Najvažnija tačka spora jeste da li će u novi zakon o radu kolektivni ugovori između poslodavaca i sindikata biti uneti kao obavezna ili alternativna odredba

      Radnici se bore za svoja legitimna prava - tvrde sindikalni lideri, koji su ovih dana postali multimedijalne zvezde. "Ko će mene da primi ovako matorog" - sublimira jedan od štrajkača strah koji je većinu radnika izveo na ulicu.
       Kad se sve uzme u obzir, u pitanju je čist sukob interesa. Zapravo, sukob pojedinačnih interesa radnika svesnih da odavno za njih nema posla (a ni izgleda da će ga biti) i opšteg interesa društva koje treba da izađe iz dugogodišnje agonije i pridruži se normalnom svetu.
       Da parafraziramo premijera Zorana Đinđića, koji je, uz ministra za rad Dragana Milovanovića, glavni predmet sindikalnog gneva: "Mi smo u poziciji pacijenta posle operacije. Ne oseća se dobro, teško mu je, ali ima šanse da se oporavi, jer se odlučio na operaciju, svestan da je uradio pravu stvar. Mogao je da nastavi po starom, da mu se zdravlje lagano urušava, pogoršava, dok ne umre, a da nije ni pokušao da se izleči." Radnici, očigledno, ne žele da se operacija, ako baš mora da se preduzme, izvodi prvo na njima. Vladin Predlog zakona o radu samo je povod za pobunu. Anketom među radnicima izašlim u štrajk, utvrdili smo da je njihova predstava o tome šta to u Predlogu zakona nije dobro, prilično maglovita. Oni su gnevni generalno - na to što i dalje ne žive bolje, a nadali su se, što će ostati i bez svojih fiktivnih radnih mesta, što se "u DOS-u samo svađaju i prepucavaju umesto da vode državu", pa čak i što je predviđeno da godišnji odmor traje "samo 18 dana, kao da smo mi Japanci, a ne iscrpljen i umoran narod, kome treba odmora". Pitanje - od čega, kad se deset godina skoro ništa ne radi, nije dobro primljeno.
      
       Pročešljavanje
       Takva je situacija na terenu. U sindikalnim centralama, kao i u vladi, problem proučavaju eksperti. Preciznije, celi timovi. Kako je dogovoreno između šefova svih poslaničkih klubova u Skupštini Srbije (izuzev Srpske radikalne stranke koja je susret i predlagala), predsednika Skupštine Dragana Maršićanina i lidera svih većih sindikata (osim ASNS čiji je bivši predsednik sadašnji ministar za rad Dragan Milovanović), ekspertski timovi će da se sretnu i "pročešljaju" svaki pojedinačni član Predloga zakona. Pokušaće da ih usaglase dok ta tačka ne dođe na dnevni red skupštinskog zasedanja. Izvestan problem može da napravi činjenica što dva najveća sindikata, Savez samostalnih sindikata i UGS Nezavisnost nemaju jedinstven predlog, nego svako svoj. Prvo, dakle, moraju da se među sobom usaglase, pa potom sa predlozima vlade. A to može potrajati duže od dve nedelje, koliko otprilike ima vremena dok o ovom Predlogu zakona ne počne rasprava.
       Primedba Branislava Ivkovića, koji je u ime SPS-a sindikalcima rekao da kucaju na otvorena vrata, jer su sve njihove primedbe već uvršćene u 77 amandmana koje je podnela ova stranka, nije dočekana blagonaklono: Milenko Smiljanić, predsednik Samostalnog sindikata Srbije i vođa (neki kažu podstrekač) sindikalnih protesta, požurio je da odgovori Ivkoviću da nema razloga da ova stranka svojata sindikalne amandmane (zapravo primedbe, jer sindikat nema pravo da podnosi amandmane Skupštini) niti da se stavlja na stranu sindikata jer oni u ovoj priči, a ni inače, nisu zajedno. Vlast upravo javno sumnja u suprotno - da ove dve grupacije jesu zajedno, kao što su i u protekloj deceniji bile. A štrajkovi povodom zakona samo su maska za borbu protiv nove vlasti. Da razmotrimo, dakle, glavne sindikalne primedbe na vladin Predlog zakona o radu.
      
       Kriterijumi
       Uvidom u sindikalne primedbe, ispostavlja se da je glavna (pa zapravo i jedina bitna) tačka spora prvi član zakona koji kaže da se "prava, obaveze i odgovornosti na osnovu rada utvrđuju kolektivnim ugovorom, ili pravilnikom o radu, ili ugovorom o radu". Sindikati traže da se reč "ili" zameni rečju "i". Samostalni sindikat tvrdi da je u ranijim pregovorima vlade i sindikata dogovoreno da stoji reč "i" ali je vlada to kasnije samoinicijativno promenila, pa je osvanulo "ili". Zašto je ovo toliko bitno? - Zato što kolektivni ugovor prema vladinom predlogu postaje fakultativan, pa poslodavac može da ga prihvati, ali i ne mora. A kad već nije obavezan, on će se, tvrde sindikati, vrlo verovatno odlučiti za varijantu pojedinačnih ugovora sa svakim zaposlenim. To, kako za NIN objašnjava Milenko Smiljanić, znači da poslodavac u konkurenciji više radnika za jedno radno mesto, može unedogled snižavati zaradu, a povećavati normu, jer će se uvek naći neko ko na to pristaje. Ako postoji opšti kolektivni ugovor, potpisan sa sindikatom, a potom i granski kolektivni ugovori koji određuju najvišu normu i najnižu cenu rada ispod koje se ne može ići, poslodavac je dužan da to ispoštuje, bez obzira na to koga primi na posao. "Kad utvrdite opšte kriterijume, nijedan poslodavac ne može da ide ispod toga i to sve zemlje sveta imaju", kaže Smiljanić. Nije, ipak, svuda baš tako. Recimo, u zemljama iz našeg najbližeg okruženja, kako javljaju dopisnici agencije Beta (videti okvir).
       Kad bi se ova tačka promenila, povukla bi za sobom promenu bar još trideset članova zakona i pola posla bilo bi završeno, jedna je od retkih tačaka saglasnosti dva najveća sindikata. Čim poslodavac ima mogućnost da bira, on će izbeći bilo kakav kontakt sa sindikatom, pogotovu što je većina Miloševićevih direktora još na funkcijama. Njima ovaj zakon postaje sredstvo za obračun sa svim koji postavljaju pitanje njihove odgovornosti", kaže za naš list Milan Nikolić, potpredsednik UGS Nezavisnost. Ovaj sindikat, na razgovoru u Skupštini, nije tražio da se Predlog zakona povlači iz procedure, već da se "u hodu" popravi, za razliku od Samostalnog sindikata. Na kraju je ispred Vlade Srbije, kad je pretila opasnost da militantniji sindikalci upadnu u zgradu, Branislav Čanak pozvao "svoje ljude" da napuste skup, pa se kratka međusindikalna saradnja tako okončala. "Kad smo videli da će to da se izrodi u nešto u čemu nama nema mesta, mi smo se distancirali", kaže Nikolić. On priznaje da su ostale primedbe sporedne, ako se usvoji ona o kolektivnim ugovorima, jer je ovako sindikat marginalizovan.
      
       Manipulacije
       "Glavni problem i jeste u tome što se sindikati osećaju ugroženim", kaže za naš list ministar za rad Dragan Milovanović. "Kolektivni ugovor je manje važan, pošto je čitav zakon koncipiran u njegovom duhu, ali je nemoguće da bude eksplicitno istaknut u zakonu. Tačka spora nije to, nego pozicija sindikata, posebno Samostalnog sindikata Srbije. Do sada su oni bili jedini sindikat ovlašćen za potpisivanje kolektivnih ugovora, a to je njihovim funkcionerima davalo velike privilegije. Na primer, da im se obezbede kancelarije i plaćene funkcije koje finansira poslodavac. Kad pogledate koliko ima preduzeća i u njima sindikalnih funkcionera, taman toliko se okupilo u protestima, plus aktivisti SPS-a i JUL-a", kaže Milovanović.
       Ministar tvrdi da je vlada potpuno poštovala konvencije Međunarodne organizacije rada (MOR). Sindikat tvrdi da prepiska koju poseduju, uključujući i pismo predstavnika MOR-a Artura Bronštajna ministru Milovanoviću, ukazuju na ozbiljne primedbe na ovaj zakon. Predsednik Skupštine Srbije Dragan Maršićanin kaže da obe strane u ovom slučaju zaobilaze istinu da prema njegovim informacijama dobijenim, kaže, u kontaktu sa MOR-om, nije tačno ni da je Predlog zakona usaglašen sa međunarodnim konvencijama, niti da je dobio negativnu recenziju, već je MOR-u potrebno još dve nedelje da pošalje svoje mišljenje. "I ne manipulišite time", preporučio je Maršićanin sindikalcima.
       Čedomir Jovanović, šef poslaničkog kluba DOS-a, bio je eksplicitniji: "Ne očekujte od nas podršku za povlačenje zakona iz procedure i zaustavljanje reformi. Da je napolju sto, ili sto hiljada ljudi, odgovor bi bio isti. Mogli bismo sada da govorimo i o stotinama hiljada mladih ljudi koji uopšte nemaju posao", rekao je Jovanović i razgnevio sindikalce. "Pa obezbedite im posao", replicirao mu je Smiljanić.
       Milan Nikolić kaže da UGS Nezavisnost, za razliku od konkurentskog sindikata, ovu vladu hoće da natera da radi, a ne da je smenjuje. Zato oni neće preterano zatezati oko ostalih stavki zakona, ako se reši pitanje kolektivnog ugovora. Radnici, u tom slučaju, neće moći da budu otpušteni bez konsultovanja sa sindikatom. "Mi ne bežimo od kapitalizma. Ovaj zakon treba da ohrabri kapital i da mu omogući da se oslobodi viška radnika. Vlada hoće da stvori brisani prostor za taj kapital. Ali, šta ćemo da radimo sa svim tim ljudima u preduzećima, koji postoje, sviđalo se to nekome ili ne. Stalno ponavljam, u zemlji ne postoji socijalni program", kaže Smiljanić.
      
       Otkazi
       Pomenimo još neke konkretne sindikalne primedbe na predloženi zakon o radu: traži se, na primer, brisanje člana po kome poslodavac može dati radniku otkaz ako ovaj odbije da zaključi ugovor o radu pod izmenjenim uslovima od prvobitno dogovorenih. Sindikat tvrdi da je ovo bila preporuka MOR-a. Potom, traži se da se probni rad sa šest smanji na tri meseca, kao i da radnik koji je zaposlen privremeno, kao zamena, ostaje na radnom mestu ako se privremeno odsutni radnik ne vrati na posao. U vezi s pitanjem otkaza, sindikat traži da poslodavac prethodno zatraži stav sindikata o tome. Takođe se traži član po kome i zaposleni ima pravo da pod istim uslovima da poslodavcu otkaz.
       UGS Nezavisnost još, generalno, traži da se odvojeno tretiraju privatna i društvena preduzeća, "idealno bi bilo u dva različita zakona, pošto ne mogu iste odredbe da se primenjuju u oba slučaja".
       Ako se nekome čini da su ovo ako ne sitnice, a ono nedovoljno krupne stvari zbog kojih se nije morala podizati ovolika gužva i galama i da ni sindikati ni vlada nisu pokazali dovoljno volje za kompromis, u pravu je. Milenko Smiljanić kaže da je u stvari, u pitanju čista sujeta vlasti koja sad neće da je sindikat "porazi". "Da su u zakon uneli odredbu da se u penziju ide sa 60 godina, dogodine bi me se rešili. Ovako ću ja, za još pet godina, da vidim leđa njima", smatra Smiljanić. Ministar za rad, pak, kaže da neki ljudi zbog svojih interesa ne prezaju da uzbune pola Srbije. Tako će to da ide sve dok poreski obveznici ne upitaju obe strane - zar vas mi zbog toga plaćamo? Pa ako utvrde da ne odgovaraju radnim obavezama, da "otpuste" i jedne i druge.
      
       BILJANA STEPANOVIĆ
      
      

Uporedna iskustva Prema važećem Zakonu o radu u Hrvatskoj, kolektivni ugovori za poslodavce nisu obavezni i prvenstveno zavise od sposobnosti sindikalne organizacije koja za takav ugovor mora da se izbori. Zakon o radu kolektivne ugovore rešava na minimalnoj ravni i oni su donja granica ispod koje nije moguće ići u pregovorima poslodavca i zaposlenih. U slučaju otkaza, poslodavac je dužan da radniku isplati polovinu prosečne tromesečne plate za svaku godinu radnog staža.        Prema Zakonu o radu u Republici Srpskoj, postoji mogućnost zaključenja kolektivnih ugovora na svim nivoima - na nivou republike, grane i pojedinih poslodavaca. Zaključenje kolektivnog ugovora nije obavezno. Ako poslodavac daje otkaze radnicima iz ekonomskih razloga, dužan je da donese program njihovog zbrinjavanja. Ako to nije u stanju, dužan je da obezbedi isplatu otpremnine.        U BH Federaciji dogovorom između vlade i sindikata utvrđeno je da se najniže plate ugovaraju granskim kolektivnim ugovorima, koje mogu biti različite, zavisno od stanja u svakoj pojedinačnoj grani. Zakonom je propisana i obaveza poslodavca da radniku ponudi da potpiše kolektivni ugovor o radu.U Rumuniji se na nacionalnom nivou između poslodavaca i sindikata zaključuje kolektivni ugovor u trajanju od godinu dana. To je zakonom utvrđena obaveza. Njime se utvrđuju prava i obaveze potpisnika i opšti uslovi rada. Kolektivni ugovor odnosi se na sve zaposlene, bez obzira na karakter kapitala. Uslovi pod kojima radnik može dobiti otkaz gotovo su identični odredbama iz srpskog Predloga zakona. U Mađarskoj, Zakon o radu ne ulazi u detalje sklapanja kolektivnih ugovora i tako ostavlja široke mogućnosti za poslodavca, ali i za sindikate. Oni mogu da vode pregovore i potpišu kolektivni ugovor u ime radnika, ako imaju podršku više od polovine radnika. Promenu kolektivnog ugovora može da predloži bilo koja strana, a druga nema pravo da je odbije.               (Beta)