Sporenja oko prava na organizaciju ovogodišnjeg sajma knjiga nisu se, ipak, odrazila na izložbene štandove, na njihovu popunjenost i posećenost

      U uobičajeno oktobarsko vreme i ove godine otvoren je Sajam knjiga u Beogradu. Ovog puta pod novom firmom i od novog organizatora. To je, kako se na prvi pogled i čini, najvažnija i najkrupnija razlika u odnosu na dosadašnje sajmove, a ishod je očekivan, onakav kakav treba da bude: knjiga se uzdigla iznad svih razlika!
       Na jednoj od većih evropskih manifestacija pisane reči opet je dosta novih knjiga, i to dobrih knjiga; izlaže oko 480 izdavača, među kojima su najveći srpski i crnogorski izdavači i 86 stranih izdavača; a prvih dana ne manjkaju ni uobičajene gužve ispred izložbenih štandova.
       I pored toga što je knjiga u ovom slučaju, naizgled, pokrila mnoge razlike, u pozadini su ipak ostali neraščišćeni ne baš mali nesporazumi. A kod Srba je tako: gde je dvoje, tu uvek nešto ne štima! Problem u konkretnoj situaciji nastao je oko toga ko je imao pravo da organizuje Sajam knjiga. Udruženje izdavača i knjižara Jugoslavije već odavno je odštampalo plakat sa datumom održavanja 46. međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, od 23. do 29. oktobra. Za taj datum održavanja sajma, u sopstvenoj organizaciji, zakazalo je i prošle godine osnovano Poslovno udruženje izdavača i knjižara Srbije i Crne Gore.
      
       Kultura i politika
       Skupština grada Beograda i Ministarstvo za kulturu Srbije dali su za pravo ovom drugom udruženju da organizuje sajam. Ono prvo, Udruženje izdavača i knjižara Jugoslavije, nije se s tim pomirilo, pa je pisalo najvišim funkcionerima u zemlji. Istovremeno, od Privrednog suda zatražilo je zaštitu datuma održavanja Sajma knjiga i uopšte autorskog prava na ovu manifestaciju, uvršćenu u međunarodni kalendar sajmova, u njenoj organizaciji. Nedelju dana pred zakazani početak, Privredni sud odbio je ove zahteve. Udruženje na čijem čelu je odnedavno Živadin K. Mitrović najavljuje žalbu Višem privrednom sudu, ali vremena da se nešto promeni u zakazanom datumu više nema. Advokat ovog udruženja Đorđe Ivanišević na konferenciji za novinare kaže: "Otimanje 46. međunarodnog sajma knjiga u Beogradu bilo je prejudicirano krajnje pretencioznim mešanjem države." Odbor za kulturu Demokratske stranke Srbije poziva dva udruženja da se nagode. Predsednik Upravnog odbora Poslovnog udruženja izdavača i knjižara Srbije i Crne Gore Predrag Marković kaže da je taj poziv iz dobre namere, ali i da to njemu liči na mešanje politike u kulturu.
       Dakle, kao organizator sajma ostalo je Poslovno udruženje izdavača i knjižara Srbije i Crne Gore. Ovoj manifestaciji dato je novo ime - Prvi milenijumski beogradski sajam knjiga. Na lepo osmišljenom plakatu, koji je uradio Jugoslav Vlahović, a gde se na tradicionalno nadovezuje savremeno, umesto godine 2001. ispisano je 20001, preko kojeg piše "Greška nije naša!" Da li je ili nije greška i kako to tumačiti, ostavljeno je svakome na volju.
       Gotovo svi domaći izdavači odazvali su se ovom sajmu (primećeno je jedino da nema "Draganića" i novosadskih "Svetova"). Istovremeno, mnogi obećavaju da će doći i na onaj drugi, 46. sajam, koji najavljuje Udruženje izdavača i knjižara Jugoslavije, a za koji se još ne zna kada će biti održan.
       Sajam liči na pravi mali "grad knjige", kako je s pravom nazvan. A da bi bio "grad", sada su, prvi put, obeležene "ulice" imenima naših velikih pisaca, kojih još nema u gradu Beogradu. Kroz centralni eo arene, Hale 1, gde izlažu najveći izdavači, prolazi Bulevar Borislava Pekića, levo po obodu je Venac Miloša Crnjanskog, desno Venac Danila Kiša, a galerija nosi ime Gece Kona. U Hali 14 su ulice Nikolaja Velimirovića, Desanke Maksimović, Isidore Sekulić, Branka Ćopića, Mike Antića, Duška Radovića, Vaska Pope, Miodraga Bulatovića, Meše Selimovića i Vojislava Despota.
       I sam sajam sada izgleda drugačije u vizuelnom smislu. Pesnik i književni kritičar Gojko Božović, glavni urednik "Stubova kulture", to ovako opisuje: "Drugačije izgledaju štandovi, pregledniji je raspored izlagača i razdvojeni su izdavači od trgovaca. Ovaj sajam, za razliku od prethodnih, ne liči na buvljak. Novost je i to što je olakšano snalaženje posetilaca i samom činjenicom da su uvedene ulice. Posebno važno je što je ovaj sajam neuporedivo manje bučan od ranijih, jer je novi organizator uveo vrlo precizna pravila o proizvodnji buke na pojedinim štandovima. Ovaj sajam, s druge strane, pokazuje realnije stanje u savremenom srpskom izdavaštvu. Kada pogledate veličinu štandova na ovom sajmu, pa uporedite koliko su ti isti izdavači imali prostora na ranijim sajmovima, onda ćete videti da su neki, kao 'Stubovi kulture', ostali pri prostoru iste veličine, dok su mnogi izdavači sada radikalno smanjili sopstveni izlagački prostor. To nam govori da ekonomija dobro reguliše stvari i da se na vrlo efikasan način suočava sa realnošću."
      
       Primat "Narodne knjige"
       Svoje mesto zadržao je i ove godine naš najveći izdavač "Narodna knjiga", koja je na prethodna dva sajma proglašavana za najboljeg domaćeg izdavača. Na ovogodišnji sajam izašla je sa više od 200 novih naslova. Vida Basara-Crnčević, direktor marketinga u ovoj kući, s ponosom ističe da je "Narodna knjiga" pridobila ljubav gotovo svih živih srpskih pisaca, pa su, kako kaže, ovde izašli skoro svi značajni novi srpski romani, među kojima su "Poslednja ruža Kolubare" Radovana Belog Markovića, "Petkana" Ljiljane Habjanović-Đurović, "Jesenja svila" Danila Nikolića, "Džon B. Malkovič" Svetislava Basare, "Hobo" Zorana Ćirića, "Ikona" Ljubice Arsić, "Mrena" Milice Mićić-Dimovske, "Besudni dan" Pavla Ugrinova...
       Sad već više ne nova edicija ove kuće, "Antologija svetske književnosti", za sajam je objavila "Žila i Džima" Anri-Pjer Rošea, "Ravelštajn" Sola Beloua, potom svetski hit Umberta Eka "Baudolina", evropski prvenac prvog američkog romana Salmana Ruždija "Bes", a svakako se izdvaja i četvrti deo romana "Hari Poter i vatreni pehar" Džoane K. Rouling, autorke koja je do sada u svetu prodala 11 miliona primeraka knjige o ovom dečaku.
       Tu su još i razne druge knjige iz različitih oblasti, kao što su psihologija ili popularna medicina, potom rečnici, priručnici i sve drugo što se može smestiti među korice. Jer, kako kaže gospođa Vida Basara-Crnčević, "Narodna knjiga" i dalje insistira na svojoj izdavačkoj politici - pokrivanje svih žanrova, rodova i vrsta.
       "Rad" ove godine objavljuje 56 novih knjiga. "S obzirom na izuzetno teško stanje privrede, pogotovo izdavaštva koje ne može biti teže, mislim da je to čak mnogo novih knjiga. Raspeti smo do pucanja", kaže direktor ove kuće Simon Simonović. Ali, dodaje, da bi bilo još novih knjiga da nisu imali problema sa sindikatom (zbog, kako kaže, nekoliko neradnika među 38 zaposlenih, sa kojima ne znaju šta da rade) i problema sa pravosuđem, jer ne može da izvrši izvršne presude Privrednog suda. Iz tih razloga, napominje, "Rad" je pretrpeo štetu od oko 900 000 dinara, od čega mu se, veli, "plače".
      
       Najavljeni nobelovac
       Dva važna iskoraka "Rad" je napravio ove godine. Prvi je objavljivanje Sabranih dela Jovana Dučića, u šest tomova, vrlo pouzdanog izdanja bez bilo kakvih grešaka i bilo kakve cenzure. Drugi iskorak, koji nagoveštava okretanje ove kuće ka leksikografiji, odnosno tzv. strateškim knjigama, jeste pojava Hebrejsko-srpskog rečnika, sa više od 60 000 hebrejskih reči, koji je priredio Željko Stanojević. Reč je o rečniku kakav nemaju mnogi evropski narodi.
       "Rad" ne bi bio to što jeste bez svoje čuvene biblioteke "Reč i misao", koja ove godine ima devet novih knjiga, među kojima se izdvajaju priče "Tamo neki Luka" Hulija Kortasara, pripovetke "Pre nego što kažeš 'halo'" Itala Kalvina ("Rad" je, inače, objavio gotovo sve što su ova dvojica pisaca napisala) i roman "Uslišene molitve" Trumana Kapota.
       Pokrenuto je i "večito jubilarno kolo" ove biblioteke, da bi se zadovoljilo interesovanje mlađih čitalaca za knjigama koje su objavljene pre 20, 30 ili više godina. "Rad" je, između ostalog, postao poznat i po tome što najavljuje nobelovce, objavljuje pisce koji su kod nas malo poznati, a onda se ispostavi da ti pisci dobiju Nobelovu nagradu. Takav slučaj je i sa ovogodišnjim dobitnikom te najprestižnije svetske književne nagrade V. S. Najpolom, čiju knjigu je ova kuća objavila još 1981. godine. Sada je, u ovom kolu, ponovo objavljena.
       Tu je još dosta zanimljivih knjiga u različitim edicijama.
       Simonović napominje da "Rad" ove godine ne bi uspeo da nije bilo pomoći ustanova i ministarstava širom Evrope, pa i dalje. Pomoć su dobili od ambasade Poljske u Beogradu, Ministarstva kulture Grčke, Fondacije "Urani" iz Atine, Ministarstva kulture Španije... Pojavu Hebrejsko-srpskog rečnika pomogli su Ministarstvo kulture Srbije, "Tehnikum" i Američko-jevrejska organizacija za distribuciju pomoći. Ali, Simonović naglašava da je taj izinos koji su dobili ipak manji od štete koju je "Rad" ove godine pretrpeo.
       Na štandu ovog uglednog izdavača gost je NIN, sa knjigama iz svoje izdavačke delatnosti.
       "Prosveta" je izašla sa sedamdesetak novih naslova, što je kako kaže direktor i glavni urednik ove kuće dr Milisav Savić, možda manje nego prošle godine, ali, s obzirom na sve što se dešavalo u "Prosveti", ni taj broj nije za potcenjivanje. Savić veruje da će "Prosveta" već iduće godine, ako nastavi sa sadašnjom tendencijom, zasijati u punom svetlu, kao nekada, kada je bila najveći izdavač i u Jugoslaviji i na Balkanu.
       Direktor ove kuće pokušava da povrati stare "Prosvetine" pisce, poznata imena. Ove godine najznačajniji je Danilo Kiš, sa tri knjige. Njegovu generaciju obeležila su još tri pisca: Mirko Kovač, Filip David i Branimir Šćepanović. Za tu četvoročlanu grupu Mirko Kovač je govorio da su svi oni izašli iz šinjela Miodraga Bulatovića. Svi su bili "Prosvetini" pisci i sada se ponovo pojavljuju u "Prosveti" sa svojim najlepšim pričama, odnosno pripovetkama. Savić ističe da Mirko Kovač, bez obzira na svoje političke stavove, pripada srpskoj književnosti, a da to verovatno i on sam smatra, pošto pristaje da ga objave srpski izdavači.
       U "Prosvetinoj" najvažnijoj ediciji "Naj" ove godine pojavljuju se još i najlepše pripovetke Aleksandra Tišme, Vide Ognjenović, Jovana Radulovića, potom najlepše priče Mome Kapora, Svetislava Basare i Davida Albaharija. Od poezije, tu su najlepše pesme Matije Bećkovića, Rajka Petrova Noga, Jovana Dučića, Branka Miljkovića i Sergeja Jesenjina.
      
       Ukrštanje kultura
       "Nolit" je za sajam objavio 60 novih knjiga, što je pola od planiranog. Poznati pesnik Dobrica Erić, glavni urednik ove izdavačke kuće, kaže da je to zato što se jedno vreme zastalo, što su tri meseca utrošena u onom nagađanju oko poreza, inače bi svih 120 knjiga bilo na sajmu. A zastali su, kaže, jer nisu bili načisto da li uopšte da štampaju knjige ako bi unapred morao da se plati porez, kako je bilo predviđeno. "Nolit" opet pokreće nove biblioteke, tako da ih sada ima 17. Biblioteka "Ruža vetrova" otvorena je za sve pesnike današnjice, pa su ove godine tu knjige Draginje Urošević, Dragana Dragojlovića i Dušana Ilića. U biblioteci "Novi nolitovci" su zanimljive knjige mladih pisaca koji se prvi put pojavljuju u ovoj kući. U saradnji sa "Srpskom knjigom" iz Rume (sa kojom, inače, objavljuju dosta zajedničkih knjiga) i sa "Draganićem", pokrenuta je biblioteka "Vilino kolo" koja objavljuje mali lirski roman "San gružanske letnje noći" Dobrice Erića. Biblioteka "Poklon za najdražeg" objavljuje Tagorin "Gradinar" i Bećkovićeve pesme "Nisi ti više mali", dok biblioteka SRP (Srpsko rodoljubivo pesništvo) donosi prvi put u celini "Pesme bola i ponosa" Milutina Bojića, ponovljeno krfsko izdanje iz 1817. godine...
       Sa dosta reprezentativnih knjiga pojavljuje se izdavač u zamahu "Klio". Ove godine izašao je sa 40 novih naslova. Najviše se ističu tri nove biblioteke: "Polis", "Gral" i "Agora". U ediciji "Gral" ima sedam novih naslova i svi zavređuju pažnju, jer dolaze iz različitih kultura. Direktor i glavni urednik izdavačke kuće "Klio" Zoran Hamović kaže: "Jedan od osnovnih ciljeva ove edicije jeste da prevodimo ne samo sa engleskog koji dominira, nego i sa drugih jezika i da ne zapostavljamo poetike već uveliko zapostavljenih književno-stvaralačkih prostora. Imamo, recimo, vrlo zanimljiva ukrštanja, kojima se često služimo, da, primera radi, prevodimo sa engleskog Kineza koji piše na tom jeziku ili Kineskinju koja piše na francuskom jeziku. Interesuje nas taj put amalgama koji neko ponese, kulturnog identiteta sa kojim dolazi u drugu kulturu i ta vrsta dodira sa drugim identitetima, drugim kulturama."
       Među takvim piscima su Kinez Ha Đin, Rus Mark Haritonov, Nemac Zigfrid Lenc, Italijanka Marta Moraconi...
       Istorijska biblioteka "Polis", koju uređuje Smilja Marjanović-Dušanić, ove godine objavila je šest izuzetno vrednih knjiga: kapitalno delo Žilbera Degrona "Car i prvosveštenik", delo koje je od svoje pojave (1996. u Francuskoj) već steklo epitet jedne od najboljih vizantoloških knjiga koje su se poajvile poslednjih decenija, "Istorija Balkana" Stevana Pavlovića, po mnogo čemu izuzetna knjiga, koja je rezultat autorovog četrdesetogodišnjeg istraživanja, "Istorija Albanije" poznatog nemačkog albanologa Petera Bartlija, "Istorija privatnog života" (II), koju su priredili Filip Arijes i Žorž Dibi, "Nesigurni savez. Istorija Evropske zajednice" Žorž-Anri Sutua, "Italija u XV veku" Alberta Tenentija, a prevedena je i poznata knjiga od oko hiljadu strana Fransisa Dvornika "Sloveni u evropskoj istoriji i civilizaciji".
       Na štandu ove kuće gostuje "Forum pisaca" sa svojim knjigama: dnevnicima Gorana Markovića "Godina dana" i Vesne Biga "Autobusni ljudi", kratkim putopisima Milete Prodanovića "Oko na putu", knjige Milana Đorđevića "Cveće i džungla", romanima Mirka Kovača "Kristalne rešetke" i Vidosava Stevanovića "Abel i Liza", kao i "Drame" Nenada Prokića.
       "Stubovi kulture" između dva sajma objavili su 60 novih knjiga. Iz savremene domaće književnosti tu su najnoviji romani "Svetski putnik" Davida Albaharija, "Izranjanje" Veselina Markovića, "Posmatrač mora" Gorana Milašinovića, "Vodi me na drugo mesto" Hajdane Baletić. Potom knjige drama Vide Ognjenovića i Svetlane Velmar Janković.
       Ako je reč o prevedenoj književnosti, onda se po ekskluzivnosti izdvaja roman nobelovca Gaoa Sinđijana "Planina duše". Nekoliko knjiga, kako ističe Gojko Božović, predstavljaju kapitalno važna izdanja za našu kulturu. Jedno od njih je monografija "Novčarstvo srednjovekovne Srbije" Vujadina Ivaniševića, a drugo je "Progutane polemike" Vladana Desnice, delo iz zaostavštine jednog od klasika srpske književnosti.
       Ovaj izdavač na svom štandu ugostio je "Otkrovenje", koje se svojim delima nametnulo samo za jednu godinu. U ovogodišnjoj produkciji, pored drugih knjiga, izdvajaju se izuzetno dragocena studija profesora Đorđa Trifunovića "Ka počecima srpske pismenosti", zbirka pesama "Kasni poziv" poznatog srpskog pisca iz Amerike Čarlsa Simića, kao i roman "Sećanje samo" Mila Dora.
      
       Padanje i podizanje
       "Srpska književna zadruga" - SKZ na sajmu se pojavila sa 25 novih naslova i trećim izdanjem kapitalnog izdavačkog projekta "Istorija srpskog naroda" u deset tomova.
       Na osnovu toga reklo bi se da se ova ugledna kuća polako oporavlja. S obzirom na to da prošle godine, zbog finansija, nije izašlo u celini 93. kolo, čuvene Plave biblioteke, ove godine je završeno sa knjigama "Žitije svetog Save" od Domentijana (dvojezično, na staroslovenskom i savremenom srpskom jeziku), "Život i prepiska svetoga Hijeronima" Miroslava Markovića, "Bunja i druge pripovetke" Veljka Petrovića i "Ivana" Mome Kapora.
       Ova izdavačka kuća, ali i čitaoci, očekuju puno, pogotovo od tri toma memoarske proze Dimitrija Đorđevića "Ožiljci i opomene", kao i od "Leksikona naroda sveta", knjige Mila Nedeljkovića u kojoj je obuhvaćeno 4 500 naroda i etničkih zajednica.
       Izdavačko preduzeće "Matica srpska", nažalost, posustaje, pa se ove godine pojavljuje samo sa šest novih naslova. Police na štandu, pod ovom firmom, zato popunjavaju uglavnom knjige iz drugih odeljenja ove istaknute nacionalne kuće.
       Sličan učinak ima i nekad ugledni BIGZ, koji je pod teretom stečaja, pa se pojavljuje sa samo sedam novih naslova.
      
       JOVAN JANJIĆ