("Vladika nije bio na Banjici", NIN br. 2650)

      Intervju NIN-u dao sam dan pred svoj odlazak iz Beograda, nisam ga autorizovao pa se provukla ta greška o Banjičkom zatvoru. Sa vladikom Nikolajem Velimirovićem bio sam u istoj ćeliji, ali u Okružnom zatvoru u Beogradu, koji se nalazio na današnjem Trgu Nikole Pašića.
       Moje poznanstvo sa vladikom Nikolajem datira iz 1939. godine kada je u manastiru Žiča moju tadašnju suprugu Gizelu, Jevrejku, prekrstio u Gordanu, ime koje i danas nosi. Uhapšen sam od Nemaca 1942. i stavljen u istu ćeliju sa vladikom Nikolajem, kažem u Okružnom zatvoru a ne na Banjici. Preko čuvara, folksdojčera, uspeo sam da dobijem ćebe za vladiku i da mu donose bolju hranu. Dimitrije Ljotić je kod Nemaca izdejstvovao da vladika bude prebačen u manastir Vojlovicu. Ponovo smo se sreli u Parizu '45. gde je vladika bio moj gost, pa u Njujorku u prostorijama Srpske crkve, 1947. Posle svega što je preživeo, vladika je bio veoma iscrpljen, bilo je normalno da mu se nađem pri ruci i brinem o njemu. Još su živi svedoci toga, sa kojima bih, g. Vladimira Kulmatičkog, ukoliko ima želju, mogao da upoznam. Ono o čemu mu teča nije pričao, ne znači da se nije i dogodilo.
      
       BRANKO MILINOVIĆ,
       Los Anđeles, SAD