NAZIV:Orfej iz teretane (Knjiga čitanja 3)
AUTOR: Tanja Kragujević
IZDAVAČ: "Prosveta", Beograd 2001.

      Bogdan A. Popović
      
       Pesnička bibliografija Tanje Kragujević (prvu zbirku objavila je davne 1966) broji jedanaest naslova. Započet studijom Mitsko u Nastasijevićevom delu (1976), njen kritičko-esejistički rad se zasad uobličava u trima knjigama koje joj slede. Poslednja u nizu je zapravo dvodelna zbirka kritika pisanih povodom dela kod nas objavljenih tokom druge polovine devedesetih. Predmet tekstova svrstanih u prvi odeljak Orfeja iz teretane je romansijerska i pripovedna proza (manjim delom i esejistička), o pesničkim knjigama je reč u drugom.
       Odmah uočljiva neobičnost ovih dveju selekcija kritika (razume se, s obzirom na ovdašnju praksu) bez sumnje je u tome što udružuju tekstove o delima stranih i domaćih autora. Strani prozni pisci, pri tom, reprezentuju nekolike savremene evropske književnosti, poneku južnoameričku i, na drugoj strani zemaljskog šara, japansku. Pesnici su, dočim, odreda Evropljani - Šveđani, Poljaci, Italijani i, među njima, poneki Englez, Rumun, Grk. Govor, tako, ide o prozi (da spomenemo neke od autora) Luisa Sernude, Danila Harmsa, D. M. Tomasa, Kenzabura Oea, Gižerma Martinesa i, potom, Pavla Ugrinova, Svetlane Velmar Janković, Živojina Pavlovića, Milice Mičić-Dimovske, Gorana Petrovića. A u drugom bloku, o poeziji Volasa Stivensa, Čezara Pavezea, Vislave Šimborske, Tita Patrikija, Roberta Musapija i Božidara Timotijevića, Simona Simonovića, Draginje Urošević, Ane Ristović, Saše Jelenkovića.
       Posredi je, rekli bismo u prvi mah, stan dardna forma kritičke panorame koja, sama po sebi (u konkretnom slučaju pogotovu), teško može biti koncepcijski jedinstvena. Tanja Kragujević se, međutim, potrudila da nađe formulu kadru da objedini predstavnike tako različitih duhovnih podneblja, književnih tradicija, poetičkih orijentacija. Stvaralačke nakane pisaca kojima se bavi ona, u naknadno pisanom uvodnom eseju ("Oružari i draguljari"), povezuje u ravni njihovog odnosa spram stvarnosti "lišene iluzije istorijskog humanizma". Spram "fenomena civilizacijskog poništenja" i "potpune marginalizacije subjekta". Naglašava, drugačije kazano, načine na koje se ovi pisci sučeljavaju sa nesigurnošću vremena i prostora, koliko i sa sopstvenom. A to će reći: načine na koje se svekolika nesigurnost reflektuje u njihovim stvaralačkim idejama, konceptima, postupcima.
       Teško je zamislivo da su dela svih ovih prozaika i pesnika unapred probrana ne bi li argumentovala jedinstvenost autorkinog načelnog stanovišta. Ali je izvesno da ih objedinjuje njen kritički diskurs. Svojstva kritičkog pisanja koja, po njenom mišljenju, nalaže priroda današnje književnosti - podrazumeva se da im i sama teži - pripisala je Tanja Kragujević metodu Bojane Stojanović-Pantović (u tekstu o Nasleđu sumatraizma). Plodotvornost strategije čitanja se, naime, potvrđuje povezivanjem "interaktivnih dimenzija" književnog teksta i samog čitanja. Na "najosetljivije problemsko mesto" u tekstu pouzdano se usredsređuje samo "metodološka heteronomija" primerena "stvarnosti disperzivne stvaralačke prakse"... Nismo daleko od uverenja da je na delu i praktikovanje kritičarskog zanata blisko razumevanju Nenada Šaponje - odvijanje spirale tekstualnih stvarnosti pri čemu zapisi o susretima sa njima nisu drugo do svojevrsna autobiografija čitanja. Dodajmo: i štedrog aktiviranja (Kragujevićeva bi rekla "upošljavanja") impozantnog i, bogme, uzavrelog čitalačkog iskustva. Nije, najzad, slučajno svoje kritičko-esejističke radove autorka nazvala knjigama čitanja.
       Učinke kritičkih tekstova Tanje Kragujević, stoga, ponajpre nalazimo na smerovima stvaralačkog i intelektualnog samopotvrđivanja i, dakako, afirmisanja autonomnosti discipline o kojoj je reč. (Među dokaze u prilog definiciji kritike kao komunikacijskog posrednika između teksta i čitaoca teško bismo ih uvrstili.)
       A posebnu vrednost knjige Orfej iz teretane vidimo u tome što neke značajne pojave u savremenoj domaćoj književnosti na svoj način promišlja u širem kontekstu evropskih (pa i svetskih) književnih kretanja.