U vodećoj levičarskoj partiji vodi se rasprava da li je moguće reformisati partiju sa Miloševićem na čelu. Njegove pristalice, međutim, smatraju da bez Miloševića neće biti ni reformi, ni partije

      Socijalistička partija Srbije je, mimo svoje volje i pod pritiskom zlehude sudbine, postala najdemokratičnija partija u inače demokratskoj Srbiji. Ta frapantna konstatacija, koju često izriču funkcioneri SPS-a u neformalnim razgovorima sa njihovim medijskim starateljima, ogleda se u prostim i lako proverljivim činjenicima - samo u toj partiji se rukovodstvo usudilo da odbije zahteve predsednika, samo u SPS-u se može primetiti više frakcija, a u vrhu partije je čak registrovano nekoliko kandidata za šefa partije, koji prilično indiskretno odmeravaju snagu pred konačnu borbu za levičarski presto. Jedini problem levičarskih demokrata predstavlja antidemokratski potencijal, koji je pažljivo sakupljan u proteklih 10 do 60 godina, zboga čega može lako da poništi svaku mogućnost naknadne demokratizacije ili reforme partije.
       Predsednik SPS-a Slobodan Milošević zatražio je u ponedeljak, 8. oktobra, da partija ostane jedinstvena i da se više angažuje u međunarodnoj borbi protiv terorizma jer je Srbija među prvim zemljama koja je krenula u borbu protiv tog zla da bi oholi svet tek sada shvatio šta zapravo predstavlja terorizam. Prema izvorima NIN-a, pozivom njegovom zameniku Živadinu Jovanoviću obnovljena je komunikacija između simbola srbijanskih socijalista i partije koja je gotovo prekinuta od početka avgusta kada mu članovi rukovodstva nisu ispunili zahteve. Nakon pomenutog razgovora, u vrhu partije su vođeni razgovori o aktivnostima za odbranu Miloševića, kao i položaju funkcionera SPS-a koji su angažovani u udruženju Sloboda, jer se nekako veruje da bi Sloboda mogla da postane kišobran za stvaranje nove socijalističke partije sastavljene od ortodoksnih, iz mramora isklesanih levičara.
      
       Šegrt
       Rasprava o budućnosti partije, koja bi da se reformiše ali ne i da promeni predsednika, sadašnje aktiviste i birače, nastavljena je na novim sastancima kolektivnog rukovodstva SPS-a. Očekuje se da će pripadnici dogmatskog ili reformističkog, autentičnog ili dosovskog krila socijalista ponovo ispitivati čvrstinu partije, kada u sredu 17.oktobra Izvršni odbor bude raspravljao o položaju Dmitra Šegrta, bivšeg člana najužeg rukovodstva i šefa poslaničke grupe u Saveznoj skupštini, koji je javno zatražio temeljne reforme i drugačije rukovođenje partijom.
       Priča o Šegrtovim zahtevima otvorila je, međutim, lavinu unakrsnih ispitivanja koja su pokazala da najvatreniji zagovornici reformi imaju nečeg dogmatskog na levoj strani, dočim tvrdi slobisti nisu lišeni osećaja za neophodnost promena. "Pa, kada smo mi tražili da se Milošević ne kandiduje za predsednika na Petom kongresu, Šegrt nam je pretio da će ispisati sve članove iz Kikinde ako Sloba ne bude kandidovan. A sada mi branimo Slobin položaj od njega. Neverovatno" - komentariše visoki funkcioner SPS-a, koji je ubeđen da je Šegrtovo ponašanje povezano sa željom da ostane direktor uspešne fabrike "Toza Marković".
       Na drugoj strani, ljudi koji sebe opisuju kao reformiste, tvrde da ne žele da budu posmatrači propadanja partije, do čega će neminovno doći ako rukovodstvo bude čekalo da se Sloba vrati iz zatvora, a dosovci u strahu pobegnu iz zemlje i ostave im vlast na tanjiru. "Niko ne može da pravi imidž u partiji napadima na Miloševića ili njegovu suprugu, kao što niko ne bi trebalo da njihovom tobožnjom odbranom pravi pozicije u partiji. Ako neko želi uspon u SPS-u, on to može da učini samo žestokim radom na jačanju partije, organizovanjem raznih opozicionih akcija i stalnim kontaktima sa članstvom", ocenjuje generalni sekretar SPS-a Zoran Anđelković u razgovoru za NIN.
      
       Nagodba
       I dok su mediji bili zabavljeni pričama o sukobima tvrdih reformatora i mekih dogmata, Sekretarijat je razmatrao Nacrt programske deklaracije kojom se predviđaju ozbiljne promene espeesovskog programa, od zalaganja za decentralizaciju kojom bi se obezbedilo jedinstvo Srbije, evropskih integracija preko povezivanja zemalja jugoistočne Evrope, do predloga za razmatranje o civilnom služenju vojnog roka ili uvođenja lokalne policije. Prema relativno ozbiljnim izvorima, predstavnika tvrde struje Živadina Jovanovića, koji je izlagao promene u programu na Sekretarijatu, prekinuo je Branislav Ivković rečima "Žiko, valjda sam ja ovde reformista, a ne ti."
       Socijalistički sagovornici NIN-a kažu da je u najužem rukovodstvu postignut kompromis prema kojem bi se, kroz programsku deklaraciju, znatno inovirao partijski program, dok bi reformisti odustali od zahteva za vanredni kongres i promenu predsednika. Ovo poslednje, ipak, predstavlja glavnu tačku razdora u, inače, granitnoj partiji. Buntovnici u SPS-u kažu da su programske reforme potpuno besmislene ako se ne promeni predsednik, dodajući da u protivnom SPS neće moći da računa na pridobijanje novih glasača, ulazak u Socijalističku internacionalu, kao i da kolektivno rukovođenje podseća na davno prošla, komunistička vremena.
       "Oni su u velikoj zabludi, jer kada im ljudi na mitinzima aplaudiraju, oni aplaudiraju pre svega Slobodanu, pa tek njima jer misle da ga oni menjaju dok je u zatvoru", kaže jedan od čvrstih slobista i dodaje da SPS prima nove članove samo kada se Sloba pojavi pred Haškim sudom.
      
       Javnost
       U međuvremenu, ljudi vraćaju članske karte. "Predsednik SPS-a Slobodan Milošević nije operativni, već politički organ partije. I da je ovde, on se ne bi bavio operativnim vođenjem partije. Čvrsto sam uveren da svako ko misli da može da postane lider SPS-a, dok se osnivač i nesporni lider partije nalazi u haškoj tamnici, u velikoj je zabludi", kaže Živorad Igić, doskorašnji član Sekretarijata, koji je u medijima već označen kao predstavnik tvrde struje u partiji.
       Poslednja istraživanja javnog mnjenja pokazala su da se rejting socijalista popravlja prvi put od septembra prošle godine (prema Stratedžik marketingu imaju devet, dok im Medijum daje procenat više), kao i da nezadovoljstvo jednogodišnjim učinkom nove vlasti nije nimalo zanemarljivo. To je za čuvare oktobarskih tekovina bilo dovoljno da zaključe kako se stare snage vraćaju na scenu, jer su njihovi naslednici pokazali neiskustvo u vladanju, nedostatak tehnokratskih kadrova i "preveliku toleranciju prema onima koji to zloupotrebljavaju".
       Prema rečima direktora istraživačke kuće "Medijum" Srbobrana Brankovića, kriza u DOS-u neće osnažiti pozicije SPS-a jer će ljudi koji su se razočarali u vladajuću koaliciju, odlaziti u apstinente ili u neki od budućih dosovskih blokova. "U Srbiji još postoji čvrsta dualistička podela između Miloševićeve politike i bloka demokratskih snaga, zbog čega socijalisti mogu da zabeleže porast rejtinga samo ako privuku glasače radikala ili Stranke srpskog jedinstva. Već na sledećim izborima može se očekivati stvaranje policentričnog političkog sistema i tek kada Srbija ne bude podeljena na dva politička fronta, socijalisti će imati šanse da eventualno privuku nove birače. Ali pre toga, oni moraju da se oslobode nasleđa Miloševićeve politike", kaže Branković.
       Upravnica Centra za politikološka istraživanja javnog mnjenja Instituta društvenih nauka Ljiljana Baćević ocenjuje da bi jedino ozbiljnim promenama partija mogla da očekuje opstanak na političkoj sceni. "Struktura njihovih simpatizera ne pruža im nikakve razloge za optimizam - svega četiri odsto su ljudi mlađi od 30 godina, dok ubedljivu većinu predstavljaju ljudi stariji od 60 godina. Zato se može reći da će ta partija, ukoliko ostane na sadašnjem kursu, postepeno ali neminovno slabiti i na kraju nestati sa scene. To ne znači da bi partija procvetala ako se odluči na značajne reforme, jer i taj potez vuče rizik gubljenja tvrdog, neokomunističkog jezgra birača. Ali je ostajanje na starim pozicijima svakako rizičnije."
      
       Članstvo
       Na ulazu u zgradu, u kojoj je smeštena do prošle godine najveća partija na Balkanu, ne može se videti nijedan znak, natpis ili zastava socijalista što ljudima zainteresovanim da se učlane u SPS bitno otežava novi angažman. Na ulazu u zgradu može se videti da je proradio obnovljeni restoran u podrumu zgrade na Studentskom trgu. Partijski funkcioneri su pre septembarskih izbora ponosno saopštavali da SPS ima između 600 000 i 650 000 članova, da bi za godinu dana izgubili polovinu članstva. Neki funkcioneri, međutim, kažu da broj partijskih knjižica tek treba utvrditi, ali da ih svakako ima neuporedivo manje od 300 000.
       Iako je rejting partije u protekloj godini padao kao kolica u filmu "Oklopnjača Potemkin", socijalisti imaju najveći Izvršni odbor (55 članova) i Glavni odbor (300) u zemlji. "To deluje čudno, ali je jako dobro za očuvanje jedinstva partije. Nekada su sednice Glavnog odbora trajale sedam ili 15 minuta, a sada svaka sednica Izvršnog odbora traje po 10, 11 sati, što nam omogućava da te tenzije ili nesporazume ublažimo. Naš cilj je da povratimo poziciju sa septembarskih izbora, ali bismo do tada morali da sačuvamo sadašnje birače a zatim vratimo poverenje onih koji su se uplašili ili razočarali. Drugi cilj je da izbegnemo lomove ili podele u partiji, jer u tom slučaju sigurno bi svi imali štete. Treći cilj je da pokrenemo partijsku mrežu jer smo mi i dalje jedina partija koja u svakom selu ima organizaciju. Svi ti ljudi su bili u malom šoku, teško su primili ove poraze. Sada ih treba zaposliti", kaže Anđelković.
       Zahvaljujući prošlogodišnjoj veličanstvenoj izbornoj kampanji, kao i neispunjenim obećanjima velikih partijskih sponzora, partija se nalazi u velikim dugovima, iako Anđelković kaže da SPS ove godine uspeva da plati troškove i posluje sa pozitivnom nulom. Partija ima lokalnu vlast u 36 opština (najveća je Vranje), ali je reč o sredinama koje više traže pomoć nego što su u stanju da budu uporište socijalistima. Za nekoliko meseci, SPS je prešao put od svemoćne do prestrašene organizacije. Njeni novi funkcioneri nose skromna odela, puše narodne cigare i prvi put u karijeri mogu da pričaju o švedskom socijalizmu. Ovdašnjim smrtnicima je, međutim, teško da po drugi put u to poveruju.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ
      
      

Javna suđenja Na osnovu tekstova najboljih medijskih talibana moglo bi se zaključiti da se sednice Glavnog odbora SPS-a mogu održavati samo u Centralnom zatvoru, a Pokrajinskog u Sremskoj Mitrovici, da se ne bi naljutili Čanak i ostali borci za decentralizaciju. Gotovo da nema tog funkcionera kome nisu pronađeni milionski računi u Švajcarskoj, neverovatne zloupotrebe položaja ili veze sa ovdašnjim mafijaškim institucijama. Ali, nekim čudnim slučajem, organi pravne države još nisu izrekli nijednu presudu socijalističkim funkcionerima, iako su u nezavisnim policijskim medijima već obavljeni čitavi procesi. Možda će se jednog dana nešto utvrditi na suđenju, ali je svim dobronamernim ljudima jasno da je Željko Simić protivpravno otuđio nekoliko stotina maraka, jednu tabakeru i dva upotrebljavana parfema. Socijalistički funkcioneri izražavaju čuđenje što se procesi, ni sudski ni medijski, ne vode protiv ljudi koji su se najviše okoristili položajem u levičarskim partijama. "Ljudi koji su nama, pa i celoj državi, naneli najveću štetu, sada su postali udarne pesnice nove vlasti, a mi nosimo njihove belege. Svaki put kada neko oštrije kritikuje DOS, novine objave neku izmišljenu optužnicu protiv njega, to zatim svi prenesu i tako vas osude. To što niste krivi, nije važno", objašnjava jedan od javno prozvanih socijalista, koji uzaludno čeka sudski poziv. Čelnici SPS-a iz obe struje, reformske i dogmatske, tvrde da DOS preko javnih suđenja želi da stvori opoziciju po svojoj meri, mirnu i konstruktivnu, dok istovremeno abolira najkrupnije prestupnike iz bivše vlasti koji su 5. oktobra, negde posle podne, platili ekstraprofit novim vlastima.