Vlast treba da bude samo servis koji rešava probleme i omogućava nesmetano funkcionisanje zajednice. Dok to ne shvatimo i ne artikulišemo, ne treba očekivati bolje dane za nauku

      Izlišno je ponovo govoriti o dramatičnom stanju nauke i univerziteta u Srbiji. Naravno, najveću krivicu za takvo stanje snosi nebriga prethodnog režima, ukoliko je to odgovarajući termin. Zapravo, u pitanju nije bila samo nebriga, već sračunato nastojanje da se uništi istina i slobodno i kritičko mišljenje koje je svojstveno naciji. Jasno je istaknuto u Etičkom kodeksu AAUP (American Association of Universitdž Professors) da je osnovni smisao nauke i naučnika da traže i brane istinu, onako kako je vide. U prilog ovoj tezi svakako ide i donošenje Zakona o univerzitetu iz 1998. godine.
       Izlišno je, takođe, govoriti i o višedecenijskom "odlivu mozgova" iz Srbije, kao posledici pomenutih razloga i posebno o šteti koja je time naneta našoj nauci, društvu i državi u celini. Prekid ove prakse i njeno kanalisanje u suprotnom smeru, na povratak, dugotrajan je i mukotrpan posao, ali posao sa kojim se moralo odmah početi. Činjenica je i da nova vlast u Srbiji ima trenutno krupnijih i urgentnijih problema koje treba rešiti. Vlada Srbije je i pored toga uspela da prepozna probleme kao i značaj nauke za budućnost društva, te je u ovogodišnjem budžetu za nauku izdvojeno 55 miliona DEM, skoro dvostruko više nego prethodnih godina.
       Nameće se logično pitanje: gde je onda problem? Po mom mišljenju, problem je u Ministarstvu za nauku, tehnologije i razvoj (MNTR) Republike Srbije. Ušli smo u oktobar mesec 2001. godine, a pomenuta sredstva nisu stavljena u svoju funkciju. Ugovori o naučnim projektima istekli su još prošle godine, a novi nisu potpisani, tako da nam je nauka trenutno "na belom hlebu". Dakle, ne da ništa nije učinjeno da se "odliv mozgova" spreči ili da se ne daj bože neki naučnik vrati, već i za one što su ostali ovde nije dovoljno učinjeno. Radna grupa za nauku Udruženja profesora i istraživača negativno je ocenila rad MNTR-a i posle "sto dana" rada i posle šest meseci.
       Po oceni Radne grupe za nauku, ministar Domazet se nije snašao na novoj funkciji. Dozvolio je da bude okružen saradnicima bliskim njegovom prethodniku Banetu Ivkoviću, koji nastoje da sve zadrže po starom. Umesto da se u komisije naučnih oblasti izaberu najbolji stručnjaci, nezavisni eksperti, izbor je bez utvrđenih kriterijuma i po ličnom nahođenju vršio pomoćnik ministra za nauku dr Ivan Petrović, na osnovu "očekivane kooperativnosti". Duga je lista stavki koje MNTR nije uradio u proteklom periodu: nije urađena ni dugoročna ni kratkoročna strategija naučnotehnološkog razvoja zemlje, nije sačinjen predlog zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti, nisu potpisani ugovori o naučnim i tehnološkim projektima, nisu izabrani upravni odbori ni direktori u svim naučnim institucijama. MNTR se gotovo nijednom rečju ohrabrenja ili poziva na saradnju nije obratio našim naučnicima u inostranstvu, koji su svakako značajan potencijal s obzirom na to što su se već izborili za svoje mesto na svetskoj naučnoj sceni.
       Prema saznanjima Radne grupe za nauku, "odliv mozgova" se nastavlja nesmanjenim tempom. Čak i oni mladi stručnjaci i studenti koji su se nadali da će novo ministarstvo relativno brzo donekle poboljšati uslove rada u nauci, pakuju kofere ili o tome ozbiljno razmišljaju. Istraživači na fakultetima već deveti mesec ne dobijaju ni dinara od MNTR-a za plate i materijalne troškove rada. A naša nauka je i bukvalno u nokdaunu, pacijent koji čeka infuziju. Međutim, ta infuzija nikako ne dolazi.
       Opšti je utisak da se Ministarstvo za nauku, tehnologije i razvoj u proteklom periodu više bavilo samim sobom, (ličnom promocijom, kadrovskom kombinatorikom, izborom komisija) nego poslom koji treba da obavlja. Tu i tamo u javnost se izlazi sa krupnim, preuranjenim, idejama i planovima, poput naučnih parkova (ili možda novih spomen-parkova) ili idejom o oduzimanju monopola EPS-u putem sagorevanja koštica od šljiva. Stiče se utisak da u MNTR-u i njegovim komisijama nema nikoga ko bi pratio prioritete razvoja u Evropskoj uniji i njihovu primenljivost kod nas, imajući u vidu preostale kadrovske i druge resurse.
       Nije, međutim, problem samo u Ministarstvu. Problem je takođe u "podaničkom mentalitetu" naše naučne zajednice. Decenijama unazad naviknuti smo da bezrezervno slušamo vlast i ponašamo se kao da smo mi tu zbog nje, a ne ona zbog nas. Vlast treba da bude samo servis koji rešava probleme i omogućava nesmetano funkcionisanje zajednice. Dok to ne shvatimo i ne artikulišemo, ne treba očekivati bolje dane za nauku.
       Više o svemu možete naći na wb-sajtu: http://nauka2001.tripod.com.
      
       (Autor je profesor Beogradskog univerziteta)