- Uvek je bilo teško i povezano sa visokim rizicima predviđati šta će se dogoditi u jugoslovenskom filmu sledećih godina. Čak i u takozvanim boljim vremenima, kad nismo ni slutili kakve će nas strahote zadesiti krajem prošlog stoleća, nije se moglo nazreti šta će se događati u nastupajućim danima. Poslednjih desetak godina, kako su se izgubile tradicionalne producentske kuće a pojavile neke nove tvorevine sa nejasnim finansijskim izvorima, pojava svakog pojedinačnog filma delovala je gotovo kao pravo čudo i utoliko je veće čudo da je u tom razdoblju naš film beležio desetak dela godišnje. Po koju cenu, to ni mi zapravo ne znamo.
       Iako bi mnogi želeli da bude drugačije, slutim da će se i u sledećim godinama pojavljivati filmovi sa temom bombardovanja Srbije jer je ta tema dosad samo uzgred okrznuta, kao i dela sa podlogom povezanosti uličnog i visokog kriminala. Ovo drugo je i dalje neprekidno prisutno u našoj stvarnosti i, nažalost, još dugo će biti, jer kako je sjajno rekao danas nepravedno potisnuti pesnik i mislilac Dušan Matić, prošlost dugo traje. Uostalom, pojave modernog kriminala i sveprisutnog terorizma će još dugo bojiti početak novog milenijuma.
       Oduvek je jugoslovenski film bio opsednut najrazličitijim povodima, pa se tako i dogodilo da u najcrnjim danima propadanja Jugoslavije i Srbije, naš film zadrži kritičku oštricu prema zvaničnoj ideologiji samozvane levice (koja crna levica), objedinjena sa prostaštvom tzv. radikalskog tipa!), premda, i to je veseli paradoks, gotovo svi naši filmovi su urađeni (osim Petrovićevog "Zemlja istine, ljubavi i slobode", i još ponekog) uz materijalnu podršku Slobinog Ministarstva za kulturu!
       Ako će nešto pomeriti vladajuće stereotipe u našem filmu onda je to nepredvidljiva pojava novih autora, ali i povratak prerano otpisanih asova našeg filma, poput Šijana, Makavejeva, Gorana Markovića, Srđana Karanovića, koji su već desetak godina na magarećoj klupi čekanja, dok nove filmove često ostvaruju autori koji su najbrži u sticanju novih sponzora. Kad nema prepoznatljive kulturne politike, moralo se i tako, ali dokle?
      
       MILAN VLAJČIĆ,
       filmski kritičar "Politike"