Rusi zatvaraju svoj špijunski elektronski centar na Kubi iz kojeg su, veruje se, mogli da prisluškuju čak i Belu kuću i iz kojeg je sovjetska armija dobijala, prema tvrdnji Raula Kastra, 75 odsto vojnih strateških informacija. Zatvara se i ruska baza u Kam Ran Beju, u Vijetnamu. Razlozi: nema hladnog rata, a baze su skupe

      Dok Amerikanci otvaraju nove vojne baze gde god je to moguće - u šta nas uverava i sopstveni prostor - Rusi u stranim zemljama zatvaraju svoje baze. U tom, donekle zakasnelom, odrazu američke pobede i ruskog poraza u hladnom ratu naziremo, s jedne strane, trijumfalnu posesivnost SAD, a sa druge priznanje da je Rusija u svemu, sem u nuklearnom arsenalu, izgubila status globalne velesile. I inače skupe, baze na stranom tlu se Rusima više ne isplate, jer su izgubile nekadašnju svrhu i namenu.
       Predsednik Putin je nedavno lično saopštio da Rusija zatvara svoj radarski i prislušni centar na Kubi, koji je u hladnom ratu bio glavno uporište sovjetske elektronske špijunaže u blizini SAD, kao i svoju pomorsko-vazduhoplovnu bazu u Kam Ran Beju, u Vijetnamu.
       To su poslednje ruske baze u inostranstvu koje se zatvaraju posle dezintegracije Varšavskog ugovora, povlačenja ruskih trupa iz Istočne Evrope i raspada nekadašnjeg Sovjetskog Saveza pre više od jedne decenije. Ostaju još baze u nekima od bivših sovjetskih republika (Moldavija, Gruzija, Kazahstan, Uzbekistan, Tadžikistan), ali je većina njih, u skladu sa obavezama koje je Rusija dala OEBS-u, predviđena za demontažu, osim ako nove države nisu želele drugačije i to potvrdile sporazumima o vojnoj saradnji sa Rusijom.
       Odluka o zatvaranju špijunskog elektronskog centra u blizini Havane, pozdravljena inače na Zapadu kao potez koji simbolizuje kraj hladnoratovskog neprijateljstva Rusije prema Americi, nije donesena bez otpora u ruskom vojnom vrhu, sudeći po novinskim izveštajima koji pominju "burnu" raspravu predsednika Putina sa maršalima i generalima. "Predsednik je tražio da se uštedi na unutrašnjim resursima", objasnio je general Anatolij Kvašnjin, načelnik Generalštaba. "Kubi plaćamo 200 miliona dolara godišnju kiriju. Za te pare možemo da kupimo i u kosmos lansiramo 20 vojnih satelita." Očigledno je da je vojni vrh imao tvrdog sagovornika: nekadašnjem iskusnom obaveštajcu Vladimiru Putinu teško se može prebaciti da ne zna koliko je skupa moderna špijunaža.
       Špijunski centar Lourdes u blizini Havane, izgrađen je 1964, posle iskustva sa kubanskom raketnom krizom, i zapošljava oko 1 500 Rusa, pretežno vojnih obaveštajaca i elektroničara. Neki američki kongresmeni i, još više, obaveštajci - skloni inače preuveličavanju opasnosti od nekadašnjeg Sovjetskog Saveza ne bi li se javnosti preporučili sopstvenom velikom budnošću - tvrde da su Rusi iz ovog centra, udaljenog samo 150 kilometara vazdušne linije od obala SAD, prisluškivali čak Belu kuću, NASA centre i Američku ratnu avijaciju, a da se o drugim vojnim komunikacijama i ne govori. Rusi to nikad nisu potvrdili - niti stavili do znanja da je baš to tako - ali se Raul Kastro, kubanski ministar odbrane, hvalio da je sovjetska armija iz ovog špijunskog centra dobijala 75 odsto vojnih strateških informacija.
       Sada Rusija nema iste strateške ciljeve kao nekad Sovjetski Savez, ali su Amerikanci zbog zatvaranja baze na Kubi izuzetno zadovoljni. Za predsednika Buša to nije bio samo znak da je hladni rat istinski završen, nego i saznanje da je "predsednik Putin razumeo da Rusija i Amerika nisu više neprijatelji".
       Nisu bili srećni Kubanci, ne samo zbog gubitka onih 200 miliona dolara od godišnje rente (koja je isplaćivana uglavnom u naturi, ruskom naftom), nego i iz bojazni da će se pogoršati politički odnosi između Kube i Rusije. Predsednik Putin je požurio da ih uveri da se to neće desiti, a oni su našli i utehu u šansi da će sami, osposobljeni da rukuju ruskim radarskim i elektronskim uređajima, uspešno špijunirati Amerikance kao nekad Rusi.
       Baza u Kam Ran Beju, u Vijetnamu, donekle je iz anahroničnije, ali manje iznenađujuće, priče. Ta baza se Rusima u novim okolnostima iskazala kao suvišan luksuz. Oslabljena Ruska flota, čiji brodovi rđaju u luci u Vladivostoku, dok posada čeka zakasnele plate, odavno je prestala da se preganja sa američkom Sedmom flotom u vodama Pacifika. U isto vreme Vijetnamci su, shvativši da neće moći da podignu kiriju nezainteresovanom korisniku, sami sugerisali rešenje. Rusi će se povući već od januara 2002, dve godine ranije nego što je ugovor predviđao, a baza će biti "korišćena za društveno-ekonomski razvoj zemlje", to jest biće preobražena u komercijalnu luku za pristajanje i remont stranih brodova.
       Dve zemlje su sačuvale "duh strateškog partnerstva" - bilo šta da to znači, mimo eventualne kupoprodaje oružja - a Rusija je pre toga otpisala Vijetnamu 85 odsto duga iz sovjetske ere, procenjenog na 11 milijardi dolara. Sa postupnim zatvaranjem vojnih baza na stranom tlu Putinova Rusija nastoji da bude politički razumna i ekonomski racionalna regionalna sila koja se bez nostalgije oslobađa hladnoratovskog sovjetskog balasta. Predsedniku se pri tom teško može prebaciti da je, u želji da sa Amerikom izgradi partnerstvo zasnovano na poverenju, lakoverno upao u stupicu, jer je Rusija suočena sa jednom prostom, ali tvrdom i ubedljivom činjenicom: nema para da bude bilo šta drugo nego što jeste.