Proteklog vikenda (od 12. do 14. oktobra) u salama bioskopa "Odeon" i Sava centra održan je Festival francuskog filma pod pokroviteljstvom francuske ambasade

      Pred publikom se našlo sedam ostvarenja iz najnovije francuske produkcije, a svaka dilema o posećenosti prve smotre francuskog filma nestala je još na svečanom otvaranju u gotovo punoj velikoj dvorani Sava centra. Festival su otvorili ministar za kulturu Srbije Branislav Lečić i francuski ambasador Gabrijel Keler, uz prisustvo predsednika Unifrance-a Danijela Toskana de Plantijea i autora i glumaca filmova sa programa.
       Sam festival je silovito startovao filmom "Vidok", debitantskim ostvarenjem mladog reditelja i scenariste Pitofa, eksperta za specijalne efekte ("Grad izgubljene dece", "Osmi putnik 4", "Asteriks i Obeliks protiv Cezara", "Jovanka Orleanka"). "Vidok" je efektna kombinacija fantastike, krimića, akcije i horora, smeštena u Pariz 1830. godine, kompleksna priča o privatnom detektivu Vidoku i njegovom sukobu sa tajanstvenim Alhemičarem, mitskom ličnošću što se krije iza magične maske kojom usisava tuđe duše i tako obezbeđuje sebi večnu mladost. Snimljen digitalnom tehnikom, uz prelepu fotografiju, napet, mračan i pun preokreta, ovaj raskošni istorijski spektakl je zapravo izazov Holivudu, i mogući favorit za nagradu Oskar za film sa vanengleskog govornog područja. Uz genijalnu Pitofovu režiju, aduti "Vidoka" su i u sjajnoj glumačkoj podeli, sa Žerarom Depardjeom i mladom nadom Gijomom Kaneom na čelu.
       Kane je uz fatalnu Aziju Arđento tumač glavne uloge u "Ujedu ljubavi", takođe mešavini trilera, fantastike i horora, u ne baš ubedljivoj debitantskoj režiji glumca Antoana de Kona. Reč je o savremenoj storiji o mladom folirantu koji po svaku cenu želi da bude učesnik glamuroznog pariskog noćnog života. Potraga za famoznim Žordanom, "kraljem" noćnog provoda, baciće ga u čeljust opasnih situacija, i "Ujed ljubavi" je, u stvari, apokaliptičan ali i nedorečen pogled na skriveno lice Pariza, modernog pakla u kome se prepliću smrt, seks, droga i alkohol.
       S druge strane, veteran Raul Ruiz nam se predstavio veoma neobičnom psihološkom dramom "Sin dve majke", bizarnom crnohumornom pričom o devetogodišnjem dečaku iz malograđanske porodice koji najednom počinje da tvrdi kako nije sin svojih roditelja. Njegova majka (igra je izvanredna Izabel Iper) biva uvučena u uvrnutu igru koja preti da pređe u nešto daleko opasnije. Reč je o briljantnoj kamernoj studiji o ljudskim odnosima u kojoj su svi likovi iščašeni i infantilni, i koja govori kako je tanka linija između zbilje i ludila. Ruizov film i po priči i po sumanutoj atmosferi neodoljivo podseća na dela Dejvida Linča, i samim tim zaslužuje posebnu pažnju.
       Ništa slično se ne može reći za film "Ugrizi me" rediteljke i scenaristkinje Kler Deni, u kome glavne uloge igraju Vinsent Galo, Beatris Dal i Florans Lore. To je konfuzna horor drama o ljudima opsednutim nesvakidašnjim porivom da dok vode ljubav sa neznancima, grizu i ujedaju do smrti svoje partnere. Mnogo krvi i seksa, a između ništa osim dosade, i stiče se utisak da je film pravljen samo da bi izazvao šok, ali kako i to deluje isprazno, "Ugrizi me" ostaje na nivou neuspelog pokušaja.
       Ni "Zabranjena ljubav" scenariste i režisera Žan-Fransoa Rišea ne doseže veće domete. U pitanju je nedorečena i povremeno zbrkana melodrama o (ne)dozvoljenoj ljubavi mlade Francuskinje (Viržini Ledoajen) i njenog momka Arapina (Jazid Ait). Problemi nastaju kada ona iz čistog hira ukrade veš u supermarketu, ali tu kreću i manjkavosti ove u srži plitke priče koja pretenduje da deluje duboko jer obrađuje i socijalnu (radničko okruženje), stalešku (brutalna policija i sitni kriminalci) i rasnu tematiku (belci i "obojeni"). No, sve to je tek dodaknuto, likovi su nezaokruženi, a kraj filma proizvoljan i bez pravog logičnog odgovora na postavljena pitanja.
       Sasvim nesvakidašnji pogled na Francusku revoluciju daje veteran Erik Romer u kamernoj drami "Engleskinja i vojvoda". Nastao po dnevnicima Grejs Eliot, engleske aristokratkinje koja je živela u Parizu, film je smešten u period 1790-1793. godine i pruža vizuru na važne istorijske događaje iz ugla zaklete monarhistkinje kakva je bila Grejs (igra je Lusi Rasel), naročito kroz njenu tananu platonsku vezu sa Vojvodom od Orleana (Žan-Klod Drajfus), protivnikom kralja Luja XVI iako mu je bio rođak. Snažno i nabijeno unutarnjim emocijama, mada pomalo statično, Romerovo delo ne manjka uzbuđenjima i predstavlja zanimljivu razglednicu jedne epohe.
       Festival je pravilno zaokružen ostvarenjem "Hari, prijatelj koji želi dobro", intrigantnom krimi dramom režisera i koscenariste Dominika Mola. Priča otpočinje susretom porodice mladog bračnog para na proputovanju sa Harijem (igra ga maestralni Serđi Lopez), poznanikom iz prošlosti, spremnim da se uvek nađe na usluzi. Njegovo naizgled bezazleno mešanje u život porodice pretvara se u krvavi košmar sa nesagledivim tragičnim posledicama. Izvrsno napisan i vođen, "Hari ..." je prodoran i opominjuć triler o tome šta biva kad poremećen čovek počne da se igra Boga.
       Prvi Festival francuskog filma u Beogradu ispunjava svrhu u svakom pogledu - kao mali presek široke palete trenutno najjače evropske kinematografije, premijerno je prikazano sedam filmova (u većini slučajeva neposredno posle njihovih svetskih prezentacija), od čega više od polovine spada među veoma dobra i vrhunska ostvarenja. Gosti festivala (reditelji Pitof i Riše, glumci Lopez, Ait, Lusi Rasel i Florans Lore) uverili su se da ovdašnja publika ceni i rado gleda francuski film, koji je svojim kvalitetom i kvantitetom, računajući FEST 2001. i redovni bioskopski repertoar, u poslednjih godinu dana predstavljen u najboljem svetlu našem auditorijumu. Stoga bi Festival francuskog filma bez problema mogao da dobije prefiks tradicionalnog, uz veći izbor naslova, razume se.
      
       VUK PAVLOVIĆ