U Srbiji je od 1991. registrovano 89 slučajeva oboljenja ljudi od antraksa. Svi su zaraženi preko stoke i svi su uspešno izlečeni. Da li su danas mogući i neki drugačiji ishodi

      Poštari sa strahom prebiraju poštu, sekretarice ispruženih ruku i s glavom okrenutom na drugu stranu otvaraju poslovna pisma, a ni ostali se više ne raduju pismima kao nekad. Sumnja se i u mnogo šta drugo. Policajci su pojačali pažnju na ulicama i svuda gde bi nešto moglo biti sumnjivo, a narod otvorenih očiju prati prilično alarmantne vesti na televiziji. Bauk terorizma kruži oko Zemljine kugle, ovog puta biološkog terorizma, pod šifrom - antraks!
       Svet je zahvatila neslućena antraksofobija. Sve je krenulo iz Amerike, gde je 5. oktobra registrovan prvi slučaj bolesti izazvan antraksom (u narodu poznatog kao crni prišt) kod urednika fotografije jednog tabloida na jugu Floride Roberta Stivensa (63), koji je u međuvremenu umro. U sledećih 11 dana registrovano je još 12 sličnih oboljenja, pa i kod jedne bebe, za koju se takođe veruje da je preminula baš od antraksa.
      
       Surove i neslane "šale"
       Sve je više ljudi koji prijavljuju pisma sa belim prahom. Jedno takvo pismo stiglo je i u kabinet lidera Demokratske partije u Senatu američkog Kongresa Toma Dešla, koje je otvoreno u prisustvu 50 ljudi. Policija na Kapitol hilu saopštila je da je u ovom pismu bio prah pozitivan na bakteriju antraksa, a onda su svi podvrgnuti preventivnom lečenju antibioticima. Stvar je postala sasvim ozbiljna. Panika je uzela maha, iako su mnoga pisma imala samo ukus neukusne šale.
       Američki ministar zdravlja Tomi Tompson pojavu antraksa na Floridi i u Njujorku nazvao je slučajevima bioterorizma. "Sigurno je da je čin terorizma ako se antraks pošalje poštom", rekao je ministar i najavio da će od Kongresa zatražiti više od 1,5 milijardu dolara da bi se preduzele odgovarajuće mere u borbi protiv terorizma. Deo tog novca trebalo bi da bude iskorišćen za nabavku lekova, čije bi onda zalihe bile šest puta veće od sadašnjih, što će omogućiti da se mesec dana leči 12 miliona ljudi.
       Iz Stejt departmenta naređeno je i američkim ambasadama širom sveta da naprave zalihe antibiotika koji se koriste protiv antraksa.
       Preduzete su mere i za sprečavanje nekog drugog vida bioterorizma. Posebno se strahuje od virusa variole, koji je istorija registrovala sa pogubnim posledicama, jer je usmrtio više ljudi nego bilo koja druga infekcija. Zato je Vlada SAD naložila Ministarstvu zdravlja da do početka sledeće godine pripremi najmanje 40 miliona seruma protiv ovog virusa.
       Antraksofobija je zahvatila i ostali svet. Australiju je samo u jednom danu, u ponedeljak 15. oktobra, potreslo sedam uzbuna zbog sumnjivih supstanci koje bi možda mogle imati uzročnik antraksa. Posebno velika panika zahvatila je Evropu. Retko u kojoj zemlji nije registrovana neka uzbuna.
       I naš glavni grad Beograd imao je svoj "trening". U ponedeljak uveče bankarska službenica Marija Ćeranić u poštanskom sandučetu svog stana na Obilićevom vencu br. 1 pronašla je kovertu u kojoj je bio neki beli prah. Odmah po pozivu, policija je blokirala celu zgradu, a došla je i mobilna toksikološka ekipa. Marija i njena ćerka, sa još šest policajaca, zadržani su celu noć u karantinu na VMA, reklo bi se više zbog straha nego stvarne potrebe. Naše najopremljenije laboratorije na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA) preuzele su taj misteriozni prah, potom i prah iz još dve prijavljene sumnjive koverte i sutradan zvanično saopštile stručan nalaz: misteriozni prah koji je prethodne noći potresao Beograd sa svojom užom i širom okolinom bio je - brašno! Nešto slično se u sredu dogodilo u zgradi JAT-a na Novom Beogradu. I opet ništa, što ne znači da se panika povukla.
      
       Neuništive bakterije
       A šta je antraks?
       To je akutno infektivno oboljenje koje prouzrokuju spore bakterije bacillus anthracis. Ime je i dobio po grčkoj reči antracis, što znači ugalj. Kod kožnih oboljenja on se javlja u obliku čireva koji i podsećaju na ugalj. Bolest od ove bakterije - kako objašnjavaju medicinski stručnjaci - javlja se u tri oblika: kožni, plućni i crevni antraks. Najveći problem je što se ova bolest teško prepoznaje, ali se brzo razvija. Može se preneti preko kože, udisanjem i gutanjem. Simptomi se najčešće javljaju u toku prve nedelje. Kod kožnih oboljenja počinje u vidu crvene mrlje koja svrbi i za nekoliko sati prelazi u mehurić, koji puca sam od sebe ili češanjem, potom on postaje crn, tvrd i suv. Pri udisanju simptomi se javljaju poput prehlade, sa pogoršanjem nastaju ozbiljniji problemi u disajnim organima. A pri gutanju nastaju stomačna zapaljenja, pa je moguće povraćanje krvi ili se javi teška dijareja. Preventiva može biti vakcina, a leči se penicilinom i drugim antibioticima. Zbog brzog razvoja bolesti, zakašnjenja u lečenju mogu biti kobna.
       Načelnik Instituta za mikrobiologiju VMA prof. dr Ljubiša Krstić kaže da je ova bakterija primarno patogena za životinje, da izaziva bolest kod životinja travojeda. Njene biološke karakteristike važne su zato što formira sporu koja može da preživi decenijama u zemljištu. Prema pisanim informacijama zvaničnih svetskih institucija koje su se ovim bavile, Englezi su negde 1943. godine eksperimentisali sa antraksom na ostrvu zapadno od Škotske, a žive spore zadržale su se tamo i do danas. Preživljavaju u svim uslovima: i u snegu, i u ledu, i na visokoj temperaturi. Pošto se tako dugo zadržava u zemlji, prvenstveno stradaju životinje koje pasu.
       - Kod nas se godišnje registruje do 50 slučajeva oboljenja stoke od antraksa - kaže profesor Krstić. - Bilo je slučajeva da se preko stoke zaraze i ljudi. U našoj zemlji za poslednjih deset godina, od 1991, bilo je 89 slučajeva oboljenja ljudi od antraksa (od toga 55 na Kosovu i Metohiji). Svi su zaraženi preko stoke. U 1999. i 2000. godini nije bilo nijednog slučaja oboljenja. Ove godine imali smo jedan slučaj u Moravičkom okrugu. Svi su uspešno izlečeni, pa i ovaj poslednji. Bili su to sve kožni antraksi. Oni se lako leče, za razliku od plućnih, kod kojih je to komplikovanije.
       Zbog svojih karakteristika, antraks je pogodan za biološko oružje, kaže profesor Krstić. Može se lako proizvesti i u velikim količinama. Pošto je otporan, može se proizvesti i u vidu aerosola i na cilj baciti iz vazduha. Da li to neko radi i antraks koristi u ratne svrhe, to znaju samo obaveštajne službe, jer o takvim stvarima javno se ne govori.
       I pored svega, profesor Krstić veruje da antraks ne može imati neke katastrofalne posledice, bar ne onakve kakve bi se iz sadašnje panike mogle naslutiti. Ne može imati neke masovnije posledice ni u svetu, pa ni kod nas (o tome u okviru).
      
       Pretnje ekoterorizmu
       I profesor dr Dragan Joksović, načelnik Centra za kontrolu trovanja pri VMA, slaže se da masovne opasnosti od antraksa nema, ali upozorava da velika opasnost preti od - hemije.
       - Na naše insistiranje, Centra za kontrolu trovanja, vladinom uredbom 1996. obrazovan je Republički komitet za hemijske akcidente (katastrofe), u kojem je obrazovan Koordinacioni tim za udese većih razmera. Insistirali smo da se on osnuje jer problem hemijskih akcidenata nije samo problem zdravstvene službe. Dali smo predlog šta ko treba da radi od nadležnih ministarstava - šta radi Ministarstvo zdravlja, šta radi policija, šta radi Ministarstvo industrije ili saobraćaja, šta radi hidrometeorološka služba i drugi u nekim nepredviđenim situacijama.
       Htelo se, kaže, da se sve situacije predvide.
       - Ako znamo da mi u Beogradu imamo fabriku hemijskih proizvoda i ako se ona, ne daj bože zapali, mora se unapred predvideti šta ko treba da preduzme. Nažalost, sve je ostalo na predlozima, na izboru članova, na deljenju funkcija... - kaže profesor Joksović. - Pre mesec dana lično sam išao da upozorim nadležne šta se može dogoditi. Bili su začuđeni da takav komitet uopšte postoji. A sad kad se ovo (na Obilićevom vencu i u JAT-u) desilo - frka i haos. Daj policiju, daj vojsku. U ovakvim situacijama najmanje su nadležni vojska i policija.
       Konkretno, u slučaju Obilićev venac, to je izgledalo ovako, priča profesor Joksović:
       - Baš zbog toga što se ne znaju jurisdikcije, šta ko radi, svu noć zvala nas je policija. Razumemo i njih, imaju problema, jer su prvi informisani. Njih su zvali ljudi iz celog Beograda: ovaj dobio paket iz Amerike, a iz paketa ispao prašak (a ono bio stiropor), ko god je dobio pismo, zvao je policiju da pita da li da otvori ili da ne otvori. Pošto su mediji radili tako kako su radili, neki su otišli na Torlak, a na Torlaku se ništa ne leči; kažu uprava ABHO poslala svoje jedinice u skafanderima, a nije uprava ABHO, nego Centar za kontrolu trovanja... Pošto policija nije znala šta da radi, svu noć su nas zvali da mi idemo i uzimamo ta pisma ili da nam oni donesu ta pisma. Zamislite to: nek samo jedan odsto od dva miliona Beograđana dobije pismo, izračunajte koliko je to pisama! I svako to pismo da ispitamo i damo odgovor da li je kontaminirano!? To je besmisleno.
       Joksović okrivljuje medije, jer su stvorili takvu atmosferu da se ljudi s pravom plaše. Neka informacija procuri u jednu televiziju, onda jedna od druge preuzimaju, i - stvori se haos. Osim toga, kaže, izjave su dobijali od nekompetentnih ljudi...
      
       Povećan rizik
       Načelnik Centra za trovanje ne spori da postoji rizik:
       - Mi smo pod rizikom. Ceo svet je pod rizikom. Realno, postoji povećan stepen opasnosti od biološkog i hemijskog oružja. To je evidentno. Ali za takve situacije mi moramo biti spremni i organizovani. Postoji realna opasnost od akcidenata - cisterne hlora, amonijaka i ne znam kojih sve hemijskih materija idu kroz Beograd. Zar ne mogu da se sudare na nekoj raskrsnici?! Pre tri godine imali su akcident u Borči, gde je iscurilo dve i po tone amonijaka. Zahvaljujući tome što smo tako organizovani i što nije bilo puno ljudi, za dva sata zbrinuli smo 170 ljudi. A šta da je bilo pet hiljada ljudi? Gde bi ih smestili? Klinički centar bi rekao: Izvinite, to nije naše, jer se nismo prethodno dogovorili da je to njihovo. I policija i ostali mogli bi da kažu: To nije naše! Zato je možda i dobro što se ovo ovako odigralo, da sednemo i da uradimo sve što je potrebno.
      
       JOVAN JANJIĆ