama lete poluprazni, avionske kompanije otpuštaju na hiljade zaposlenih i jedna za drugom traže spas od bankrotstva, premije za osiguranje se penju u nebesa, zatvaraju se mnoge linije i avionskoj industriji otkazuju porudžbine novih džambo-džetova. Manje se putuje ili, preciznije, manje se putuje avionom. To sad osećaju putničke i turističke agencije i hotelijeri, a sutra bi kriza mogla zahvatiti najveće proizvođače putničkih aviona i čitavu takozvanu tercijarnu delatnost na kojoj počivaju udobnost i lagodnost modernog života.
       U Americi su, nakon obnovljenih letova, avionske rezervacije smanjene za 70 odsto. U Kanadi je broj letova opao za 20 odsto, u Evropi za 10 odsto, a neke azijske kompanije naprosto su ukinule letove za SAD. Stručnjaci predviđaju da bi u drugoj polovini ove godine vazdušni saobraćaj u svetu mogao da padne za 16 odsto, a u Americi još i više.
       Kriza u avionskom saobraćaju počela je ranije, kad je konkurencija u vazduhu postala oštrija i skuplja, ali je tek posle korišćenja putničkih aviona, poput projektila, za terorističke diverzije, otkrila svu svoju dubinu. Uzroci su: poluprazni avioni (isplativi su, tvrdi se, samo oni letovi u kojima je popunjeno tri četvrtine sedišta u avionu), ogromne premije za osiguranje zbog uvećanog rizika od letenja, uvođenje dodatnih mera bezbednosti, što kompanije opterećuje znatnim neplaniranim izdacima. IATA, Udruženje međunarodnog vazdušnog saobraćaja, prognozira da će ukupni gubitak avionskih kompanija u svetu ove godine premašiti 10 milijardi dolara.
       Gotovo sve vodeće svetske kompanije planirale su zbog toga smanjenje osoblja. Talas otpuštanja je najpre zahvatio Ameriku i sa avionskih kompanija preneo se na velike proizvođače aviona kao što je "Boing" (do 30 000 otpuštenih do kraja godine), a onda je zapljusnuo Evropu, gde je pad "Svisera", jedne od najprestižnijih evropskih kompanija, na ivicu bankrotstva simbolizovao opštu krizu. (To što je "Sviser", u jagmi za akcije državnih vazduhoplovnih kompanija u Belgiji, Poljskoj, Ukrajini i Austriji, možda posegao iznad svojih mogućnosti samo potvrđuje ono staro verovanje da nesreća nikad ne dolazi sama.)
       Stručnjaci procenjuju da će avionske kompanije u SAD i Evropi otpustiti, iz razloga štednje i u borbi za opstanak, više od 100 000 ljudi. Ta cifra deluje opipljivije na konkretnim primerima. Sa 7 000 otpuštenih, "Britiš ervejz", na primer, smanjuje broj osoblja za 12,50 odsto. Slična smanjenja stručne radne snage najavile su i neke druge kompanije. U Evropi je, među kompanijama koje su dosad smatrane rentabilnim, najmanje desetak kandidata za gubitnike.
       Najveći američki avioprevoznici - "Amerikan erlajnz", "Junajted erlajnz", "US ervejz", "Kontinental" - od kojih svaki otpušta između 10 000 i 20 000 ljudi - hitno su zatražili pomoć države. I dobili je da hitnije nije moglo biti, u ukupnom iznosu od 15 milijardi dolara: pet za nadoknadu štete zbog neletenja posle terorističkog napada i deset u vidu zajmova.
       U Evropi je "Sviser", u kome je država zastupljena sa samo 3 odsto akcija, takođe dobio hitnu pomoć vlade u iznosu od 276 miliona dolara - da bi se očuvalo ime koje oličava Švajcarsku - ali je taj čin naišao na negodovanje u Evropskoj komisiji, jer predstavlja "povredu pravila nadmetanja na slobodnom tržištu". Kako Švajcarska nije članica Evropske unije, "Sviser" će se možda nekako provući, ali su zato svi drugi blagovremeno upozoreni.
       Rigas Doganis, nekadašnji direktor grčkog "Olimpika", predviđa da će od četrdesetak državnih avionskih kompanija u Evropi "opstati četiri do sedam, najsposobnijih i najsurovijih". Većina će biti ili "progutana" ili svedena na regionalni nivo ili suočena sa bankrotom. Po mišljenju ovog stručnjaka, dobre izglede da opstanu imaju samo tri evropske kompanije: "Lufthanza", "Er Frans" i "Britiš ervejz".
       U ovoj teškoj krizi u vazduhu samo su Kinezi čudo. Sklopili su sa onim istim "Boingom", koji gubi poslove, ugovor vredan 1,6 milijardu dolara o isporuci 30 istoimenih aviona tipa 737-800. Kina razvija svoje civilno vazduhoplovstvo po godišnjoj stopi od 9,3 odsto i u narednih 20 godina planira nabavku 1 764 moderna aviona. Nije obeshrabrena ni terorističkim napadom na njujorške "blizance": 460 metara visok oblakoder, u kome će biti smešten šangajski svetski finansijski centar, biće najviši na svetu, kad bude dovršen 2008. godine.