Posle Drugog svet skog rata u Americi se osetila potreba za osnivanjem specijalizovanih obaveštajnih agencija koje je trebalo da rade na učvršćivanju američke pozicije u svetu i borbi protiv budućeg neprijatelja, obaveštajne agencije Sovjetskog Saveza KGB. Američki predsednik Truman potpisao je akt o nacionalnoj bezbednosti 1947. godine. Tim aktom bila je osnovana Centralna obaveštajna agencija. CIA je bila pod direkcijom Nacionalnog saveta za bezbednost (NSC). Njen zadatak je bio da koordinira obaveštajnim aktivnostima vladinih agencija i bavi se razvijanjem obaveštajne službe.
       Direktori CIA su bili ljudi različitih profila, od admirala Roska Hilenketera do diplomate i obaveštajnog eksperta Alana Dula, veterana CIA Vilijama Kolbija i lidera jedne političke partije Džordža Buša. Džordž Tenet je sadašnji direktor CIA. Na to mesto došao je 10. jula 1997. godine.
       Prema sopstvenim navodima CIA je nezavisna agencija odgovorna predsedniku i obaveštajnim komitetima kongresa SAD. Njen zadatak je da podržava predsednika NSC koji imaju zadatak da izvršavaju politiku nacionalne bezbednosti Sjedinjenih Američkih Država obezbeđujući aktuelne podatke značajne za spoljno obaveštavanje nacionalne bezbednosti. Zatim, da sprovodi kontraobaveštajne i druge specijalne aktivnosti kojima rukovodi predsednik države.
       CIA je organizovana u četiri glavna direktorata: obaveštajni koji analizira podatke iz raznih izvora i bavi se špijunažom vazdušnim i satelitskim snimanjima kao i kontrolom radija, telefona i drugih formi komunikacija. Njihove analize se distribuiraju kao izveštaj, predsedniku i drugim organizacijama koje se bave bezbednošću. Direktorat za operacije je odgovoran za tajne operacije i skupljanje obaveštajnih podataka (špijunažu) i druge specijalne zadatke. Direktorat naučne tehnologije se bavi razvijanjem tehničkih sredstava korisnih za izvođenje operacija agencije. Poslednji je administrativni direktorat koji se ne bavi samo administracijom već i osiguravanjem personala i informacija.
       Od samog osnivanja CIA je poznata po brojnim "uspesima" i skandalima. Oni su izveli tajne operacije posle kojih je Mohamad Mosadek, iranski premijer, svrgnut, a carstvo u Iranu restauirano (ponovo je postavljen iranski šah). Godinu dana kasnije bili su umešani u smenjivanje neprijateljske levičarske vlade u Gvatemali. Prvi javno poznat fijasko je bio invazija na Kubu 1961. godine u Zalivu svinja. Godine 1973. i 1974. agencija je uzdrmana zato što su njeni bivši operativci igrali "neprikladne uloge" u aferi "Votergejt".
       Mada se CIA uvek poredila sa protivničkom bivšom sovjetskom agencijom poznatom kao KGB, uvek je bila limitirana pravima koja su dozvoljavala da se bavi obaveštajnom i kontraobaveštajnom službom samo na tuđem tlu, dok je KGB imao ulogu i u funkcionisanju domaće policije.
       Da bi ostvarila svoju misiju, CIA se bavi istraživanjem i razvojem tehnologije visokog nivoa za obaveštajne ciljeve. Kao odvojena agencija CIA služi i kao nezavisan izvor analiza tema i vrlo je bliska sa drugim organizacijama i obaveštajnim službama kako bi političari u Vašingtonu dobili što bolje i tačnije podatke. Za budućnost ova agencija ima nekoliko novih izazova: kreiranje specijalnih multidisciplinarnih centara čiji su prioritetni zadaci borba protiv terorizma, špijunskih organizacija, internacionalnih organizacija, kriminalnih internacionalnih organizacija i trgovinu narkoticima kao i kontrola obaveštajnih službi, zatim jačanje partnerstva između nekoliko obaveštajnih službi radi skupljanja podataka i analiza iz svih izvora. Takođe se kao nov zadatak predstavlja aktivno učešće u obaveštajnim naporima analitičara zaduženim za teme nacionalne sigurnosti.
       CIA zapošljava veliki broj stručnjaka iz svih oblasti i u njoj je "konkurs" stalno otvoren. Kandidati naravno moraju da pristanu da žive u Vašingtonu i i da prođu testove i provere. CIA ne daje obaveštenja o tome koliko je ljudi zaposleno niti koliki je njihov godišnji budžet. Iz britanskih izvora saznaje se da je osamdesetih godina u CIA bilo zaposleno osamnaest hiljada ljudi u SAD i nekoliko hiljada u drugim državama. Pretpostavlja se da je budžet CIA oko trideset milijardi dolara.
       Ono što se u Americi posebno ističe kada se govori o CIA je činjenica da njenim agentima nije dozvoljeno da vrše atentate i bilo koji vid eliminacije ljudstva, osim u samoodbrani.