DPS je prinuđen na referendum. Ako odustane od njega, čime krši sporazum sa liberalima, može računati na pad manjinske vlade

      Crnogorska vlast otpočela je, zasad bez opozicione Koalicije za Jugoslaviju, pripreme za referendum o državnom statusu koji se planira za proleće naredne godine, a neformalno se već pominje 22. mart kao datum njegovog održavanja.
       Prvi korak u pripremama je izrada Nacrta posebnog zakona o državnom statusu (leks specijalisa) koji je na insistiranje Liberalnog saveza usvojila skupštinska komisija i koji bi ovih dana trebalo da bude pred crnogorskim poslanicima. Ovaj zakon bi važio samo za jednokratnu upotrebu, odnosno za održavanje referenduma i tretirao bi se u sklopu opšteg Zakona o referendumu koji je usvojen početkom ove godine. Leks specijalis je na komisiji (čiji su rad bojkotovali poslanici Koalicije za Jugoslaviju) usvojen glasovima liberala i Socijaldemokratske partije, koalicionog partnera DPS-a. Njime je predviđeno da na referendumu bude postavljeno samo jedno pitanje, koje glasi "Da li ste za to da Crna Gora bude nezavisna država sa međunarodno-pravnim subjektivitetom?" Ukoliko bi to pitanje dobilo podršku većine izašlih birača, referendum bi se smatrao uspelim. Pravo glasa na njemu imali bi, naravno, samo građani sa biračkim pravom.
       Šanse da ovakav predlog prođe u Skupštini su nikakve. Od ukupno 77 poslanika, SDP i liberali zajedno imaju samo 12, pa kad bi ih podržala i dva albanska poslanika, zakon ne bi mogao proći. Demokratska partija socijalista, koja je u koaliciji sa SDP-om (manjinsku vladu te koalicije podržavaju liberali), nema nameru da glasa za takav zakon što je nagovestila i uzdržavanjem prilikom njegovog usvajanja na komisiji. DPS smatra da bi odluka na referendumu bila validna ako dobije većinsku podršku građana koji su glasali, a pod uslovom da je na referendum izašla većina onih koji imaju pravo glasa.
       Visoki zvaničnik DPS-a Miodrag Vuković rekao je za NIN kako treba pokušati da se iznađu "rešenja koja mogu pomoći da se uvaži politička realnost Crne Gore i zadovolje sugestije međunarodne zajednice, što bi rezultiralo korektnim referendumom čiji bi rezultat svi prihvatili". Izlazak kvalifikovane većine je za to, veruje on, neophodan, ali i dva referendumska pitanja. Pored postojećeg, DPS će insistirati da Koalicija za Jugoslaviju odredi drugo pitanje.
       Posle razgovora sa crnogorskim predsednikom i liderom DPS-a Milom Đukanovićem, Bulatović je 29. avgusta insistirao na promeni uslova za referendum, tražeći ravnopravniji tretman za opoziciju na državnoj televiziji, parlamentarnu kontrolu policije, prečišćavanje biračkih spiskova. On je posle razgovora sa Đukanovićem saopštio da "ne dolazi u obzir da sadašnja vlada stvara ambijent za referendum" i naznačio da je bilo reči "o koncentracionoj vladi, ali bez ikakvog dogovora".
       Nekoliko dana potom, Đukanović i DPS koji su dotad odbijali svaku mogućnost deobe vlasti sa SNP-om, nemajući kud, pristali su na koncentracionu vladu. DPS, s jedne strane ucenjen liberalima, koji su pretili rušenjem manjinske vlade ako se ne počne sa pripremama za referendum, a s druge strane prinuđen na kompromis sa SNP-om kao najjačom partijom opozicije, ponudio je referendumski sporazum svim partijama. Njime je bilo predviđeno donošenje odluke i zakona o referendumu, a potom formiranje koncentracione vlade koja bi odradila sav ostali posao koji je opozicija zahtevala: čišćenje biračkih spiskova od umrlih ili izmišljenih birača, izmeštanje SDB-a iz MUP-a, "provetravanje" režimskih medija, posebno televizije. SNP i njegovi koalicioni partneri su, međutim, odbili da razgovaraju o tome, insistirajući na dijalogu Srbije i Crne Gore na saveznom nivou.
       "Tek kad se to završi, možemo razgovarati o potrebi održavanja referenduma", poručio je potpredsednik SNP-a Zoran Žižić nedavno i to dan nakon što je Bulatović u jednom vojvođanskom mediju saopštio da je Crnoj Gori referendum neophodan. Kao što će DPS zbog zaokreta ka nezavisnosti ostati bez podrške jednog dela svojih birača, ali i nekih funkcionera (što se već desilo na aprilskim parlamentarnim izborima), i SNP, kako se nezvanično može čuti, kuburi sa dve struje - jednom liberalnijom, čiji je Bulatović predvodnik i koja je svesna da je referendum nužan, i drugom tvrđom, koju predstavlja Žižić, a koja ne želi kompromis sa ovdašnjom vlašću.
       Uoči skupštinske rasprave o leks specijalisu, Bulatović o stavovima svoje partije u jednom intervjuu kaže: "Ako DPS odbije razgovore sa Vladom Srbije i Saveznom vladom, smatram da je nužan sastanak Koalicije za Jugoslaviju, Savezne vlade, DOS-a, Vlade Srbije i predsednika SRJ... na kome bi trebalo odlučiti ima li smisla sa režimom Mila Đukanovića tražiti mogućnost razgovora. Očigledno je da se rešenje mora tražiti u Crnoj Gori. Nakon farse oko opstrukcije dijaloga sa saveznim organima i Vladom Srbije, Đukanović će sada mnogo teže sa SNP-om moći razgovarati isključivo o referendumu".
       Opcije su vanredni izbori ili referendum, zaključio je lider SNP-a.
       Potpredsednik Narodne stranke Predrag Drecun veruje da od razgovora Beograda i Podgorice i ne bi bilo koristi, jer bi obe strane ostale na pozicijama - federacija, odnosno nezavisna Crna Gora u savezu sa Srbijom. On je za NIN rekao da bi održavanje takvih razgovora stvorilo preduslov za otpočinjanje dijaloga u Crnoj Gori. Dijalog treba da sadrži dva seta pitanja: uslove održavanja referenduma i tehniku njihove realizacije. Ako se dogovorimo oko prvog, normalno je da ćemo biti kontrolori. Ali zaista ne možemo da prihvatimo ovaj zakon koji je usvojila krnja koalicija u Crnoj Gori i to nepodržana od najjače partije u njoj. Pod ovim uslovima bojkot referenduma je siguran, kazao je Drecun, ponavljajući da na referendumu pravo glasa moraju imati državljani i odlučivati većina izašlih od ukupnog broja upisanih birača.
       Komentarišući tvrdnje Koalicije za Jugoslaviju da će referendum u Crnoj Gori bez njenog učešća izazvati "sankcije" međunarodne zajednice, Drecun je rekao da NS na osnovu nekih "neformalnih kontakata ima saznanja da bi moglo doći do stezanja kaiša Crnoj Gori i potpune redukcije donacija".
       DPS je prinuđen na referendum. Ako odustane od njega, čime krši sporazum sa liberalima, može računati na pad manjinske vlade. Karta na koju DPS sada može igrati je kompromis sa SNP-om oko referenduma, za koji inače liberali tvrde da je odavno postignut i to na najvišem nivou.
      
       MILA RADULOVIĆ
       (BETA)