Vodeća dizajnerska imena domaće modne scene i najperspektivnije mlade kreatorske snage nedavno su na završnoj večeri Desete jubilarne beogradske Nedelje mode pokušala da daju odgovor na pitanje - postoji li glamur u Srbiji?

      Glamur je engleska reč koja označava "magičnost, čarobnost, draž, magičnu ili fiktivnu lepotu koja je pridodata nekoj osobi ili objektu". To je "nešto što je naknadno ugrađeno, postavljeno, bleštavi kvalitet koji je izveden iznutra". Za suštinu glamura najbitnije je da se iza bleštavog sjaja i savršenog spoljnog izgleda neke osobe ili događaja nalazi čitav jedan nepoznati i fascinantni svet... "Glamur je uvek u vezi sa modom i podrazumeva ono što je lepo i elitno, kao i potrebu da se razlikujemo od drugih...", reči su kojima je najavljeno zatvaranje Desetog or fashion njeek-a. Zamišljena kao iznenađenje ova velika revija bila je pravi defile jugoslovenske mode i još jedna potvrda da organizator manifestacije modni studio "Klik" neguje savremen pristup modnoj prezentaciji. U nesvakidašnjem prostoru podzemne garaže kod Vukovog spomenika više od hiljadu posetilaca bilo je nestrpljivo da vidi kreacije kojima je dvadeset i sedam najprestižnijih domaćih dizajnera pokazalo svoju viziju glamura.
       Bila je ovo i jedinstvena prilika da se na jednom mestu vide i uporede autori različitih senzibiliteta. Opšti utisak bio je šarolikost ne samo u rešenjima, već i u izboru materijala. Predrag Nerić, ("Tiffandž Production") pokazao je kako može da izgleda glamur u džinsu i to je bilo potpuno drugačije od svedene sive elegantne haljine Dragane Ognjenović. Mladi Darko Kostić takođe je predstavio džins-glamur, tj. deo kolekcije već viđene na fashion njeek-u. Danilo Žižić i Maja Nedeljković-Davidovac, kreatori poznate kuće modne konfekcije "Nikolas" pokazali su vrlo interesantnu mešavinu čipke, "militari" stila i krzna, koja je delovala upečatljivo. Za diskretni sjaj opredelila se Doda Komad, poznata po sofisticiranosti. Ona je predstavila modele sa dozom "etno" glamura. Umerenu eleganciju izabrala je kreatorka trikotaže Gordana Ćirić-Krstić. A kako treba da izgleda glamurozni muškarac najbolje su pokazali Bojan Milosavljević i Vera Kotarac ("Taboo"), dok se za potpunu parodiju na temu glamura odlučio Boris Nikolić.
      
       Visoka moda
       Iako u maniru svetskih modnih centara i najvećih imena, koja za svoje promocije biraju slične potpuno alternativne ambijente, pravljenje revije na temu glamura u gradskoj garaži čist je paradoks?! Čini se sličan kao i govoriti o njegovom postojanju u siromašnom društvu.
       - Mada s pravom iza glamura možemo staviti znak pitanja, u godinama koje su za nama modna prezentacija se ovde gotovo apriori smatrala glamuroznom. Sigurno su tome doprinele kolekcije pojedinih kreatora, kao Dragane Ognjenović ili Verice Rakočević, koje su namenjene posebnim prilikama i samim revijama davale takav ton. Mada i u svetu ovaj jedinstven "začin" ne ide uz svako revijalno predstavljanje, osim ukoliko nije reč o visokoj modi. Kada se na njima okupi džet-set, pa se tome pridodaju i neobična mesta održavanja i atraktivni top modeli, ceo događaj sigurno dobije taj epitet. Svakako je to jedan od razloga zbog kojeg ljudi vole da dolaze na revije, ne samo u svetu, već i kod nas - kaže Nenad Radujević, vlasnik i idejni tvorac prve privatne modne agencije kod nas i dodaje: - Ne mislim da glamur takve vrste postoji kod nas, jer mi nemamo visoku modu. Niti treba da je imamo, jer smo sredina u kojoj ne postoje ljudi koji bi platili haljinu deset, dvadeset ili pedeset hiljada maraka, a ne znam ni gde bi je obukli?! Čak je i u svetu primetno da visoka moda polako zamire. Ona se održava samo u centrima koji su je oduvek potencirali, poput Pariza i Rima i to više radi održavanja sopstvenog imidža!
       Poslednjih godina stvaraoci iz domena mode u Srbiji su svakako nosili etiketu onih koji su "olakšavali" beg iz surove svakodnevice u kojoj smo živeli u prethodnoj deceniji?
       - Bez obzira na kritike i konstatacije da se modnim revijama i događajima ulepšavala stvarnost, niko iz sveta mode nije to svesno činio imajući pred sobom neki drugi cilj. Mi smo prosto radili svoj posao, koji je po prirodi stvari lep i glamurozan - objašnjava Nenad Radujević.
      
       Kvaziglamur
       Pričati o glamuru u Srbiji, a ne pomenuti kvaziglamur koji je zbog sopstvene promocije lansirala estrada gotovo je nemoguće.
       - Svi napadaju estradu i to je s jedne strane potpuno opravdano, ali ako pogledate bilo koji zabavni svetski TV kanal shvatite da se tamo dešava gotovo isto ono što i kod nas. To jeste na višem nivou i naravno da tamo postoje megazvezde. Međutim, i Italijani obožavaju plavuše u mini suknjama i sa velikim dekolteima i njihove voditeljke izgledaju kao seks-bombe.
       Naš sagovornik pozitivno ocenjuje ulazak stilista i kreatora na estradu: "Bez obzira koliko kritikuju Dejana Milićevića ili Darka Kostića, koji rade stajling mnogim poznatim zvezdama, oni prosto odgovaraju zadatku, stilski određuju ličnost, koja će biti komercijalno predstavljena publici koja sluša tu vrstu muzike. Niko ne očekuje da se, na primer, Jelena Karleuša pojavi u balskoj haljini ili poslovnom kostimu! Potpuno je jasno zašto ona tako izgleda. Ne mislim da estrada suštinski poseduje glamur, njena 'moć' je u medijima kojima vlada. Naravno da postoje osobe koje su zaista zvezde i koje nose određenu dozu glamura, ne samo, naravno, zbog odeće, već i zbog ličnosti, ali i fame koja se oko njih stvara. Ne mislim da Madona na ulici glamurozno izgleda, ipak ona je više od, čini se, ijedne druge svetske zvezde, uzor drugima, modna ikona koja lansira sopstveni imidž kao planetarni trend."
      
       JELENA MILIĆ
      
      

Sjajne iluzije Naravno da pravi glamur u Srbiji ne postoji odavno, jer ga se intelektualci stide, filmske zvezde nemaju hleba da jedu, pop pevači ne postoje, a narodni pevači "edukuju" publiku kako treba da izgleda estradna zvezda               - Uvek je iza glamura u Srbiji stajao znak pitanja, čak i u vreme eks-Jugoslavije kada se status zvezda gajio i više poštovao. Na neki način je bio veštački. U komunizmu i socijalizmu je bio gotovo sramota, i kao nepoželjan morao da bude vrlo doziran. Gušio se i u medijima i privatno. Niste smeli da pokazujete da ste posebni u odnosu na druge. To je bilo rezervisano za Josipa i Jovanku Broz, koji su još tada nosili kreacije poznatih svetskih imena, dok se ostalima preporučivala skromna konfekcijska odeća. U poslednjih deset godina glamur je "proguran" u viziji ružičaste stvarnosti i morao je biti prilagođen svim došljacima, koji su ugušili lik Beograda. Prva osoba koja je forsirala kič pod zastavom glamura, bila je medijski i finansijski vrlo moćna Lepa Brena. Onda se pojavila Ceca, koja ima harizmu zvezde i danas slovi za ikonu srpskog glamura. Naravno da pravi glamur u Srbiji ne postoji odavno, jer ga se intelektualci stide, filmske zvezde nemaju hleba da jedu, pop pevači ne postoje, a narodni pevači "edukuju" publiku kako treba da izgleda estradna zvezda.        Ako govorimo o modi, glamur u svetu podrazumeva ulaganje mnogo novca. Nijedan ovdašnji modni kreator nije imao prilike da dobije veliku količinu najkvalitetnijih materijala kako bi mogao da kreira prave večernje haljine. Jedan od tvoraca svetskog glamura, Renato Balestra, ima svoju fabriku tekstila. Možda je Verica Rakočević bila u prilici da kreira odeću od skupih materijala, koja se u Srbiji nije kupovala, jer većina finansijski validnih stanovnika radije kupuje firmiranu odeću kod lopova!               IRENA MIŠOVIĆ, MODNI NOVINAR