O glagolima - prelaznim, povratnim, novim... pogrešno upotrebljenim

      Sportsko-ljubavna vest iz "Blica nedelje". "Nebojša Bogavac, prošle godine najbolji košarkaš cetinjskog 'Lovćena', oženio je dugogodišnju ljubav iz rodnog Mojkovca Žaklinu Zindović (21), medicinskog radnika." Baš je to lepo kad radnika ožene. Neobično je samo što se zove Žaklina, i što ga nije oženio njegov otac, kao što se nekad radilo, nego - košarkaš. Trebalo je da nam izveštači to malo objasne, a uzgred i da kažu ko je bila nevesta.
       U istom broju "Blica" objavljen je i intervju s Miroslavom Stefanovićem, predsednikom Upravnog odbora JAT-a. U prvom pasusu je napomena: "Inače, Stefanović u Novoj demokratiji menja Dušana Mihajlovića, ministra policije." Bilo je krajnje vreme da neko počne da menja ministra policije. Znaćemo da ga je promenio čim ministar bude uhapsio nekog ubicu, ili rešio neku od davnašnjih kriminalnih afera. Dosad mu to nikako nije išlo od ruke.
       U "Politici" od 11. oktobra jedan člančić se bavi uredbom o uvođenju veronauke u škole. Tu uredbu osporavaju neka udruženja i građani, zato što versku nastavu uvodi za "tradicionalne" verske zajednice. "Apostrofirajući sedam crkava i verskih zajednica" - piše u članku - "narušeni su principi ravnopravnosti". Glagol apostrofirati znači "obratiti se iznenadno nekom ili nečem; osloviti nekog", prema rečniku Matice srpske, eventualno i "osloviti nekog življim, oštrijim tonom", kako kaže Vujaklija. Ja pomenutu uredbu nisam čitao, ali sam siguran da u njoj ne piše "O Srpska pravoslavna crkvo! o, katolici! čuj, Islamska verska zajednico!" i tako redom. Nije, dakle, bio na mestu glagol apostrofirati, upotrebljen kao da znači "posebno pomenuti" ili nešto tome slično.
       Prof. Gordanu Popović muče povratni glagoli u ulozi prelaznih. U svom pismu ona je priložila čitavu zbirku isečaka iz štampe, na primer: "Albanci zgrozili Dola" (naslov članka o razgovorima bivšeg američkog senatora s Hašimom Tačijem), pa rečenica "Duboko sam zgrožen što istražni organi skrivaju izvršioce atentata", pa opet naslov "Jeljcin zgranuo Širaka i Šredera". Štaviše, i u "Nigdini", romanu Svetlane Velmar-Janković, naša čitateljka je našla primere kao "Prvo bi nas zgranjavali, zatim smo se navikavali". Najviše primera iz štampe odnosi se na glagol dogovoriti (se). "SPO prihvata sva rešenja koja dogovore Srbija i Crna Gora", "bili smo na okruglom stolu, dogovorili izborne uslove", "neophodno je dogovoriti zajedničku platformu..." i još nekoliko sličnih.
       Nad prelaznim zgroziti i zgranuti ne moramo se zgražati ni zgranjavati. Oni jesu najčešći u povratnom obliku (zgroziti se, zgranuti se), ali Matičin rečnik jasno kazuje da mogu biti i prelazni. Zgranuti nekoga znači jako ga iznenaditi, zaprepastiti, preneraziti; zgroziti nekoga znači ispuniti ga grozom, jako ga prestrašiti.
       Što se tiče oblika dogovoriti, tu tek treba da se dogovorimo. U književnom jeziku taj glagol je povratni - dogovoriti se o nečemu. Verovatno po ugledu na glagol ugovoriti, danas se u medijima sve češće sreće prelazna konstrukcija, dogovoriti nešto, kao što pokazuju i primeri profesorke Popović.
       Takva novost nije baš bila nužna, budući da je "dogovorili smo izborne uslove" tek nešto malo kraće od "dogovorili smo se o izbornim uslovima". Pa ipak, pazite: pasivni oblik dogovoren postoji samo od prelaznog glagola. Ako zabranite prelazno dogovoriti, onda su pogrešni svi oblici kao "dogovoreno je da...", "manje od dogovorenog", "treba uraditi kao što je dogovoreno". Jesmo li spremni da i njih zabranimo?
       Evo i jednog sasvim novog glagola. U već pomenutom broju "Politike" čitam izjavu koju je povodom burnih reakcija Nenada Čanka dao Dejan Mijač: "Članovi Upravnog Odbora RTS odlučivali su o kandidatima za rukovodeće funkcije u skladu sa zakonom... Nikakvih političkih pritisaka nije bilo, niti nam je cilj bio da izazovemo bilo kakvu aferu, a naročito ne onakvo 'čankovanje', u Televiziji Novi Sad."
       Mislim da je to prva upotreba glagola čankovati, ali sigurno nije poslednja. Skupljači neologizama trebalo bi da ga zapišu, zajedno s još jednim glagolom koga nema u rečnicima, ali se mogao čuti u političkim diskusijama poslednjih godina. Mislim na glagol pošešeljiti.