U našoj zemlji antraks se ne proizvodi. Ali imamo bacil antraksa koji se koristi isključivo za medicinske svrhe

      Ugledni profesor doktor specijalista medicine pukovnik Ljubiša Krstić, načelnik Instituta za mikrobiologiju VMA, objašnjava kakve su opasnosti od antraksa i kako se treba protiv njega boriti.
      
       Postoji li opasnost od antraksa u Jugoslaviji?
       - Prema zvaničnim informacijama institucija koje se takvim istraživanjima bave, samo tri bakterije su svrstane u Jugoslaviji. To su antraks, tularemija i kju groznica. Sve tri postoje, kao bolest. Tularemija je nedavno zabeležena u BiH, ali i u sokobanjskom regionu. Antraksa ima kod stoke, godišnje do 50 slučajeva, pa i prenošenja na ljude koje smo do sada sve uspešno izlečili.
      
       Koliko je antraks opasan?
       - Potencijalno on je jedan od najubojitijih bioloških agenasa, jer ima veliku smrtnost. Ali, ovo što se sad piše u novinama, o ovim kovertama u Americi, mislim da je to više propaganda. Ako ja otvorim pismo i udahnem te spore, samo ću se ja razboleti, ali ne mogu preneti na bilo koga drugog.
      
       Znači, ne prenosi se sa čoveka na čoveka?
       - Tačno tako. I to mora da se zna. Čovek koji se zarazio od krave koja ima crni prišt, on to može preneti na drugog čoveka samo ako taj neko drugi dodirne tu njegovu krastu.
      
       A postoji li mogućnost da se čovek zarazi iz pisma?
       - Postoji, ali čovek pojedinac, a ne više ljudi.
      
       Šta da radi čovek koji dobije pismo i posumnja da je u njemu prah antraksa?
       - Treba da odnese u najbližu medicinsku ustanovu: u Gradski zavod za zaštitu zdravlja, Republički zavod, Medicinski fakultet, VMA... Dijagnostika nije nikakav problem. Bilo koja mikrobiološka laboratorija to može da uradi.
      
       Znači, čovek može to sam da odnese, nije neophodno da zove bilo kakve medicinske ili toksikološke ekipe?
       - Da, čovek to može sam da odnese. Najopasnije je kad se prah baca iz vazduha i kad se udahne. A zašto bi čovek iz pisma udahnuo!? I ako ga dodirne nema nikakvih opasnosti. Naše i mikrobiološke i veterinarske službe su osposobljene da na vreme dijagnostikuju i da rade na sprečavanju širenja bolesti.
      
       Koji su simptomi, kako čovek može da primeti da je zaražen ovom bakterijom?
       - Pojedinac to ne može sam da prepozna. I lekarima je teško da prepoznaju bez naše dijagnostike. Potrebno je potvrditi dijagnozu izolacijom bakterije, jer simptomi mogu da budu kao bilo kojeg drugog agensa koji napada pluća. I pulmolog koji je veoma kvalifikovan ne može da prepozna da li je antraks ili nešto drugo. On može postaviti samo dijagnozu da taj čovek ima upalu pluća ili nešto drugo, etiološku dijagnozu, ali uzročnik ne može postaviti. Znači, mora se uzeti taj sadržaj pluća ili nekog drugog dela gde je zahvaćeno, da bi se izolovao bacil, pa da onda mi njima kažemo to je to.
      
       Postoji li mogućnost masovne zaraze?
       - Postoji samo putem aerosolnih bombi. Znači, iz vazduha. Neko može da napravi bombu od sto kilograma tih spora i da je baci. Onda se one rasprše i zarazi se onaj koji udahne te spore, ali tu je i reč o količini praha koji mora da se udahne, tako da to nije tako dramatično kako se predstavlja.
      
       Proizvodi li se antraks u našoj zemlji?
       - U našoj zemlji antraks se ne proizvodi. Niko se ne bavi njegovom produkcijom. Ali, imamo bacil antraksa isključivo za medicinske svrhe, za zaštitu i za dijagnostiku.
      
       Postoji li mogućnost da naša zemlja na neki način bude ugrožena antraksom?
       - Ne verujem da postoji takva mogućnost. Ne verujem da smo neki značajan cilj za one koji ga imaju.
      
       J. JANjIĆ