Na skupu "Sloboda za Slobodana Miloševića" traženo je da se neodložno rasformira Haški sud. Nadmoćniji deo sveta ovakve manifestacije upisuje u balkanski folklor...

      Pokreti radnika u Srbiji utihnuli su posle korektne ponude DOS-a da se i predstavnici sindikata uključe u oblikovanje amandmana na Predlog zakona o radu. Sindikalni lideri odmah su objavili veliku radničku pobedu, uz tople čestitke radnicima, i najavili su radnički zakon o radu, verbalna potka protesta imala je najčešće samoupravljački prizvuk. Lideri su zapretili novoj vlasti da će proći kao stara, ako ih prevari. Opet je pomenut bager!
       Problem radništva je i u onima koji ga vode. Bahati sindikalni profesionalci osnov svog opstanka vide u jakim rečima i glumljenoj odlučnosti. U njihovom tumačenju Predloga zakona o radu bilo je nedopustive konfuzije i pogrešnih zaključaka. Vatru su potpaljivali i zvaničnici neodmerenim izjavama da štrajkuju samo neradnici. Ispostavilo se na kraju da se traži, najpre, stalnost radnog mesta, i da u suštini sve bude po starom. Još jednom se ispoljio strah od promena. I veliko podozrenje prema poslodavcima.
       Sindikati su se takođe podelili. Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata poručila je Veću Saveza sindikata Srbije, a pre svega njegovom predsedniku Milenku Smiljaniću, da "zakon koga se bojite, znači kraj parazitskoj organizaciji, ali i reliktu boljševizma, kao što je to Savez sindikata Srbije". Smiljanić je na to, jednostavno, proglasio pobedu...
       S druge strane stoje tvrdoglave činjenice života: problem preživljavanja ogromnog dela populacije.
       Surovo vreme tranzicije; promene su bolne, a bez promena se ne može s dna.
       Takvo stanje slikovito bi se moglo opisati kao let u mestu.
       U ovoj nedelji Karla del Ponte još jednom je posetila Jugoslaviju i napustila je pretežno ljuta. Naljutila se čak i na Đukanovića. Mimoišla je novinare ispred vile Gorica sa objašnjenjem da žuri, što je pomalo čudno s obzirom na to da je Đukanović do sada makar deklarativno bio kooperativan. Karla del Ponte uvek traži sve više i više, možda je u tome nesporazum.
       U Srbiji, pak, ovoga puta nije tražila mnogo, svedoči ministar pravde Batić: nisu postavljeni nikakvi zahtevi, nije pomenuto ni jedno jedino ime, nikakav rok, nikakva ucena, ultimatum, ništa imperativnog karaktera.
       Ako bi se saradnja s Haškim tribunalom konačno zakonom uredila, neprestana napetost bi popustila i sigurno bi se umanjila mogućnost ultimatuma i ucena.
       I baš kad je Karla del Ponte razgovarala s predstavnicima vlasti u Srbiji i Crnoj Gori, Šešelj je sam, s naglašenim zadovoljstvom, objavio da mu je uskraćena viza za odlazak pred Tribunal, zato što predstavlja opasnost po bezbednost Kraljevine Holandije! Sam protiv Holandije - kud ćete veću satisfakciju za agresivnost parlamentarnog polivača. Biće da su procenili kako bi im pravio probleme ako bi se od svoje volje pojavio u Ševeningenu. Oni ga hoće na drugi način, kriminalizovano, s lisicama na rukama, i da ga redari unesu u avion za Hag...
       Radikali trijumfuju. "Šešelj je", kažu, "kao jedan od najistaknutijih evropskih boraca za demokratiju, jednostavno nepodnošljiv kreatorima globalizma, kao nove, najopasnije varijante totalitarizma... jer je on jedini čovek koji se uopšte ne plaši antisrpskog Tribunala i koji je u stanju da ga pobedi."
       Uprkos pobedničkom mentalitetu, Šešelj je ostao kraći za hiljadu maraka - kazna za nepoštovanje poslovnika u Skupštini Srbije...
       U međuvremenu je, na dvodnevnom skupu u Centru Sava, zatraženo bezuslovno puštanje Slobodana Miloševića iz zatvora u Hagu, zatim odgovornost onih koji su izvršili agresiju na Jugoslaviju 1999. godine, i revizija međunarodne politike prema Srbiji. Skup je imao međunarodni karakter, bilo je Rusa i Amerikanaca, ličnosti s vrha srpskih levih snaga - ne svi - na čelu s Miloševićevom suprugom Mirom Marković.
       Išlo se i dalje na skupu Sloboda za Slobodana Miloševića - da se neodložno rasformira Haški sud, da se prekine hajka na srpske rodoljube, da se utvrdi odgovornost svih koji su prekršili domaće i međunarodne norme i Miloševića predali Hagu. Bilo je tu, svakako, ozbiljnih vernika, i protivnika globalizacije, i principijelnih pravnika, ali sva ta ozbiljnost nije mogla da pokrije naivnost zahteva. Velika je iluzija da se Hag, koji živi od sebe i za sebe, može uzdrmati izloženom argumentacijom. Nadmoćniji deo sveta ovakve manifestacije upisuje u balkanski folklor...
       Danas se sastaju predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica i šef UNMIK-a Hans Hakerup; Hakerup će nastojati da uveri Srbe u neophodnost učešća na izborima na Kosovu i Metohiji. To neće biti ni najmanje lako - jugoslovenska i srpska vlada upravo su objavile deklaraciju u kojoj se kaže da na Kosovu i Metohiji vlada atmosfera straha i neslobode, da se nastavljaju progoni i ubijanje Srba, da je od 226 000 raseljenih Srba i nealbanaca povratak omogućen za samo 126, da su Srbi i nealbanci diskriminisani u kosovskom pravosuđu, da se nastavlja uzurpacija imovine...
       Kako im onda predložiti da glasaju i da takvo stanje zapravo legalizuju!?
       S druge strane, ako ne glasaju, otpisaće ih!
       Kajaće se u oba slučaja.
       Surova vremena.
      
       MILIVOJE GLIŠIĆ