Američki obaveštajci već godinama prate šta se događa u svetu terorista. Godinama prate i Osamu bin Ladena. A sada su zatečeni najvećom terorističkom akcijom svih vremena izvedenom u srcu Amerike o čijem pripremanju nisu imali pojma

      Iako se nigde ne kaže, iako niko ne tvrdi niti ih optužuje, svi se pitaju šta je radila CIA, kada su joj se
       "provukli" toliki teroristi, koji su, možda, imali nameru i da udare na njihovo sedište. Možda, jer niko više ne pominje 11 putničkih aviona ukradenih sa američkih aerodroma, kako je glasila prva vest, već samo četiri koji su se "prizemljili" na već poznate lokacije (u Njujorku i Vašingtonu).
       Strašna tragedija koja je pogodila Ameriku očigledno je dugo i vrlo pažljivo pripremana i, sigurno, uključila veliki broj ljudi. Samo najveća i najbolja obaveštajna služba na svetu o tome nije imala pojma. Sada se Osama bin Laden (saudijski milioner i američki protivnik) optužuje za organizovanje ovog zločina, što on negira, a Amerikanci, i pored najozbiljnijih pretnji, ne mogu da pruže uverljive dokaze o organizatoru terorističkog napada.
       Shvatajući da Bin Laden predstavlja opasnost za Ameriku, CIA je još pre tri godine počela da šalje timove obaveštajaca u severni Avganistan da ubede vođu antitalibanske opozicije u Avganistanu da uhvate ili ubiju Bin Ladena. Ahmed šah Masud , vođa najveće antitalibanske grupacije na severu Avganistana smrtno je ranjen dva dana pre napada na Pentagon i Svetski trgovinski centar. Veruje se da je i to delo Bin Ladenove organizacije.
      
       Pokušaj
       Prema svedočenju sadašnjih i bivših obaveštajaca, SAD već godinama pokušavaju da ubiju bin Ladena i unište njegovu organizaciju Al kaida.
       Počelo je to još za vreme Klintonove administracije koja je shvatila da će Al kaida ugrožavati američke interese i vršiti napade na Amerikance po celom svetu. To se naročito intenziviralo posle napada na američke ambasade u istočnoj Africi 1998. godine.
       Osama bin Laden je proglašen za američkog neprijatelja broj jedan i protivno američkim zakonima traženo je da se on i fizički likvidira (ubije). U tom duhu je i novi američki predsednik Džordž Buš odredio pravu "kaubojsku" poternicu u kojoj se Bin Laden traži živ ili mrtav.
       U borbi protiv Bin Ladena Amerikanci su pokušali da ga "odseku" i od njegovog novca. Međutim, nikada nisu uspeli da mu uđu u trag (novcu), niti tokovima njegovog kretanja mada pretpostavljaju da Bin Laden čak zarađuje na berzanskim poremećajima koje izazove svojim akcijama. Nekoliko puta Amerikanci su raketirali mesta za koja im je javljeno da bi Bin Laden mogao da se nalazi. Ohrabrivali su avganistanske vođe da ga uhvate ili ubiju kao šeika Masuda, ali im je uvek javljano da su ti pokušaji propali.
       Danas američki zvaničnici tvrde da im je to bio prioritet u poslednjih nekoliko godina i da nije prošao nijedan dan a da nisu pokušali da pritisnu Bin Ladena i njegovu organizaciju. "Mislim da smo to radili koliko god smo mogli i da sada Bušova administracija to radi još žešće i pametnije", kaže Semjuel Berger, savetnik za Nacionalnu bezbednost u Klintonovoj administraciji.
       Američki napori nisu imali dozu urgentnosti prema ovom problemu kao što imaju danas, posle 11. septembra. Vašington nije izgradio jaku međunarodnu koaliciju fokusiranu da pobedi Al kaidu, organizaciju koju drugi narodi vide kao američki problem. Banke u Evropi i na Bliskom istoku stalno odbijaju američki pritisak da se preseče finansiranje Al kaide, dok bogati pojedinci iz Persijskog zaliva, nekad, pod vidom donacija za islamske humanitarne organizacije, nastavljaju da obezbeđuju finansijsku podršku Al kaidi.
      
       Globalni terorizam
       Pre skoro godinu dana, decembra 2000, CIA je dobila izveštaj o globalnim trendovima do 2015. godine, naručen od nevladinih eksperata u raznim oblastima. U tom izveštaju bilo je reči i o budućim mogućim konfliktima i borbi protiv terorizma. Govorilo se o državama koje su, ili koje mogu da budu, utočište terorista. Interesantno je da je i pored opasnosti koju je imao za Ameriku, Avganistan nekako bio "preskočen".
       Najviše pažnje posvećivalo se Iraku, Libiji, Siriji, Sudanu, Severnoj Koreji. Međutim, ono što se dogodilo 11. septembra, iznenadilo je američke obaveštajne službe. Zato je samo nekoliko dana kasnije (16.septembra) direktor CIA Džordž Tenet izdao memorandum pod nazivom "Mi smo u ratu". Tenet je naredio višim službenicima CIA i drugih obaveštajnih agencija da odmah počnu da koordinišu napore i dele sve informacije do kojih dođu, u novom ratu protiv terorizma.
       "Agencija mora dati svojim ljudima vlast da rade stvari koje im obično nisu dozvoljene", kaže se u memorandumu, prema rečima jednog zvaničnika koji je američkim novinama (Nenj Džork Times) detaljno objasnio dokument. "Ako postoji neka birokratska prepreka, preskočite je."
       U pomenutom memorandumu Tenet pominje i neke veoma važne greške koje su počinili pripadnici nacionalne obaveštajne službe, koje su iskoristili otmičari aviona 11. septembra.
       Kada su se skupile sve kockice ove tragedije izazvane terorističkim napadom i kada su mnoga "saznanja" prikupljena o teroristima pre i posle napada, počele su da izlaze na videlo brojne greške obaveštajne službe. Međutim, Tenet je to, na neki način, preskočio. "Nemamo vremena da se dogovaramo o načinu rešavanja problema; samo, rešimo ga." Dobri poznavaoci službenog obraćanja direktora agencije kažu da je neizrečena poruka memoranduma to da je birokratija postala previše rigidna poslednjih godina i da komplikuje napore obaveštajnih agencija da se suprotstave brzo narastajućim pretnjama koje predstavljaju Bin Laden i njegova mreža.
      
       Greške
       Ovaj memorandum Džordža Teneta očigledno je vrlo blaga kritika i još blaža samokritika obaveštajne službe i, najverovatnije, deo pokušaja g. Teneta da preduhitri vrlo moguću kritiku CIA za najgori obaveštajni promašaj posle Perl Harbora.
       Da podsetimo na slučaj Perl Harbora. Tada su, prema američkim priznanjima, postojala dokumenta o predstojećem napadu Japana, ali nisu na vreme prevedena. Prema podacima drugih bivših obaveštajaca iz drugih obaveštajnih službi, sva dokumenta su bila valjana i pravovremeno predata Amerikancima, ali ih oni nisu iskoristili.
       Posle 11. septembra najistaknutiji kongresmeni traže od CIA da što pre puste svoje službenike na "bojno polje". Međutim, CIA kaže da oni trenutno ubrzavaju proces regrutovanja novih agenata.
       Postaje sve jasnije da su CIA i druge obaveštajne agencije posedovale informacije, koje bi pod idealnim uslovima, tj. da su sklopljene na vreme i brzo izmenjane, dovele do nekih upozorenja koja bi u ovom slučaju mogla biti od velikog značaja.
       Sve više detalja i podataka o delovanju Al kaide u Americi izbija u javnost. CIA je primetila povećanu aktivnost u komunikacijama među članovima Al kaide, ali nije mogla da "provali" terorističke kodove. Sada kažu da je bilo znakova o mogućoj operaciji Al kaide, ali vreme i mesto napada nisu bili poznati. Još letos su američki antiteroristički analitičari predviđali da bi se napad mogao dogoditi za 4. juli i da bi mu cilj bili prekomorski američki interesi. To se nije dogodilo, ali sada Amerikancima predstoji "Noć veštica", popularni američki praznik iskorišćen za brojne horor filmove, zatim Božić i Nova godina.
       Sada se mnogi prisećaju i reči jednog nedavno preminulog službenika CIA koji je na proslavi veterana CIA, pred samu smrt, rekao da je američka obaveštajna služba desetkovana i da je potonula pod plimom tehnologije brzih kratkotrajnih vojnih poslova, nedostatka mozga, i da je sada nemoguće da ispuni najvažniju špijunsku misiju: upozori na sledeći Perl Harbor. Svi su mislili da su to reči jednog razočaranog starca koji "upozorava" na moguće katastrofe sećajući se mladosti, a upravo to im se i dogodilo - katastofa slična onoj u Perl Harboru. Na još veću žalost, Amerikanci su "Perl Harbor" dobro unovčili, kao i svoje učešće u Prvom svetskom ratu, i tada postali svetska sila. Kako će zaraditi na ovoj tragediji, ostaje nam da vidimo.
      
       Novi špijuni
       Posle 11. septembra Amerikanci su shvatili da njihova obaveštajna služba, ma koliko tehnički bila opremljena ( za satelitsko osmatranje, prisluškivanje i elektronsko presretanje poruka Amerikanci troše 10 milijardi dolara godišnje) ne može da se nosi sa ekstremistima novog veka, koji su u senci, govore u kodovima i kriju se po pećinama. Da bi se borili sa njima, moraće da se vrate staroj školi špijuniranja. To će, opet, ličiti više na hladni rat no na "topli", kako su Amerikanci navikli poslednjih godina i kako im se, u prvom trenutku, činilo da će izgledati i ovaj.
       Sada se američki analitičari pitaju šta bi trebalo da promeni nacionalna obaveštajna služba da bi vodila ovaj rat. Kratak odgovor je: skoro sve.
       Hladni rat zahteva stalni pritisak na protivnika. A u ovim trenucima najveći je pritisak na američku obaveštajnu službu. Pošto CIA ne može biti svuda, čak ni uz pomoć drugih obaveštajnih službi ( i bratske - britanske), pitanje je kako "upoznati" neprijatelja, znati njegove namere, infiltrirati se u njegov život, saznati njegove šifre. Meta američkih obaveštajaca su čvrsti ljudi koji se kriju u senci, protiv kojih špijunski sateliti, sistemi za nadgledanje i pametne bombe, znače veoma malo.
       " Ne može se ništa saznati o njima i njihovim namerama, osim iz ljudskih izvora", kaže za "Njujork tajms" Norbert Garet, bivši visoki službenik CIA, a sada predsednik jedne velike firme za obezbeđenje.
       Znači, samo ljudi mogu davati tačna obaveštenja u ovom ratu i samo ljudi ih mogu dobiti. U suprotnom, dobiće samo ono što su do sada dobijali - neprobojan zid iza koga se nalaze te potrebne obaveštajne informacije.
       "Sjedinjene Države nikada nisu vodile vojnu akciju toliko zavisnu od 'ljudske' obaveštajne službe ", konstatovao je Mark Lovental, bivši direktor u obaveštajnoj službi. "Ali, naš sistem nije postavljen tako da se bori protiv malih, mobilnih meta skrivenih u senci. "
       Špijuni CIA su loše opremljeni da se bore u " prljavom ratu", sličnom onome iz prve polovine prošlog veka.
       Na dugi rok Amerikanci moraju ponovo izgraditi svoju obaveštajnu službu sposobnu da se nosi i sa staromodnom špijunažom. Ali, pitanje je kako regrutovati novu generaciju. Onu koja nikada nije upoznala pravi rat, pravi strah i pravu opasnost.
       U dosadašnjem prestrukturiranju CIA je otpustila skoro sve klasične špijune. Ostalo ih je samo oko hiljadu krajem prošlog veka, a sada ih ima, verovatno, još manje. Stari špijuni su, po mišljenju jednog nekadašnjeg pripadnika obaveštajne organizacije, "odradili svoj posao u hladnom ratu, pobedili i nestali ".
       Kako će se snaći nova generacija u nepoznatom poslu, ostaje nam da vidimo, ali znajući sposobnost CIA za prilagođavanjem, verovatno će to brzo pokazati rezultate. Međutim, onda se postavlja pitanje koliko će ta služba biti velika, ako se nastavi i sa sadašnjim starim sistemom rada i ko će to da plati.
      
       MILAN DAMNJANOVIĆ
      
      

Kada je izgrađena železnica od Vašingtona do Velikih vodopada, predsednik gasne i električne kompanije Džon Meklin je kupio to zemljište i omogućio ljudima da rade u Vašingtonu, kao i stanovnicima Vašingtona da putuju na Velike vodopade i grad je nazvan po njemu. Veći deo tog zemljišta kupila je američka vlada 1959. godine za izgradnju štaba CIA, koji je završen 1961. godine.

      
      

Divlji Bil Juna 1942. godine američki predsednik Ruzvelt osnovao je OSS kako bi povezao nekoordinisane akcije različitih obaveštajnih agencija. (Iz ove agencije je kasnije nastala i CIA.) Glavni koordinator bio je Vilijam J. Donovan ("Divlji Bil"). Za vreme Drugog svetskog rata OSS je bila odgovorna za skupljanje i analizu obaveštajnih podataka sa terena na kome su američke snage vršile ili imale nameru da izvedu operacije. Tvrdi se da su njihove snage brojale oko 12 000 ljudi.        Divlji Bil Donovan bio je i na Balkanu, odakle je prema nekim svedočenjima poslao poruku, 1943. godine, da ne treba potcenjivati komuniste u Jugoslaviji i njihovog vođu - Tita. Predviđajući da će oni pobediti, Donovan je zaključio da bi oni mogli imati najviše uticaja na Balkanu.